sreda, 16.08.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:03
INTERVJU: SVETLANA BOJKOVIĆ, glumica

Susret sa Šekspirom posle pola veka glume

Paja Vujisić je stvarno bio gromada od glumca– kao što je Francuska imala Žan Gabena tako je Srbija imala Pavla. On je zaista bio od prirode dat spomenik
Autor: Miroljub Dugalićsubota, 12.08.2017. u 22:00
(Фото М. Дугалић)

Vrnjačka Banja – Svetlana Ceca Bojković, naša velika filmska, pozorišna i televizijska glumica, se krajem prošle godine, posle skoro pet godina boravaka u Finskoj gde je njen suprug Slavko Kruljević bio ambasador, vratila u Srbiju.

Vratila se i na scenu Narodnog pozorišta posle pauze duge 24 godine i u komadu Vilijama Šekspira ,,Ričard Treći” igrala vojvotkinju od Jorka. Na početku razgovora sa njom, koji vodimo u Vrnjačkoj Banji, od nje doznajemo da, iako će dogodine obeležiti pola veka glume, prvi put igra Šekspira.

„To me jako veseli, a uz to ja sam od aprila ove godine nastavila probe u ,,Ateljeu 212”. Reč je o praizvedbi komada koji se zove ,,Moja ti”, imali smo i novosadsku premijeru na kraju Sterijinog pozorja, van konkurencije. A beogradska premijera biće 22. septembra”, kaže Svetlana Bojković na početku našeg razgovora.

Ovde ste zbog manifestacije ,,Dani Bate Stojkovića”, a stigla je i vest da ste dobitnica prestižne nagrade za glumu ,,Pavle Vujisić”. Kakvo je Vaše sećanje na pomenute velikane srpskog glumišta?

Lepo je što Vrnjačka Banja gaji uspomenu na Batu i žao mi je što nikad ovde nisam bila kada je i on bio. Ali sam išla njegovim tragom, još dok je bio živ. Dolazila sam sa prijateljima, koji ovde imaju kuću, i onda smo posećivali kafane koje je Bata voleo, koje je proglasio za dobre i birali smo jela koja je on voleo, jer se on u to jako dobro razumeo. Dopada mi se što je „vrnjačko društvo”, koje je organizator ove manifestacije, odlučilo da ne govori sada o njegovoj glumačkoj veličini, koja je, naravno, neprikosnovena, nego posebno o tom njegovom delu života koji se odnosio na Banju. Jer, on je ovde često dolazio, njegova supruga mi kaže čak i kao dete od četiri godine, jer je porodica imala neku kuću gore na Goču, pa se ovde nije osećao kao gost. I, rešili su da prate taj Batin hedonistički put, kako da kažem, to njegovo razumevanje i ljubav prema kafani, prema društvu, ako hoćete, tu njegovu boemiju.

A kakva sećanja na Batu kao glumca imate, koliko ste sa njim radili?

Igrali smo u istim predstavama, ali je zanimljivo da nikada nismo imali zajedničku scenu. Jedinu zajedničku scenu i to kratku smo imali  u filmu ,,Pas koji je voleo vozove”. Svejedno, ja sam ga uvek gledala i uživala u mnogim njegovim ulogama u pozorištu, kao i na filmu. Bata je bio čovek koji je voleo život, sve aspekta života, ali je sa druge strane, bez obzira na tu njegovu boemiju i epikurejstvo, bio veliki posvećenik svoga posla. Znao je da svaku svoju rolu izbrusi dok ne postane deo njegovog bića.

I dok ste bili na danima Bate Stojkovića, došla je vest da ste dobili nagradu ,,Pavle Vujisić”,  još jedne legende našeg glumišta?

I  sa Pavlom sam igrala samo jednom u tom u već spomenutom filmu  ,,Pas koji je voleo vozove”, ali sa njim nisam imala nijednu zajedničku scenu (smeh). A on je stvarno bio gromada od glumca, rekla bih kao što je Francuska imala Žan Gabena, tako je Srbija imala Pavla. Bio je, dakle, potpuno autentičan, takav kakav je. Nije se on mnogo menjao, a ni imao potrebe da se menja. Jer je on zaista bio od prirode dat jedan spomenik...

Poslednjih godina napustilo nas je nekoliko poznatih glumaca, reditelja...Među onima koji su nas napustili ranije, nalazi se i vaš bivši suprug, veliki pozorišni reditelj Ljubomir Muci Draškić. Da li je on bio Vaš najveći učitelj glume?

Moj prvi i jedini učitelj u glumačkom smislu bio je Miloš Žutić, moj prvi muž. Kada sam se udala za Mucija, ja sam već bila oformljena glumica u nekim zrelim godinama. To je bio jedan period mog života gde smo mi na neki način bili ravnopravni, on kao veliki reditelj, ja kao već afirmisana glumica. Ali, interesantno ja da sam sa njim radila svega pet ili šest predstava, ali su one bile dugovečne.  Recimo ,,Audijenciju za Ermitaž”, koja je trajala ne znam već koliko godina, a igrana je skoro dve stotine puta, pa onda u Narodnom pozorištu ,,Madam San Žen”, koja je išla sto puta i još bi i dalje da ja nisam napustila to pozorište. Bile su uspešne, dugovečne predstave pa se sticao utisak da ja mnogo više radim sa njim nego što je uistinu tako bilo.

Ovde, u Vrnjačkoj Banji se trude da sačuvaju od zaborava poznate glumce kojih nažalost nema?

To je jako dobro. Bila sam pre desetak godina u Opatiji i dok sam šetala  parkom vidim bistu  Antona Pavloviča Čehova. I doznam da je on  samo jednom posetio Opatiju...Oni su napravili aleju sa bistama slavnih ljudi, koji su na dan ili više dana bili gosti Opatije. Imalo bi to i ovde smisla. I u amfiteatru, koji je sada obnovljen i jako lepo izgleda, mogli bi da se prikazuju Batini filmovi i održavaju predstave. I da tamo Bati naprave jednu bistu.

Davno sam na ovoj terasi hotela,,Zvezda” razgovarao sa Lordanom Zafranovićem, koji je tada bio pod ogromnim političkim pritiskom. Koliko danas politika utiče na kulturu?

Tim odnosom politike prema kulturi mi kulturni radnici nikada nismo zadovoljni. Ali sama kultura, ta klica koja postoji u čoveku, koja je zasejana kod umetnika, ona je jako žilava i stalno se bori, jer ako se ne bori, mi više nećemo biti umetnici. Nikada nije bilo idealno, uvek se vodila ta borba. Ne mogu da kažem da se politika direktno meša u kulturu, jer možda i smatra da to i nije neka važna oblast... Neće oni to nikada priznati, ali je to tako. Ne mešaju se oni u kulturu u smislu cenzure. To stvarno ne, ali je činjenica da lakše dođu do novca oni ljudi koji su se priklonili vladajućem establišmentu. I u tome je priča.

A kakvo je stanje u pozorištima?

Jako loše, jer se stalno smanjuje  broj zaposlenih, čak i onda kada ljudi odu u penziju, vrlo je teško nekoga novog primiti. A, pozorište, kako je govorio Muci Draškić, vrlo brzo stari i stalno mu je potrebna nova snaga, sveža krv. I, tu je problem, a da ne pričam o tome što smo podlegli propisima o javnim nabavkama, što je jedna potpuna stupidarija. Tako da se tu hramlje pod pritiskom ne neke visoke politike, nego niske birokratije koja ubija svaku kreativnost.


Komentari1
beb14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Pre svega cestitike ovj divnoj dami i doajenu nase pozorisne i filmske umetnosti koja je zasluzila i jedno veliko hvala od svih nas koji smo je gledali u pozoristu, serijama ili filmu... pomalo je tuzno da sada na kraju brilijantne karijere odigra i Sekspira mada to i jeste vrhunac karijere svakog glumca igrati Sekspira.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja