sreda, 16.08.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:03
Anketa – najuticajniji intelektualci današnjice

Ima li još glasova, sem Čomskog

Koje se ličnosti usuđuju da krojačima liberalnog kapitalizma i najvećim svetskim silama kažu istinu u lice ili su odlučili da i sami prekrajaju tokove istorije i kapitala, reći će narednih dana naši poznati intelektualci i umetnici
Autor: Mirjana Sretenovićsubota, 12.08.2017. u 21:44
Драган Стојановић

U doba liberalnog kapitalizma intelektualci su neretko viđeni kao najveći gubitnici. Uticaj im je potcenjen, a njihova reč kao da nema više preveliku težinu, iako je više nego verovatno da će za petnaest ili dvadeset godina sada aktuelni političari početi da citiraju njihove knjige i tada pozivaju na njihove ideje.

Glas angažovanih intelektualaca želimo da čujemo i u vreme mira i u vreme socijalnih protesta, u doba ekonomskih kriza, raznih tranzicija i ostalih „proleća”, posebno građanskih ratova.

Oni sagledavaju pojave i njihove uzroke, i važnije – upozoravaju na društvena kretanja i moguće dalekosežne posledice. Glas su razuma koji otvara neke nove vidike. Sinonim za kritički stav i odgovornost, pronicljivost, hrabrost i etiku.

Pridaje im se uloga pri izboru onih na vlasti, ali pripisuje i „zasluga” u propadanju države, raspirivanju nacionalizma i etničkih konflikata. „Rat ne počinje bacanjem bombi i paljenjem kuća, već polako i postupno – prvo se stvori neprijatelj i predstavi kao pretnja”, navela je književnica Slavenka Drakulić u jednom svom tekstu, objavljenom u „Sarajevskim sveskama”, gde pominje da su „upravo pesnici, novinari i intelektualci” uzburkavali nacionalistička osećanja, učvršćivali predrasude i rat u Jugoslaviji učinili mogućim. „Sve i kad ne bih njihovim rečima davala preveliki značaj, jer sve reči ipak nisu meci, oni su bili veoma učinkoviti u pripremi rata”, istakla je ova autorka.

Američki časopis „Forin polisi” u sličnim anketama na prvom mesto po uticaju stavio je muslimanskog propovednika Fetulaha Gulena, osnivača pokreta Gulem, poznatog po otvaranju škola u više od 100 zemalja sveta.

Nije, međutim, jasno kako najveći svetski intelektualci od Čomskog do Pintera nisu uspeli da spreče nijednu od vojnih akcija NATO-a, uključujući bombardovanje SR Jugoslavije, dok su pisci i pesnici sa Balkana uspeli da zapale čitav region. Jesu li to naši intelektualci tako moćni ili su, možda, naši vladari sasvim nemoćni?

U komunizmu su „javni” intelektualci proganjani i zatvarani kao disidenti, a kasnije, s pluralizmom mišljenja, elegantnije su sklanjani u zapećak. Danas, sa primetnim slabljenjem levice, njihov glas je sve tiši.

Kako stoje stvari, koja to imena spadaju u najuticajnije mislioce ovog doba – tema je naše ankete koja će u narednim danima na stranicama „Politike” izneti gledište poznatih umetnika i „društvenjaka” na ovu temu. Saznaćemo čije mišljenje cene, čije članke prate, koga u svojim radovima najčešće citiraju i koje se ličnosti današnjice, po njihovom mišljenju, usuđuju da krojačima liberalnog kapitalizma, javnosti i najvećim svetskim silama kažu istinu u lice.

Prema Indeksu citata u umetnosti i humanističkim naukama, Amerikanac Noam Čomski je još u periodu 1980–1992. bio najcitiraniji živi naučnik na svetu.

Ime koje većini prvo pada na pamet verovatno je Amerikanac Noam Čomski (88), prema Indeksu citata u umetnosti i humanističkim naukama, još u periodu 1980–1992. najviše je citirani živi naučnik. Čomski, koji sebe opisuje kao liberalnog socijalistu, kritičar je spoljne politike SAD-a i njenih dvostrukih standarda, što za posledicu ima, kako sam kaže, masovno kršenje ljudskih prava. Ovaj „najveći svetski mislilac”, po oceni „Njujork tajmsa” iz 2005, najoštrije je osudio i NATO bombardovanje Srbije 1999. godine. Očekivano je da nije pobornik američkih medija za koje kaže da služe kao deo propagande vlade SAD-a.

Britanski magazin „Prospekt” svake godine bira 100 globalnih mislilaca, na osnovu njihovog doprinosa u javnoj sferi, kao i sposobnosti da prenesu ideje u delo, koje menjaju i oblikuju svet. Među njima su, na prvom mestu, francuski ekonomista Toma Piketi, autor bestselera „Kapital u 21. veku”, u čijem središtu je nejednakost kao akutan problem kapitalizma; nekadašnji ministar finansija Grčke Janis Varufakis, kanadska intelektualka Naomi Klajn, čija knjiga „No logo” kritikuje iskorišćavanje radnika i raspravlja o oblicima otpor protiv dominacije velikih korporacija.

Uticajna je i Arundati Roj, indijska književnica poznata po kritici spoljne politike SAD-a, kao i američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade 2008. Pol Krugman, zatim Henri Kisindžer i Mario Vargas Ljosa. I svi oni koji komentarišu socijalne pokrete i nepravde, ekološka zagađenja, rad MMF-a, stare sukobe i one na pomolu.

Prvo mesto na listi britanskog magazina „Prospekt”, koji svake godine bira 100 globalnih mislilaca, zauzima francuski ekonomista Toma Piketi, autor bestselera „Kapital u 21. veku”, a tu su i Janis Varufakis, Naomi Klajn, Arundati Roj, Pol Krugman, Henri Kisindžer i Mario Vargas Ljosa.

Američki časopis „Forin polisi” u sličnim anketama na prvom mesto po uticaju stavio je muslimanskog propovednika Fetulaha Gulena, osnivača pokreta Gulem, poznatog po otvaranju škola u više od 100 zemalja sveta. Nekada saveznik Redžepa Tajipa Erdogana, Gulen živi u egzilu u SAD-u, jer se tereti za pokušaj državnog udara u Turskoj...
Na svetskim listama „Savremeni filozofi koje treba čitati”, pored poznate Džudit Batler nalazi se i Slavoj Žižek – jedino ime iz ovog regiona. Slovenački psihoanalitičar promišlja teme postmodernizma, ljudskih prava, multikulturalizma... „Kada me ljudi pitaju šta da rade sa ekonomijom, šta dođavola, ja znam. Zadatak ljudi poput mene nije da damo odgovore, već da postavimo prava pitanja”, kaže Žižek.

U poslednje vreme, na pojedinim univerzitetima u svetu uvršćeni su kursevi pod nazivom „Globalno mišljenje”, a neke od lekcija odnose se na promene u svetskoj ekonomiji, na amerikanizaciju i vesternizaciju planete, globalizacijske trendove. Zvuči kao kratak kurs za učlanjenje u političku partiju. Dok se ne pojavi neki novi Čomski koji je, usput rečeno, studirao lingvistiku.

U sutrašnjem broju

Miša Đurković Moć muslimanskih intektualaca Gulena i Junuza, Igor Štiks Vodič kroz svetsku elitu, tvorce Sirize i Podemosa


Komentari3
3a90c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

spasenija kolček
Šta je sa Dzulijanom Asanžom? Gde je on u ovoj gužvi? Ili, ipak odlučuju određeni kriterijumi, koji su blaži od kritičnosti, oštrine, hrabrosti i otvorenosti u borbi za bolji, iskreniji i kreativniji svet od ovog našeg, a koje je ispoljio i ispoljava i danas, u svom zatvoru Ekvadorske ambasade - Dzulijan Asanž?
MilanS'
Ko su ustvari intelektualci kao društvena skupina?Citiram Dr Đuru Šušnjara u fragmentima("Društveni uslovi i kulturno stvaralaštvo" Encyclopedia moderna 1971). "Intel. su specijalizovana skupina u društvu čije je posao da skuplja, čuva,interpretira,širi i stvara najrazličitije ideologije i vrednosti.Intelektualci vuku poreklo iz svih društveni grupa.Intelektualci nisu sami klasa,ali se u pogodnom trenutku vežu za neku klasu,oni se sastaju,ali se ne mogu organizovati,oni glasaju ali retko kad imaju svoje kandidate na izborima,oni pišu sve moguće programe,ali nemaju svog vlastitog,oni ukazuju na centre moći u društvu,ali ih ne mogu kontrolisati,oni misle, ali nemaju jedinstvene ideologije... Oni nisu revoluc. grupa,ali idejno pripremaju revoluciju,oni istražuju sve i svašta,ali su sami sebi ostali nepoznanica,oni predstavljaju ponašanje svojih društveni grupa,ali ne mogu svoje vlastite,oni su najsvesniji deo društva, ali bez jasne svesti o svom položaju,ulozi i mogućnostima..."ETC
Sasa Trajkovic
Intelektualcii umetnici su u proslom veku bili ona liberalna snaga nosici novih vrednsti koji su poput pravih vizionara u stalnom sukobu sa retrogradnim snagama u drustvu uprkos, konvencijama , zabranama pa i lincovanju svet vodili napred ka gradjanskim slobodama i napretku drustva... Danas mi zivimo u svetu proklamovanih SLOBODA nista vise nije SVETO nista vise nije ZABRANJENO sve je dostupno samo AKO imas cime tu slobodu da kupis. U tom svetu hiper produkcije svega i toalet papir nosi prefiks ART i kvazi intelektualci prepisuju, recikliraju stare ideje sa kraja proslog veka jer taj vek revolucija nosio je svet NAPRED 60 ih imali smo POP kulturu post industrijskog doba i SEX ualne revolucije, 80 su donele DEMOKRATIZACIJU ali u paketu sa liberalnim retrogradnim kapitalizmom i masovnim drustvom, emancipaciju zena koja se pretvorila u svoju suprotnost... Zivimo u vremenu bez ideja, cilja, ideala sve snove smo izneverili , sve ideale izdali ... intelektualci su sada politicki korektni .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja