ponedeljak, 23.10.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:03

Vatin odaje tajne

Autor: Jovica Danilovićnedelja, 13.08.2017. u 11:00
Са ово­го­ди­шњих ис­тра­жи­ва­ња Ва­ти­на (Фо­то Ј. Да­ни­ло­вић)

Vršac – Projekat istraživanja arheološkog lokaliteta Vatin, po kome je nazvana čitava jedna kultura ranog bronzanog doba, a kojim rukovodi muzejski savetnik mr Dragan Jovanović iz Gradskog muzeja u Vršcu, privodi se kraju. Reč je o višegodišnjem međunarodnom projektu u kojem učestvuju prof. dr Predrag Novaković i doc. dr Tina Milavec sa Filozofskog fakulteta u Ljubljani (koji pruža i materijalnu pomoć) uz podršku našeg Ministarstva kulture i informisanja.

Na projektu su angažovani mr Ivana Pantović, viši kustos iz Gradskog muzeja u Vršcu, dr Miroslav Marić iz Balkanološkog instituta SANU, i arheolog Gordana Topić.

– Najpre smo geofizičkim snimanjima uspeli da lociramo očuvani deo naselja, što smo sondom dubokom dva metra i dokazali, a rezultati ukazuju da se radi o višeslojnom naselju (najverovatnije staro između 3.500 i 4.000 godina) koje traje kroz više etapa u bronzanom dobu, a proteže se preko gvozdenog doba i jednim delom do antičkog perioda. Kulturni sloj je debljine dva metra, najveći deo pripada bronzanom dobu, a fokus našeg istraživanja je jedna kuća vatinske kulture – kaže za „Politiku” mr Dragan Jovanović, koji naglašava da su rezultati istraživanja naselja veoma precizni, uključujući i njegovu formu i oblik, čak je ustanovljeno da je naselje bilo opasano odbrambenim drvenim zidom koji je stanovnike štitio od neprijatelja i divljih životinja.

Naš sagovornik kaže da je naselje, veliko između dva i dva i po hektara, dobrim delom štitila i reka Moravica, čije je korito i danas na približno istoj lokaciji, ali je tada ova reka bila mnogo veća. Iskopavanjima su pronađeni i fosilni ostaci krupnih primeraka somova i drugih vrsta rečnih riba, a šteta je samo što je tri četvrtine naselja, u periodu od polovine 19. veka, uništeno ljudskom rukom, vađenjem peska ili radovima na železnici. Vatin, zahvaljujući arheolozima, odaje milenijumske tajne.

– Možemo da kažemo da je ovo naselje vatinskog horizonta, građeno po izvesnim pravilima, rasporedom kuća poređanih u nizu, s prolazima za komunikaciju. Kuće su pratile formu odbrambenog zida, dok je centralni deo naselja bio rezervisan za neku vrstu trga gde su se ljudi okupljali. To se može pratiti i na tridesetak kilometara udaljenom Židovaru i nema dileme da su stanovnici Vatina i Židovara, ali i udaljenijeg Feudvara (arheološko nalazište na Titelskom bregu, nedaleko od Mošorina) bili u tesnoj vezi. Pripadaju istoj kulturi, višeslojni su lokaliteti i zaista izgleda kao da su ih i isti ljudi pravili. Rezultati i podaci naših istraživanja potvrđuju naše hipoteze postavljene prilikom pokretanja projekta, pa tako imamo i dokaze o postojanju stambenog horizonta vatinske kulture (pojedini autoru su to dovodili u sumnju). Planiramo da ove godine završimo iskopavanja, a potom nam predstoji analiza svih podataka, obrada materijala, dodatna interpretacija obavljenih i neobavljenih analiza i sabiranje svih rezultata – kaže mr Dragan Jovanović, koji najavljuje dve monografije o ovom lokalitetu: jedna će biti posvećena prvim istraživanjima Feliksa Milekera i materijalu koji je on pronašao, a druga će obuhvatiti analize rezultata istraživanja i sva zapažanja.

 

Izdašan lokalitet

Vatinska kultura predstavlja jednu od najranije izdvojenih materijalnih kultura, bronzanog doba posebno, na tlu Evrope. Zahvaljujući Feliksu Milekeru (1858–1942), istraživaču koji je redovno publikovao ogromnu količinu nalaza (zlatna ostava, keramika zanimljivih oblika i ornamentike) koje je sakupljao u Vatinu, ti predmeti su vrlo brzo privukli pažnju stručnjaka iz čitave Evrope, sa kojima je on imao dobru saradnju. Gradski muzej u Vršcu raspolaže arheološkom zbirkom sa ovog lokaliteta koja broji više od 15.000 dobro očuvanih predmeta od zlata i rogova životinja, keramičkih posuda...


Komentari0
152a9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja