petak, 27.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 13.08.2017. u 22:00 Aleksandar Mikavica

Srbija plaća kosovski dug do 2041.

Iako ne naplaćuje poreze na području južne pokrajine, naša zemlja je od 2002. do 31. jula ove godine otplatila 644,78 miliona evra
Београд не на­пла­ћу­је по­ре­зе на под­руч­ју ју­жне по­кра­ји­не: Приштина (Фото Анђелко Васиљевић)

Jav­ni dug Sr­bi­je na kra­ju ju­na 2017. go­di­ne iz­no­sio je 23,89 mi­li­jar­di evra, što je 65,7 bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da ze­mlje. Go­di­nu da­na ra­ni­je dr­žav­ni dug je te­žio 24,18 mi­li­jar­di evra, od­no­sno 71,9 od­sto bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da. Od 2002. Sr­bi­ja re­dov­no is­pu­nja­va svo­je oba­ve­ze pre­ma stra­nim zaj­mo­dav­ci­ma. Vra­ća glav­ni­cu i pla­ća ka­ma­tu na ce­lo­ku­pan iz­nos du­ga, uklju­ču­ju­ći u dug ko­ji je in­ve­sti­ran na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, iako srp­ska dr­ža­va ne na­pla­ću­je po­re­ze na pod­ruč­ju ju­žne po­kra­ji­ne. 

Jed­na od te­ma ko­ja se ne mo­že iz­be­ći u bu­du­ćim raz­go­vo­ri­ma naj­vi­ših pred­stav­ni­ka Be­o­gra­da i Pri­šti­ne si­gur­no je i pi­ta­nje jav­nog du­ga ko­ji je po­tro­šen na Ko­sme­tu, a Sr­bi­ja ga rev­no­sno ot­pla­ću­je.

– Ovo je­ste spe­ci­fič­no, Sr­bi­ja pla­ća taj dug jer Ko­so­vo sma­tra de­lom svo­je te­ri­to­ri­je – ob­ja­sni­la je pre me­sec da­na Jor­go­van­ka Ta­ba­ko­vić, gu­ver­ner Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je, na za­jed­nič­koj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re sa še­fom Mi­si­je MMF-a Džej­msom Ru­fom i mi­ni­strom fi­nan­si­ja Du­ša­nom Vu­jo­vi­ćem.

Svet­ska ban­ka ot­pi­sa­la 510 mi­li­o­na do­la­ra
Po­sle pri­je­ma Ko­so­va (sa zve­zdi­com) u Svet­sku ban­ku kra­jem ju­na 2009. go­di­ne, ova ban­ka je pi­smom, bez na­ja­ve ili kon­sul­ta­ci­je, oba­ve­sti­la srp­ske vla­sti da one vi­še ni­su du­žne 510 mi­li­o­na do­la­ra. Ta­ko je spolj­ni dug Ko­so­va sma­njen sa 1,7 mi­li­jar­di do­la­ra iz 2001. go­di­ne, na 1,18 mi­li­jar­di do­la­ra. Po­sle ove od­lu­ke Svet­ske ban­ke, kra­jem av­gu­sta iste go­di­ne, ko­sov­ski dug je iz­no­sio oko 630 mi­li­o­na do­la­ra.Bo­ris Be­go­vić je tim po­vo­dom pri­me­tio: „Nig­de ni re­či o onom de­lu (pre­ma Ah­ti­sa­ri­je­vom pla­nu) da Sr­bi­ji tre­ba da se vra­ti onaj iz­nos ko­ji je po­tro­ši­la na vra­ća­nje glav­ni­ce (ukup­no 267 mi­li­o­na do­la­ra) i pla­ća­nje ka­ma­te”.

Pre­ma po­da­ci­ma ko­je je naš list do­bio od Na­rod­ne ban­ke, oba­ve­ze Ko­so­va i Me­to­hi­je po osno­vu jav­nog spolj­nog du­ga ko­je je Sr­bi­ja pre­u­ze­la po re­pro­gra­mi­ra­nim spo­ra­zu­mi­ma za­klju­če­nim od 2002. do 2005. go­di­ne iz­no­si­le su oko 927,17 mi­li­o­na evra, ra­ču­na­to po kur­su na dan 31. jul 2017. Od 2002. do 31. ju­la ove go­di­ne Sr­bi­ja je od na­ve­de­ne su­me ot­pla­ti­la 644,78 mi­li­o­na evra – 212,70 mi­li­o­na evra glav­ni­ce i 432,08 evra po osno­vu ka­ma­te.

Reč je, da­kle, o nov­cu ko­ji je is­pla­ćen iz bu­dže­ta, što zna­či da su ta sred­stva pri­ku­plje­na od po­re­skih ob­ve­zni­ka na te­ri­to­ri­ji cen­tral­na Sr­bi­je i Po­kra­ji­ne Voj­vo­di­ne.

Gde je na Ko­so­vu po­tro­še­no 927,17 mi­li­o­na evra, pre­ra­ču­na­to po sa­da­šnjem kur­su?

Pre­ma pi­sa­nju al­ban­skih auto­ra, a to se i u Be­o­gra­du do­bro zna, od na­ve­de­ne su­me naj­vi­še je ulo­že­no u iz­grad­nju ter­mo­e­lek­tra­ne „Ko­so­vo B” i po­vr­šin­ske ko­po­ve uglja „Be­la­će­vac” i „Do­bro se­lo”. Sle­de in­ve­sti­ci­je „Trep­če” – Elek­tro­li­za cin­ka, Fa­bri­ka aku­mu­la­to­ra, Fa­bri­ka ba­te­ri­ja u Gnji­la­nu i „Me­ta­lac”u Đa­ko­vi­ci. Za­tim iz­grad­nja kom­plek­sa „Fe­ro­nikl”, „Bal­kan” u Su­voj Re­ci, In­du­stri­ja sin­te­tič­kih vla­ka­na „Prin­teks” u Pri­zre­nu, Fa­bri­ka šav­nih ce­vi u Uro­šev­cu, Fa­bri­ka ra­di­ja­to­ra u Gnji­la­nu i Že­le­znič­ko-tran­sport­no pred­u­ze­će. 

Mi­ro­ljub La­bus, po­čet­kom 2002. go­di­ne, u svoj­stvu pot­pred­sed­ni­ka Vla­de Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je, iz­ja­vio je da ne­će od­u­sta­ti od zah­te­va da se Sr­bi­ja oslo­bo­di ba­rem de­la ko­sov­skog du­ga.

„Mi ima­mo ad­mi­ni­stra­tiv­nu upra­vu Un­mi­ka na Ko­so­vu. Ta ad­mi­ni­stra­ci­ja je od­re­di­la po­re­ze, ca­ri­ne na Ko­so­vu, ali ne že­li ni na ko­ji na­čin da uče­stvu­je u is­pla­ti svog de­la du­ga. Ja sam po­ku­šao da u ve­zi s tim raz­go­va­ram s Ha­kru­pom (biv­ši ad­mi­ni­stra­tor UN na KiM), pi­sao sam i Ko­fi­ju Ana­nu. Oni ne že­le da pri­zna­ju taj dug, sma­tra­ju da je to pro­blem Sr­bi­je. Sr­bi­ja ne­ma fi­skal­nih pri­ho­da, i to je pro­blem o ko­jem će­mo mo­ra­ti da raz­go­va­ra­mo”, ka­zao je La­bus u raz­go­vo­ru za B92.

Dr Bo­ris Be­go­vić je u svom tek­stu za na­še „Po­gle­de” ma­ja 2013. pod na­slo­vom „Ko­so­vo – naj­sku­plji srp­ski dug” sa­op­štio je jav­no­sti ka­ko su se raz­go­vo­ri na ovu te­mu s Un­mi­kom za­vr­ši­li.

„Ka­da je od Un­mi­ka za­tra­že­no da se iz ko­sov­skog bu­dže­ta pla­ća­ju na­kna­de iz ko­jih će se ser­vi­si­ra­ti deo du­ga ko­ji se od­no­si na Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, od­go­vo­re­no je da Un­mik ne­ma man­dat za ta­ko ne­što”, ja­san je bio Be­go­vić. 

Na pre­go­vo­ri u Be­ču (2006–2007), ko­ji su pret­ho­di­li Ah­ti­sa­ri­je­vom pla­nu, na ko­ji­ma je Be­go­vić bio član na­še pre­go­va­rač­ke de­le­ga­ci­je, pi­ta­nje ko­sov­skog du­ga po­no­vo do­la­zi na dnev­ni red. Srp­ska de­le­ga­ci­ja je iz­ne­la svo­je pred­lo­ge. Pr­vo, da se od­re­di da­tum re­še­nja i da se do­go­vor od­no­si na sve ono što se do­go­di­lo pre tog da­tu­ma. Dru­go, da se glav­ni­ca ka­kva je u tom tre­nut­ku pre­ne­se na pri­štin­ske or­ga­ne vla­sti, da se Sr­bi­ji na­dok­na­di ce­lo­ku­pan iz­nos (glav­ni­ca plus ka­ma­ta) ko­ji je pla­ti­la do tog da­tu­ma (ni­je se in­si­sti­ra­lo na to­me ko tre­ba da pla­ti) i da se Sr­bi­ji pla­ti ona ka­ma­ta ko­ju bi mo­gla da do­bi­je na sred­stva ko­ja je is­ko­ri­sti­la na ser­vi­si­ra­nje ko­sov­skog de­la svog du­ga. 

„Sva­ki put ka­da su iz­no­še­ni ti pred­lo­zi pri­štin­ska de­le­ga­ci­je je iz­la­zi­la na kon­sul­ta­ci­je i vra­ća­la se s va­tre­nim po­li­tič­kim go­vo­ri­ma ti­pa ne­će­mo mi da vra­ća­mo kre­di­te iz ko­jih je ku­po­va­no oruž­je ko­jim su ubi­ja­na al­ban­ska de­ca. Za­i­sta vi­so­ke me­đu­na­rod­ne fi­nan­si­je. Ne­za­vi­sno od tog ama­ter­skog po­zo­ri­šta, Ah­ti­sa­ri­jev plan je uva­žio pr­va dva od tri srp­ska zah­te­va. I on­da – ni­šta”, ko­men­ta­ri­sao je Be­go­vić u svom tek­stu. 

Go­di­šnja ra­ta ko­sov­skog du­ga u to vre­me iz­no­si­la je oko je­dan od­sto bu­dže­ta Sr­bi­je. Ne­nad Po­po­vić, šef Eko­nom­skog ti­ma za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju u vla­di Vo­ji­sla­va Ko­štu­ni­ce, u fe­bru­a­ru 2008. go­di­ne je iz­ja­vio: „Sr­bi­ja ne mo­že da do­zvo­li da joj se zbog ma­nje od jed­nog pro­cen­ta bu­dže­ta spo­či­ta da se od­re­kla Ko­so­va. Ta­ko­đe, pre­stan­kom ot­pla­te du­ga Sr­bi­ja bi pre­kr­ši­la me­đu­na­rod­ne oba­ve­ze, a od­no­si na­še ze­mlje s kre­di­to­ri­ma i po­ve­ri­o­ci­ma bi­li bi na­ru­še­ni. Ugro­žen bi bio i kre­dit­ni rej­ting na­še ze­mlje, što bi, u ne­ga­tiv­nom smi­slu, ose­ti­li svi gra­đa­ni.”

Iz Na­rod­ne ban­ke na­po­mi­nju da oba­ve­ze Ko­so­va i Me­to­hi­je ko­je je po re­pro­gra­mi­ra­nim spo­ra­zu­mi­ma pre­u­ze­la Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja do­spe­va­ju pre­ma stra­nim kre­di­to­ri­ma do 2041. go­di­ne. I to: pre­ma Lon­don­skom klu­bu – do no­vem­bra 2024. go­di­ne, Me­đu­na­rod­noj ban­ci za ob­no­vu i raz­voj (IBRD) – do de­cem­bra 2031, Ku­vaj­tu – do ju­la 2034. i Pa­ri­skom klu­bu ze­ma­lja po­ve­ri­la­ca – do mar­ta 2041.

Komentari36
091d9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгомир
Значи дугујемо око 24 милијарди евра!Не дај боже да уђемо у Евро зезанцију за кратко време имаћемо дуговања бар најмање 150 милијарди?Не што ће власт да узима шаком и капом кредите по жељи ВЕЋ ШТО ЋЕ МОРАТИ?Да питам ... КОЛИКО ЋЕ ОД ТОГА КРЕДИТА ОТИЋИ У РЕПУБЛИКУ СРПСКУ?А ја србијанац све то да враћам кроз порез који се многоструко у околини Ниша увећао.А то чека и целу Србију?ЧЛАНСТВО У ЕВРО ЗЕЗАНЦИЈИ СЕ ПЛАЋА!Колико је Хрватска добила и колико је морала да плати у минусу су 50 милиона евра!Имају дуг пет пута већи од Србије а дупло су мањи по броју становника.
cole
ne gubite nadu braco! nisu pare nista
Nenad
Kosovo je sastavni deo Srbije.Srbija ispunjava svoje obaveze a to što je protivno zakonu i moralu uskracena da naplaćuje poreze na Kosovu je nesto drugo.Tiha voda breg roni.Sve ce da dođe na svoje.Ni jedno iskušenje nije lako.
Milanko Vitomir
Ako je Kosovo sastavni deo Srbije , a jeste , onda će vraćati i njegov dug.
Miroslav M.
Čemu se to naši Evrofili nadaju, da će predajom KiM dobiti sitne beneficije?! Zalud vam trud i vesti koje doprinose "unutrašnjem dialogu".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja