petak, 10.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 14.08.2017. u 22:00 Živko Baljkas

Antidoping kontrola kriva za prosečne rezultate

Šampionat ušao u Ginisovu knjigu rekorda: takmičenje najboljih atletičara sveta postavilo je rekord po broju gledalaca (701.889), ali ne po broju oborenih svetskih rekorda i po visokom proseku postignutih rezultata.
"Не треба ми упитна златна медаља - Ивана Шпановић (фото Иван Милутиновић)

London – Moglo bi se pomisliti da ako na nekom takmičnju dođe do gotovo kompletne smene šampiona, da dolazi mlada garda, da je „kraljica sportova“ dobila asove za budućnost, ali to nije slučaj sa 16. svetskim prvenstvom u atletici. Naprotiv.

Šampionat u Londonu neće se pamtiti po blistavim pobedama i rezultatima već po teškim porazima mnogih istnskih atletskih šampiona poput najvećeg od svih Jamajčanija Juseina Bolta, ali i Britanca Moa Faraha, Kenijca Asbela Kipropa, Jamajčanke Elene Tompson...

Atletski svet je posebno teško primio poraz Juseina Bolta u trci na 100 metara, a zatim pad i povredu u trci štafeta 4 h 100 metara na svojoj oproštajnoj trci. Nije lepo kada se idoli sruše u prašinu, u ovom slučaju tartan, niko to ne voli, ali gledaoci su ga pozdravili kao da je zabeležio nove u nizu svojih velikih trijumfa, a IAAF i organizatori šampionata nagradili su ga zvaničnim oproštajem na kraju desetog dana 16. šampionata.

Za sve je to bio vrlo emotivan događaj.

A gde je atletika sada bez Bolta, posebno sprint. Atletika nema trenutno ni jednu takvu ličnost koja može tako snažno da svedoči o vrlinama „kraljice“ sportova, a kada je u pitanju sprint, onda se može reći da neće biti čudno da njegovi vanserijski svetski rekordi požive jako, jako dugo. Ni na vidiku nema nikog ko bi mogao da ih ugrozi.

Po kuloarima Olimpijskog stadiona čulo se mišljenje da su prosečni rezultati u mnogim disciplinama rezultat pooštrene antidoping kontrole i ako je to zaista tako s tim se moramo pomiriti, ali bilo je i drugih dešavanja i tendencija koje do sada nisu bile prisutne u svetskoj atletici. Čak ni taj Ginisov rekord – London je prodao ulaznica za 15 programa u deset dana i tako za gotovo 300.000 gledalaca nadmašio dosadašnjeg rekordera Berlin 2009.

London je, međutim, imao i prvu zarazu – čak 30 učesnika šampionata je zaraženo norovirusom, a najdeblji kraj je izvukao Ajzak Makvala iz Bocvane i tako ostao bez dve „sigurne” medalje.

I to bi promenilo postignuti odnos osvojenih medalja među zemljama učesnicima od kojih su 38 imale i svetske šampione.

Jedini novi svetski rekord u Londonu postavila je Portugalka Injes Enrikes u hodanju na 50 km s 4:05,56 ali to se moglo i očekivati, jer je reč o novoj disciplini, koja zvanično postoji od 1. januara ove godine.

Ni kad su u pitanju rekordi svetskih prvenstava „kraljica sportova” nije imala više sreće – jedini na stazi postavila je Amerikanka Ema Koburn na 3.000 m stiplčez sa 9:02,58, a na drumu Francuz Johan Diniz u hodanju na 50 km s hvale vrednih 3:33,12. Treći rekord je onaj Enrikezove, ali ona nije imala prethodnicu koju je morala da nadmaši.

Na šampionatu je postavljeno 15 najboljih rezultata sezone, s tim što su Amerikanke u štafetama 4 h 100 i 4 h 400 m po dva puta popravljale najbolje vreme. Spisak dostignuća mora se produžiti s 11 kontinentalnih rekorda, a na Stari kontinent otpadaju dva – rekord muške britanske štafete 4 h 100 m s 37,47 i, opet rezultat Enrikezove u hodanju na 50 km.

Rekorderka po broju državnih rekorda postignutih u Londonu je Bahreinka Salva Eid Naser koja je rekord svoje zemlje na 400 m popravljala u kvalifikacijama, polufinalu i finalu, a od 54 nova državna rekorda ni jedan nije srpski.

Od 33 šampiona iu Pekinga (računajući i štafene sastave) koji su došli u London da brane svoje titule samo devetoro je uspelo u tome. To su Vejd van Nikerk (J. Afrika) na 400 m, Mo Farah (V. Britanija) na 10.000 m, Konselus Kipruto (Kenija) na 3.000 m stiplčez, Kristijan Tejlor (SAD) u troskoku i Pavel Fajdek (Poljska) u bacanju kladiva, a u ženskoj konkurenciji Dafne Skipers (Holandija) na 200 m, i ženska štafeta  SAD 4 h 400 m, Ruskinja Marija Lasickene u skoku uvis i Anita Vlodarčik (Poljska) u bacanju kladiva.

U Pekingu Kenija i Etiopija su sa po 7 zlatnih medalja spustile SAD, koje su imale zlato manje, na treće mesto na listi najuspešnijih zemalja. Amerikanci su se u Londonu vratili na vrh, a u „top 10“ prvi put se našla Južna Afrika i to na trećem mestu ispred atletskih velesila Francuske, Kine i Velike Britanije koja je na „svom“ šampionatu bila daleko znatno neuspešnija nego pre dve godine.  Ruski atletičari su i u Pekingu i u Londonu zauzeli isto mesto – deveto, s tim što su sada nastupili kao nezavisni učesnici, jer je Sveruska atletska federacija i dalje izopštena iz IAAF zbog doping grehova. Pre dve godine Rusi su osvojili dve zlatne i po jednu srebrnu i bronznu medalju, a kao nezavisni zlatnu i pet srebrnih medalja, ali ne sme se zaboraviti da je nazvisni tim bio tri puta manji od onog u Pekingu jer je samo 19 sportista dobilo pravo nastupa pošto su „položili“ sve doping testove van Rusije.

Ivana Španović u Sportskoj komisiji IAAF

Po završetku 16. prvenstva sveta u atletici saopšteni su rezultati izbora za članove Sportske komisije IAAF. Među 16 kandidovanih bila je i naša najbolja atletičarka Ivana Španović, a njeno ime nalazi se i među šest onih koji su dobili najviše glasova svojih kolega i sportskih rival.

Formalni rezultat izbora nije saopšten, već samo imena šestoro novih članova Sportske komisije (po abecednom redu), a pored Španovićeve to su i Kim Kolins (Sen Kits i Nejvi), Injaki Gimez (Kanada), Adam Kščot (Poljska), Tomas Reler (Nemačka) i Benita Vilis (Australija).

Betiji nagrada za fer-plej

Olimpijska šampionka u skoku vis iz Rio de Žaneira Špankinja Rut Betija dobila je nagradu Internacionalnog komiteta za fer-plej (ICFP). Nagradu je zaslužila, kaže se u obrazloženju, zbosvog truda da smiri i uteši 24-godišnju Alesiju Trost posle neuspeha u kvalifikacijama, jer je to bio veoma emotivan trenutak za Italijanku kojoj je prošle godine preminula majka a zatim i bivši trener.

 

Najuspešnije zemlje

                         zl.    sr.    br.    ukupno

1. SAD                 10        11        9          30

2. Kenija               5          2          4         11

3. J. Afrika         3          1          2          6

4. Francuska        3          0          2          5

5. Kina                  2          3          2         7

6. V. Britanija     2          3          1          6

7. Etiopija           2          3          0          5

8. Poljska            2          2          4          8

9. Nezvisni         1          5          0          6

10. Nemačka        1          2          2          5

 

SVETSKI ŠAMPIONATI U ATLETICI

godina            domaćin         učesnici        zemlje zemlje/šampioni      zemlje/osvajači medalja           zemlje/finalisti

 

1983.            Helsinki       1.333   153      14        25        44

1987.             Rim               1.419   156      14        27        47

1991.            Tokio              1.491   162      16        29        52

1993.            Štutgart        1.630   187      20        36        66

1995.           Geteborg         1,755   190      24        43        69

1997.            Atina             1.785   197      22        42        61

1999.          Sevilja           1.750   200      22        42        61

2001.   Edmontton     1.677   189      23        42        68

2003.   Pariz  1.679   198      23        43        68

2005.   Helsinki       1.688   191      21        40        67

2007.   Osaka  1.800   197      21        40        67

2009.   Berlin            1.895   200      19        37        68

2011.   Daegu  1.742   199      16        41        70

2013.   Moskva           1.784   203      18        38        60

2015.   Peking           1.781   205      19        43        65

2017.   London           2.048   203      24        38        65

Komentari0
91f9d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja