subota, 04.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:54

Multinacionalne kompanije odbijaju da ujednače recepture

Iako su njihovi proizvodi za češko, slovačko i mađarsko tržište lošiji nego za nemačko i austrijsko, nijedan od proizvođača nije najavio da će obezbediti kvalitet
Autor: I. Albunović, J. Anteljsreda, 16.08.2017. u 09:24
(Фото Пиксабеј)

Multinacionalne kompanije uporno odbijaju da odustanu od prakse duplih aršina za proizvode koje plasiraju na istočno i zapadno tržište. Bez obzira na veliko ogorčenje potrošača u postkomunističkim članicama Evropske unije, kompanije očigledno ne nameravaju da potrošačima ponude proizvode istog kvaliteta, prenela je agencija Beta. Kako je Češkom radiju objasnio danski proizvođač mesnih konzervi „Tulip”, pakovanja su ista za sva tržišta, ali je reč o različitim proizvodima.

 

– Naše konzerve su uvršćene u test pogrešno. Imamo utisak da je nefer da nas uvrste u taj test jer su naši proizvodi zaista različiti proizvodi – protestovao je proizvođač mesnih konzervi što je njegove proizvode sa svinjetinom za potrošače na Zapadu a piletinom i separatom za „nove Evropljane” češko ministarstvo poljoprivrede uvrstilo u svoj test namirnica u kome se pokazalo da od 21 proizvoda samo tri imaju iste sastojke i isti kvalitet za staru i novu Evropu.

Portparolka češkog ministarstva poljoprivrede Marketa Ježkova upozorila je, međutim, da su konzerve grafički i tekstualno dizajnirane tako da prosečni potrošač ne primećuje nikakvu razliku, osim jezika kojim je ispisana deklaracija.

– Prodajemo mesne konzerve na 120 tržišta sveta i recepti se razlikuju od tržišta do tržišta. Negde su sa svinjetinom, negde sa piletinom, negde slatke, negde začinjene. Na prvi pogled izgledaju slično, ali inače nisu uopšte slične – kazao je Češkom radiju portparol „Tulipa” Mihael Ravn.

Da su njegovi proizvodi istoimeni u istoj ambalaži u stvari dva različita proizvoda saopštio je Češkom radiju i multinacionalni prehrambeni gigant „Nestle”, koji različit sadržaj vitamina pravda drugačijim propisima u Nemačkoj i Češkoj.

Nijedna od 15 multinacionalnih kompanija čiji proizvodi su u testu bili lošijeg kvaliteta za Čehe, Slovake i Mađare nego za Nemce i Austrijance, premda često po istoj ceni, Češkom radiju nije najavila da bi mogla za iste proizvode da ujednači kvalitet.

Ogorčenje u postkomunističkim članicama EU zbog toga što su istoimeni proizvodi kod njih goreg kvaliteta i drugačijeg sastava dospelo je već do Brisela, pošto su zemlje Višegradske četvorke prvo, nakon tih testova, organizovale samit posvećen duplim aršinima u želji da njihove zemlje ne budu kante za smeće EU.

Krajem jula, posle sastanka sa slovačkim premijerom Robertom Ficom, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker priznao je da problem duplih aršina postoji, da nije beznačajan i da njime mora da se pozabavi EK, ali da zasad ne vidi potrebu da se donose neke nove smernice.

– Za mene je najvažnije da je EK priznala problem i da će delovati da se on reši. Nema veze kako će ga rešavati. Svejedno mi je da li je mačka crna ili bela, glavno je da lovi miševe – kazao je Fico posle sastanka s Junkerom.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović objasnio je za Potrošač da se roba različitog kvaliteta i sastava a iste ambalaže može prepoznati po deklaraciji, pa savetuje kupcima da obrate pažnju.

– Kad pogledate deklaraciju videćete da je ta roba iz pogona koji su otvoreni u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj. Mi masovno to kupujemo. Kada potrošači vide da na deklaraciji piše uputstvo ili sastav na srpskom jeziku ili hrvatskom, makedonskom, onda znajte da je ta roba za treću zemlju. Gde je deklaracija na nemačkom, engleskom, francuskom, španskom, onda znajte da roba dolazi iz matičnih pogona – kaže Papović.

Predsednik NOPS-a je još jednom napomenuo da je problem u Srbiji i to što se kvalitet robe ne kontroliše dovoljno, pre svega zbog nedostatka kadrova.

– Više puta smo upozoravali na ove probleme. Veliki je pritisak uvozničkog lobija i proizvođača. Mnogo od tih proizvođača, nominalni proizvođači koji se nalaze u Belgiji, Holandiji, Francuskoj, imaju veće budžete nego što je budžet Srbije i veći budžet nego što imaju i Mađarska, Češka, Slovačka – kaže Papović.

Evropska komisija je, da podsetimo, još pre dve godine donela odluku da ne sme biti diskriminacije potrošača po bilo kom osnovu, pa će nominalni proizvođači morati iste proizvode da plasiraju na tržište ovde. Međutim, prema rečima Papovića, naš problem je što imamo propise koji često idu na našu štetu.

– Ako su pravilnici o kvalitetu takvi da nikoga ne možete da oterate sa tržišta, čemu i ova priča. Kod nas ne postoji laboratorija koja bi mogla da detektuje da li je u siru mlečna ili biljna masnoća, zbog čega su neke analize morale da se rade u Francuskoj ili Nemačkoj.


Komentari14
b2c8a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko
Ako već multinacionalne kompanije neće da izađu u susret potrošačima, zašto onda država (ili neka neprofitna organizacija) ne bi pokrenula vebsajt na kome bi bili podaci o proizvodima za različita tržišta? Npr. jedne pored druge bi stajale sve moguće deklaracije za izabranu čokoladu gde bi lepo bilo navedeno koji proizvod je najkvalitetniji a koji najlošiji. Bilo bi interesantno uporediti bar kodove i ako se ispostavi da su razlčičiti onda je sortiranje još jednostavnije - bilo bi dovoljno fotografisati telefonom bar kod i na osnovu istog bi se jednoznačno odredio tip (samim tim i kvalitet) proizvoda. A ako se kojim slučajem multinacionalne kompanije pobune zbog ovoga, treba odgovoriti da živimo u doba u kome je informacija proizvod i ako im je do toga da poprave svoj položaj na lokalnom tržištu na isto treba da plasiraju samo najbolje proizvode i problem je rešen...
Milivoje Radaković
To možete da pokrenete i sami. Organizujte se, možda dobijete i finansiranje iz fondova EU za nevladine organizacije, ili od Fonda za otoreno društvo. I javite ako Vam zatreba pomoć.
Preporučujem 9
Miloš Petrović
Cela stvar nije baš tako crno-bela. 1. Činjenica je, da različita nacionalna tržišta imaju i različit ukus: ono što vole Holanđani, ne mora biti ukusno i prihvatljivo Francuzima. I po pravilu i nije. Pa time postoji i (bar delimično) opravdana razlika u receptima za proizvodnju. 2. Neke kompanije itekako jesu već reagovale na kritiku i promenile recepturu u zemljama Istočne Evrope. To bi trebalo svakako bar pomenuti, ali naslov je veoma isključiv i "pali"...
Сава Богдан
Проблем се решава лако. Изгласати закон који каже да се не може продавати производ под истим именом уколико није у свим земљама ЕУ идентичан по саставу.
Јован Скерлић
Добродошли у Европску унију :) Тражили сте, гледајте.
Ljubisa
Na ' potrosackom planu' lako resivo ( ako deklaracija ne sadrzi tekst na nemackom, francuskom i engleskom jezuku predlazem 'zaobidjite' artikal, ako je pakovanje sa manjih sadrzajem 80g i sl.' zaobidjite', ' zaobidjite' i one ( kompanije) za koje se da u svojim tzv. bar i sipkastim proizvodima imaju GMO ' u sirokom luku' . Ovo je vreme kada " 16. pari cipela" jure par nogu" za razliku od 2000. kada je par nogu jurilo 6. pari cipela. Bese lepo kada je 4. para nogu jurilo 1. par cipela. Proizvodi ne samo da su primetno nekvalitetni vec su sve vise zdravstveno nebezbedni.
Milivoje Radaković
U pravu ste, Ljubiša. Potrošači biraju.
Preporučujem 11

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja