četvrtak, 09.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Imena cara Uroša i kneza Lazara na istom spomeniku

Na obroncima Rudnika pronađen dobro očuvan nadgrobni spomenik sa natpisom iz 1369–1371. godine
Autor: Gradimir Aničićčetvrtak, 17.08.2017. u 22:00
Излазак на терен историчара и филолога потврђује да је поред јасно читљивог имена цара Уроша на споменику стајало и име кнеза Лазара (Фо­то Срђан Пириватрић)
(Фо­то Срђан Пириватрић)

Početkom maja ove godine, na lokalitetu Donje Crkvine u selu Kamenica kod Kragujevca, na istočnim obroncima planine Rudnik, pronađen je nadgrobni spomenik iz vremena cara Uroša i kneza Lazara.

Reč je o lokalitetu na kojem su stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika iz Kragujevca tokom 2015. godine dovršili zaštitna iskopavanja i konzervaciju ostataka srednjovekovne crkve koju je na svom zemljištu otkrio Miomir Pljakić iz Kragujevca.

Arheološka istraživanja najvećim delom finansirali su gospodin Pljakić i njegova firma „Flores”. Majske kiše pokrenule su tlo iznad nalazišta, te je Pljakić preduzeo radove da potpornim zidom zaštiti nalazište – a onda je na tom mestu iz zemlje „izašao” dragoceni nadgrobni spomenik iz 14. veka.

O nalazu je obavešten regionalni Zavod za zaštitu spomenika, a nedavno su na teren izašli i nalaz pregledali dr Srđan Pirivatrić, naučni saradnik Vizantološkog instituta SANU, i docent dr Viktor Savić sa Filološkog fakulteta u Beogradu.

Na osnovu preliminarnog proučavanja delimično sačuvanog teksta pisanog ćirilicom koji je raščitao Viktor Savić, može se doneti nekoliko pouzdanih zaključaka. Srđan Pirivatrić kaže da nalaz predstavlja nadgrobni spomenik izvesnog monaha Stipana, a da monumentalne dimenzije spomenika (175 h 56 h 21 cm), svečani karakter i ukras natpisa sugerišu da se radilo o značajnoj ličnosti, koja se, poput mnogih drugih u to vreme, zamonašila. Monah Stipan preminuo je u kratkom periodu kada se Rudnik nalazio u oblasti („državi”) kneza Lazara, a za života cara Uroša, čiju je vlast priznavao. U obzir, dakle, dolazi period od kraja 1369. do kraja 1371. godine, kada je car Uroš preminuo i kada je Rudnik ponovo pripao županu Nikoli Altomanoviću.

Inače, selo Kamenica je iz kasnijih izvora poznato kao baštinski posed Radiča Postupovića, velikog čelnika u vreme srpske despotovine. Ovaj moćni vlastelin je, po mišljenju Stojana Novakovića, u epskoj poeziji zapamćen kao Oblačić ili Oblačina Rade.

Viktor Savić tvrdi da oblik slova uklesanih na natpisu u potpunosti odgovara do sada poznatim nalazima s kraja treće četvrtine 14. veka. Takođe kaže da je reč o retkom primeru našeg starijeg glagoljsko-ćirilskog pravopisa u poslednjim godinama države Nemanjića, zanimljivom i zbog svojih jezičkih odlika (ikavizmi poput „Stipan“ i „bilig“), čije dalje istraživanje treba da pokaže da li se radi o lokalnim ili uvezenim jezičkim crtama. Natpis započinje arhanđelskim krstom i rečima koje u prevodu na savremeni srpski jezik glase: „Ovo je počivalište (’se pokojište’) raba Božija Stipana...”, a zatim ide deo oštećenog natpisa koji će se tek raščitavati. Naime, vidi se da je pored monaškog bilo uklesano i Stipanovo „svetovno“ ime, sada najvećim delom nečitljivo). Tekst se završava važnim podacima: „pogibe u dane cara Uroša, a u državi kneza (Laza)ra. A postavi ovaj beleg Vojihna, bratučed mu. A to pisa pop Mitko, amin.”

U slobodnom polju na vrhu natpisa druga klesarska ruka je kasnije, verovatno početkom 15. veka, dodala još nekoliko redova. Radi se o oblicima slova veoma sličnim jednom ranijem nalazu sa istog lokaliteta koji se čuva u kragujevačkom muzeju, otkrivenom još 1953. godine, koji u prevodu glasi: „Ovo je počivalište (’sije pokojište’) Radoka, sestrića Basila Zlatonosa.”

Ovaj nadgrobni spomenik obogaćuje dokaze srpskog prisustva na ovom području, budući da je iz 14. veka, a groblje još starije – iz 13. veka. Analiza kostiju sa istog mesta izotopom ugljenika pokazuje da su neki ostaci iz perioda 1254–1275. godine.

Najnoviji nalaz je još jedan pokazatelj arheološkog potencijala okoline sela Kamenica i planine Rudnik uopšte.


Komentari15
3cc7f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Manojlo R
Kapa dole gospodini Pljakicu. U ovoj zemlji se vec formorala bogataska klada ali su oni jos daleko da budu elita Srbije. Kupuju se jahte i ostali simboli moci ali, Bogu hvala ima i Pljakica.
Мима
Можда је дошло време, "Политика" би могла да се позабави том идејим да се и археолозима аматерима дозволе истраживања на одређеним локацијама. Као што видимо скоро све радове на овом открићу је финансирао и обавила приватна фирма господина Миомира Пљакића, корист би имала и наша историја и држава, нарочито народ.
Singidumljanin
Напротив, драга Мима, време да археолози аматери ископавају никада не би требало да дође. као што ни лекари аматери не треба да лече, и као што је у свим нормалним државама. Пример господина Пљакића је изузетан, и указује на праксу која постоји у многим земљама - приватни инсвеститор финансира археолошка ископавања, која изводе стручњаци. То је код нас ретко, и овоје јединствен пример. Али обратите пажњу на нетачност коу сте написали - фирма господина Пљакића је финансирала ископавања, а надлежни Завод (уз дозволу Министарства) их је изводио. Иначе ништа од овога из Политикиног текстане би постојало. Силни ''археолози аматери'' омогућили су нам да знамо много мање о нашем наслеђу, које су успешно раскрчили, покупили и у највећој мери из Србије даље прошверцовали. Време би било да се Политика заиста позабави том појавом, али на адекватан начин - о шпошасти коју су ти такозвани ''аматери'' начинили.
Preporučujem 14
Саша
Још једно сјајно археолошко налазиште. "Аутохтонисти" научите нешто.
Dragan Anđelić
Velika količina neznanja o sebi kod našeg naroda. To je stari sroski kalendar. Istočno Rimsko Carstvo (tzv. Vizantija) nije postojalo 5508 godina pre Hrista, te stoga to nije njihov već naš stari kalendar. S poštovanjem ...
Драгољуб
Ето колико је банална логика српски аутохтониста. 5508. година је узимана како година стварања света, ни Византинци ни Срби који су преузели овакав начин рачунања времена нису полазили од "националне" или "државне" идеје у мерењу времена већ од погледа на свет који је Божија творевина, па су према томе време мерили од "почетка стварања" а не "српске или византијске цивилизације". Научите нешто пре него што се усудите да коментаришете.
Preporučujem 16
Petar Stanimirovic
Zamislite samo,koliko su ti ljudi,koji su ovde bili sahranjeni,bili neobavešteni. Nešto su još načuli o nekoj Marici, ali o Kosovskoj bitci nisu imali pojma. A o svemu šta će biti dalje sa tim Kosovom,nisu mogli ni zamisliti. I nama danas je teško da to shvatimo. Taj blagočestivi Miomir,zaslužio je da jednoga dana dobije mesto u blizini svoga pronalaska !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja