petak, 21.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:06
ANKETA: KO SU NAJUTICAJNIJI SVETSKI INTELEKTUALCI

Doprinos lingviste Čomskog

O nje­go­vom po­li­tič­kom an­ga­žma­nu svet­ska jav­nost se in­for­mi­še još od vi­jet­nam­skog ra­ta, jer od ta­da kri­ti­ku­je ame­rič­ku spolj­nu po­li­ti­ku
Autor: Raj­na Dra­gi­će­vić petak, 18.08.2017. u 22:00
Д.Стојановић

Iako se oče­ku­je da in­te­lek­tu­al­ci ko­ji su uspe­šni u na­u­ci ili umet­no­sti ko­jom se ba­ve bu­du no­si­o­ci po­li­tič­kog i dru­štve­nog ži­vo­ta svo­je za­jed­ni­ce, u stvar­no­sti se to ret­ko de­ša­va. Što su ve­ći za­lju­blje­ni­ci u svoj po­sao, ovi lju­di su sve du­blje za­ro­nje­ni u nje­ga, a sve ma­nje za­in­te­re­so­va­ni za jav­ni ži­vot.

Me­đu lin­gvi­sti­ma ko­ji su na­pra­vi­li ozbilj­ni­je pro­do­re u svo­joj na­u­ci go­to­vo da ne­ma onih ko­ji su u ši­roj jav­no­sti po­zna­ti kao uti­caj­ni in­te­lek­tu­al­ci. Je­dan od njih, mo­žda i je­di­ni ko­ji je us­peo da pri­vu­če pa­žnju i na­uč­ne za­jed­ni­ce i ši­re jav­no­sti, je­ste No­am Čom­ski.

O nje­go­vom po­li­tič­kom an­ga­žma­nu svet­ska jav­nost se in­for­mi­še još od vi­jet­nam­skog ra­ta, jer od ta­da kri­ti­ku­je ame­rič­ku spolj­nu po­li­ti­ku. Srp­skoj jav­no­sti po­znat je kao je­dan od in­te­lek­tu­a­la­ca ko­ji su se 1999. go­di­ne us­pro­ti­vi­li bom­bar­do­va­nju Sr­bi­je. Go­di­ne 2003. iza­bran je za ino­stra­nog čla­na Ode­lje­nja dru­štve­nih na­u­ka SA­NU. 

Me­đu­tim, van aka­dem­skih kru­go­va, po­seb­no van onih naj­u­že struč­nih, ni­je do­volj­no po­zna­to ko­li­ko je No­am Čom­ski zna­ča­jan kao lin­gvi­sta. Obič­no se na­gla­ša­va ko­li­ko je va­žno da se na­uč­nik za­in­te­re­su­je za ži­vot ši­re za­jed­ni­ce, a ma­lo se go­vo­ri o to­me ko­li­ko je va­žno na po­pu­la­ran na­čin pri­bli­ža­va­ti ši­roj jav­no­sti re­zul­ta­te na­uč­nog ra­da ču­ve­nih na­uč­ni­ka. Po­pu­la­ri­za­ci­jom na­uč­nih re­zul­ta­ta za­jed­ni­ca se pre sve­ga kul­tu­ro­lo­ški uz­di­že, ali i pro­na­la­zi mo­de­le u for­mi­ra­nju sop­stve­ne ide­o­lo­gi­je i po­gle­da na svet, pro­sve­ću­je se i sa­zre­va. Ko­li­ko je va­žno da na­uč­nik pri­đe jav­nom mnje­nju i da ga upo­zna i raz­u­me, to­li­ko je va­žno ra­di­ti i u obr­nu­tom sme­ru – omo­gu­ći­ti jav­nom mnje­nju da upo­zna i raz­u­me na­uč­ni rad is­tak­nu­tih na­uč­ni­ka. 

No­am Čom­ski je stu­di­rao lin­gvi­sti­ku, fi­lo­zo­fi­ju i ma­te­ma­ti­ku i ka­da je imao sa­mo 29 go­di­na, a to je bi­lo da­le­ke 1957. go­di­ne, na­pi­sao je svo­ju ču­ve­nu knji­gu Sin­tak­sič­ke struk­tu­re, u ko­joj je pred­sta­vio kon­cept ge­ne­ra­tiv­ne gra­ma­ti­ke i uneo re­vo­lu­ci­ju u lin­gvi­sti­ku. 

Je­dan od zna­čaj­ni­jih na­uč­nih do­ga­đa­ja 20. ve­ka bi­la je de­ba­ta iz­me­đu Ža­na Pi­ja­žea i No­a­ma Čom­skog, ko­ja je bi­la upri­li­če­na 1975. go­di­ne u oko­li­ni Pa­ri­za. Ko­li­ko je op­se­žna i op­šte­u­ti­caj­na ona bi­la, po­ka­zu­je či­nje­ni­ca da su obo­ji­ca na­uč­ni­ka uklju­či­la u svo­je ti­mo­ve lin­gvi­ste, psi­ho­lo­ge, bi­o­lo­ge, ma­te­ma­ti­ča­re, fi­zi­ča­re itd. Pri­me­će­no je da su pr­vi put is­tak­nu­ti pred­stav­ni­ci tzv. „me­kih“ na­u­ka us­pe­li da in­spi­ri­šu i uklju­če u ras­pra­vu pred­stav­ni­ke „tvr­dih“ na­u­ka, po­put bi­o­lo­gi­je ili ma­te­ma­ti­ke. Nji­hov su­sret oce­njen je kao „mo­der­na re­in­kar­na­ci­ja de­ba­te iz­me­đu kla­sič­nih fi­lo­zo­fa“. Je­dan od or­ga­ni­za­to­ra de­ba­te svo­jim za­pa­ža­njem opi­sao je srž nje­nog to­ka: „Ka­da se­bi po­sta­vim sve­o­bu­hvat­no pi­ta­nje ’šta to či­ni čo­ve­ka čo­ve­kom’, ja­sno je da je to de­li­mič­no nje­gov ge­nom, a de­li­mič­no nje­go­va kul­tu­ra. Ali ko­ja su ge­net­ska ogra­ni­če­nja kul­tu­re?“ Ova de­ba­ta je, da­kle, pre­ko raz­li­či­tih pri­stu­pa je­zi­ku i sa­zna­nju, otvo­ri­la i fun­da­men­tal­na pi­ta­nja, kao što je pro­blem šta to čo­ve­ka či­ni čo­ve­kom i da li je uti­caj na­sle­đe­nog ja­či od uti­ca­ja ste­če­nog. 

Zna­čaj lin­gvi­stič­kih shva­ta­nja Čom­skog ne­za­o­bi­la­zan je i da­nas, iako sa­vre­me­na lin­gvi­sti­ka sve ma­nje is­pi­tu­je uro­đe­ne i uni­ver­zal­ne je­zič­ke struk­tu­re, a sve vi­še one ko­je su po­sle­di­ca sre­di­ne i kul­tu­re na je­zik. Ipak, uti­caj Čom­skog na na­uč­ni­ke raz­li­či­tih in­te­re­so­va­nja ši­rom sve­ta bio je ne­pre­va­zi­đen u dru­goj po­lo­vi­ni 20. ve­ka. Iz­van­red­na na­uč­na bi­o­gra­fi­ja ni­je ga spu­ta­va­la da se ak­tiv­no uklju­či i u dru­štve­ni ži­vot i da i na tom po­lju osta­vi ne­za­o­bi­la­zan trag.


Komentari3
c1f17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beka
Koleginica je poznata siroj javnosti samo po pateticnom pismu mladima. Zasto je njeno misljenje vaznije od misljenja akademika, na primer. Ili istaknutih naucnih radnika i umetnika. Ne budite inertni, pitajte one koji zaista misle.
Rale P.
A sto se izbora anketiranih tice, i oni, svojim izborima, kreiraju stereotipe. Pitali ste novinare,politicare i univerzitetske botove, tako da su odgovori predvidivi. Budite malo inventivniji.
Kaca
Da se vi gospodo drzite zaista Comskog, svet bi izgledao drukcije. Ali,na zalost...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja