ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:51
ZELENA PLANETA

Preti opasnost da će Arktik ostati bez leda

Od 1979. godine, otkada se satelitski prati stanje na Arktiku, svake godine nestane oko 88.000 kvadratnih kilometara ledenog pokrivača, što odgovara površini Srbije
petak, 18.08.2017. u 22:00
Уколико им нестане природно станиште може се очекивати да поларни медведи изумиру за две до пет деценија (Фото Ројтерс)

Svakog leta klimatolozi, kapetani brodova, kao i Inuiti (grupe naroda koje žive na obalama Severnog ledenog okeana) – prijavljuju da se ledeni pokrivač na Arktiku stalno smanjuje. Ne tako davno, čak i tokom leta, ovo područje bilo je pokriveno debelim slojem leda i nedostupno da se do njega dođe morskim putem. Sada finski ledolomac „Nordika”, sa kapacitetom od 13.000 tona, može da ostane besposlen. Kako se sve više topi led, tako ovaj brod plovi svojim putem bez ikakvog napora. Djuk Šnajder, navigator, čiji je zadatak da navodi plovidbu kroz opasne vode, kaže da je nekada led na ovom mestu bio debeo nekoliko metara. „Prošle godine, na primer, određena mesta bila su potpuno pokrivena ledom, a sada se potpuno istopio, tako da je čak i moreuz Meklintok bio kompletno bez leda – što se veoma, veoma retko dešava”, ističe navigator Djuk Šnajder.

Satelitsko praćenje od 1979. godine pokazuje da se ledeni pokrivač na Arktiku svake godine smanji za oko 88.000 kvadratnih kilometara, što je, na primer, jednako površini Srbije, prenosi Tanjug informaciju Glasa Amerike.

Naučnici kažu da to smanjenje ne može da se zaustavi čak iako zemlje koje su potpisale Pariski klimatski sporazum 2015. ostvare svoja obećanja da će globalno zagrevanje držati na nivou ispod dva stepena Celzijusa. „Arktik se topi po stopi od oko dva i po procenta po deceniji, ako gledamo nivoe iz maja, i oko 10,4 procenta po deceniji u avgustu”, ističe klimatolog Endru Viver.

Neki vide i određene prednosti. Nekada večno zamrznuti severozapadni prolaz iz severnog Atlantika do severnog Pacifika sada je otvoren leti, što dozvoljava plovidbu brodovima za krstarenje, ribarskim i trgovačkim brodovima koji donose robu lokalnim zajednicama.

Međutim, negativne posledice mogle bi da budu dugoročne. „Može da se razvije turizam kada će ljudi dolaziti kruzerima da vide polarne medvede koji neće biti tu za 20 ili 50 godina”, kaže stručnjak za klimatske promene Majkl Bajers. Naučnici kažu da će, ako se ovaj trend nastavi, i većina dece Inuita uskoro redovno imati leta bez leda, a možda – i zime bez leda.


Komentari0
ed057
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja