ponedeljak, 30.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:14
RAZGOVOR NEDELjE: BRANKO RUŽIĆ, ministar državne uprave i lokalne samouprave i potpredsednik SPS-a

Zamrznuti konflikt nije rešenje za Kosovo

Autor: Biljana Bakovićsubota, 19.08.2017. u 22:00
(Фото Д. Жарковић)

Unutrašnji dijalog koji je inicirao predsednik Republike, državnička je, mudra i hrabra odluka i bitno je da iznedri određene pravce kuda srpsko društvo treba da ide u pogledu razvezivanja kosovskog Gordijevog čvora, kaže ministar državne uprave i lokalne samouprave i potpredsednik Socijalističke partije Srbije Branko Ružić. U razgovoru za „Politiku” on ističe da je kroz ovaj dijalog potrebno sagledati realne pokazatelje stanja na Kosovu i Metohiji i mogućnosti da se, uz realizaciju Briselskog sporazuma, uvaže interesi Srba sa KiM, očuva naša kulturna baština i uvede funkcionalna eksteritorijalnost za manastire Srpske pravoslavne crkve, koja je predviđena i Ahtisarijevim planom.

Naravno, bez priznavanja nezavisnosti Kosova.

Na pitanje do kada će trajati taj unutrašnji dijalog, Ružić najpre kaže da je važno da se svi zainteresovani društveno značajni akteri i bilo koji akter koga dotiče ovo pitanje uključe i da iznesu svoj stav.

– Zbog toga ne možemo omeđiti vremenski interval u kome ćemo doći do jasnije slike i jasnijeg državnog pristupa ovom pitanju. Mislim da je mnogo važnije da ne radimo brzopleto, ali da to bude svakako u nekom razumnom roku.

Govorimo o godinama ili o mesecima?

To naravno zavisi od dinamizma onih koji su učesnici tog dijaloga. Ali činjenica da je predsednik republike pokrenuo jednu ovakvu inicijativu govori u prilog tezi da se svakako ne radi o godinama.

Da li su onda možda tačne nezvanične informacije, ili glasine, da se u diplomatskim krugovima čuje da bi pitanje Kosova trebalo da se reši do kraja ove godine?

Nijedan zvanični izvor ili centar međunarodne politike još nije iskazao bilo kakav stav tim povodom, niti je to izrečeno bilo kom zvaničniku Srbije. Na pogrešnom smo terenu ukoliko se budemo bavili spekulacijama, mnogo je važnije da se bavimo onim što je zvanična politika i međunarodne zajednice i Republike Srbije, da vidimo šta je okvir u kome se krećemo i šta ćemo iznedriti nakon ovog dijaloga. Ali i to kako će se ponašati politički predstavnici Albanaca sa KiM, koji takođe imaju obavezu da pokažu mnogo veći stepen odgovornosti prema sudbini kako društva u kome pretenduju da vode politiku tako i prema evropskoj budućnosti čitavog regiona.

Da li se iz dosadašnjih izjava Ivice Dačića, pa i Aleksandra Vučića i Marka Đurića, može zaključiti da vladajuća koalicija optira za podelu Kosova?

Pre svega, ne možemo govoriti o optiranju. Možemo govoriti o različitim modelima kojim bi se na sveobuhvatan način razrešilo jedno od pitanja koje imamo ovde u regionu, jednim, ukoliko to bude moguće, istorijskim dogovorom. U svakom slučaju, ovo jeste jedan od modela koji je sasvim legitiman i uvremenjen – jer čujemo neke kritike da se s tim kasni...

Pa i Dačić je rekao da je sad možda već kasno za to.

Ja bih rekao da se ni na koji način ne dolazi u docnju iz prostog razloga što su važne međunarodne okolnosti u kojima se izlazi s takvim predlogom, koji je poznat još od vremena Dobrice Ćosića, dakle još iz vremena komunizma i socijalizma. Ali ovo nije svakako jedan i jedini predlog o kome se govori u ovom unutrašnjem dijalogu, to je prosto jedan od modela da se dođe do nekog kompromisa koji je zaista potreban i toga su svesni svi politički odgovorni lideri i u kosovskom društvu i u Republici Srbiji. I ovde se ne radi isključivo o kompromisu između Srba i Albanaca s KiM nego o jednom dubljem i širem kompromisu koji tretira i pitanje odnosa Albanije i Srbije, a kroz kontekst regionalne saradnje i potrebe da obezbedimo političku stabilnost kako bi ekonomski prosperitet uopšte bio moguć.

Kada se ranije pominjala podela Kosova uvek se potezalo pitanje Preševa i Bujanovca, to jest razmena juga Srbije za sever Kosova. Za podelu Kosova vezuje se sada i budućnost Republike Srpske. Hoće li Čedomir Jovanović ipak biti u pravu kad kaže da podela Kosova povlači dalje podele u regionu?

Ne bih rekao da bilo ko ima nameru da radi na deobi i podelama, nego da se iznedri rešenje koje će relaksirati neka istorijska razmimoilaženja koja postoje i u ovom konkretnom slučaju, a i u čitavom regionu. I mislim da uopšte nije pitanje da li je državno rukovodstvo Srbije opredeljeno da se dođe do jednog takvog rešenja, više je pitanje za one koji nisu imali hrabrosti i vizije da u nekom prethodnom periodu na tome insistiraju. Svako rešenje koje se bude otvorilo kao mogućnost svakako će biti na jedan sofisticiran i nijansiran način skenirano od strane međunarodne zajednice. Kuda će jedna ovakva inicijativa otići i da li će i međunarodna zajednica (mislim i na SAD i na Rusku Federaciju i na EU i NR Kinu) pokazati tu dozu odgovornosti i zainteresovanosti, od toga će u velikoj meri zavisiti koji će opseg pitanja biti obuhvaćen jednim takvim kompromisom i o kojim granicama će se govoriti. U svakom slučaju, ovo je model koji je samo jedna od inicijativa, a tiče se isključivo saniranja tog sukoba niskog intenziteta, koje nam je zaista potrebno i tiče se isključivo Srbije i naše južne pokrajine.

Ako je već otvorena društvena polemika, zašto oni koji se javno zalažu za takozvani zamrznuti konflikt poput, recimo, Sande Rašković Ivić ili Slobodana Samardžića, dobijaju zauzvrat grube uvrede iz vladajuće koalicije?

Pre bih rekao da se radi o razmeni mišljenja i pružanju jasne argumentacije o vremenu u kome živimo. Oni koji su za zamrznuti konflikt znamo kako su prošli kada je Koštunica zabijao glavu u pesak i nije želeo da u međunarodnoj areni uopšte učestvuje kako bi opredeljivao sudbinu sopstvenog naroda. Taj model se pokazao neuspešnim. Kao što se pokazao i model vođenja rata sa NATO-om neuspešnim, koliko god je bio utemeljen i na ustavnim odredbama i na patriotizmu koji je tada bio neprikosnoven. Tako da su modeli koji su nam ostali i koji opstaju kao mogući upravo ta doza jednog odgovornijeg, državničkog, diplomatski mudrijeg pregovaranja i dostizanja kompromisa u kome će svaka strana dobiti pomalo, ili malo više, onoga što u startu nije želela.

Je li pogrešna pretpostavka onih koji misle da ćemo za to konačno rešenje kosovskog problema kao nagradu dobiti ubrzan ulazak u EU? Ili ipak treba da dostignemo evropske standarde?

Olako obećana brzina nije nešto što je potrebno Srbiji. Srbija je ozbiljna država i mi ne trgujemo Kosovom. Ovde je pitanje naše evropske budućnosti. Dostizanje tih standarda je u našem interesu, kao što je u našem interesu dostizanje kompromisa koji bi bio održiv, koji bi sagledavao naše državne interese i interese naših sunarodnika koji žive na KiM, koji bi uvažavao činjenicu da je više od 250.000 Srba praktično etnički očišćeno sa teritorije KiM i da se samo 1,9 odsto opredelilo za povratak u to takozvano kosovsko demokratsko društvo. To su stvari čije rešenje je preduslov pre nego što bi eventualno došlo do nekog krajnjeg kompromisa.

Dragan Šutanovac kaže da ima „osećaj” da bi sa beogradskim izborima mogao da se održi referendum o promeni Ustava? Imate li kakva saznanja o tome ili bar osećaj?

Ne bavim se politikom na osnovu Šutanovčevog osećaja, niti me interesuje šta on oseća, a naravno da ima pravo da oseća. Za sada ono što je jedino realno jeste da nas očekuje veoma važna izborna utakmica u Beogradu, jer je glavni grad ipak nešto što u znatnoj meri opredeljuje i političku stabilnost čitave države. Što se tiče spekulacija ili osećaja i oseta određenih političara, ja zaista to ne mogu da komentarišem, jer takva saznanja nemam.

Izbori u Beogradu će biti u roku ili su mogući prevremeni?

Oni su u roku i ako sutra budu, jer smo svakako u izbornoj godini. Svaki termin u ovoj godini do marta – aprila je u roku, a izbori će biti onog momenta kada bude najbolje po interese Beograđanki i Beograđana.

Da li će se možda nešto menjati u izbornim zakonima (izborni sistem, uvođenje stepenastog cenzusa za koalicije...)?

Tu je potreban sistemski pristup. Pominje se ideja da se smanji broj narodnih poslanika, postoji ideja da ostane proporcionalni izborni sistem ali da bude personalizovan, ima raznih ideja ali se to ne može raditi parcijalno. Kada se budu sprovodile određene ustavne reforme možda će biti vreme i mesto da se razgovara i o tim mogućim nijansiranjima izbornog zakonodavstva. Ja sam uveren da je najpravedniji izborni sistem za Srbiju – proporcionalni. Može sa određenim nijansama da bude i pravičniji, u smislu reprezentativnosti svih okruga ili opština.

Pošto će se menjati Zakon o političkim strankama, treba li razmisliti o smanjenju broja potpisa za osnivanje stranke (sada treba 10.000)?

Naravno da ne. Već sada postoje zloupotrebe, pre svega inicijatora formiranja manjinskih stranaka, za koje je potrebno samo 1.000 potpisa. Zbog toga ne očekujem da se u tom delu napravi nešto liberalniji pristup, a ne verujem ni da će biti preterano rigidniji.

Nedavno ste izjavili da ćete Jedinstveni birački spisak (JBS) dovesti do perfekcije. Šta to znači?

Mislim da nije ni realno da se JBS uredi stoprocentno, kao što nije moguće to uraditi ni u SAD ni u razvijenim evropskim demokratijama, ali je on u Srbiji već 99 odsto savršeno sređen i uređen. Nema razloga za bilo kakvu bojazan da taj spisak nije adekvatan niti ima potrebe za politikantstvom i politizacijom ove teme. Imamo oko 6.725.000 upisanih birača, a svakodnevno obnavljanje spiskova svakako dovodi do toga da će ta brojka biti dovedena do perfekcije, u smislu nepravilnosti koje su postojale i zbog nekada inertnog ponašanja građana, koji nisu na vreme prijavljivali svoju odjavu prebivališta. Takođe, uparivanje podataka sa matičnom knjigom umrlih ažurira JBS u još većoj meri. Ali zaključak mora biti da svako ko govori o potencijalnoj mogućnosti zloupotrebe JBS nije u pravu.

 

Broj zaposlenih manji za 26.000 za tri godine

Kada će broj zaposlenih u državi i opštinama biti na optimalnom nivou?

– Sve što smo do sada zacrtali kao cilj, to smo i dostigli. Do sada je smanjeno za preko 26.000 zaposlenih u odnosu na kraj 2014. godine. Ali kada govorimo o optimalnom nivou to za nas znači da imamo dovoljan broj zaposlenih da pružimo kvalitetne usluge građanima, baš kao što to čine zemlje EU. Tamo je taj broj 8,5 zaposlenih na 100 stanovnika, kod nas je to oko 6,5! Dakle, pored smanjenja broja zaposlenih, posebno pravih viškova, moramo i zapošljavati tamo gde nam je ključno da bismo napredovali: inspektori, EU integracije, zdravstvo ili kao što to već činimo u Poreskoj upravi… Ipak trenutno se okrećemo finansijski održivom broju uz traženje načina da postignemo dovoljno kvalitetan nivo usluga.

Kada će državna uprava, a i mnoge lokalne samouprave u Srbiji, zaista postati servis građana, a ne kao, recimo, u raznim slučajevima da izdavanje raznih dozvola i druga „papirologija”, bude njihov hod po mukama?

– Već smo dosta uradili povodom tog pitanja otkako smo započeli sa obaveznom razmenom podataka između službenika, a ne da nam građani budu kuriri. To smo postigli kroz nove usluge poput „Bebo, dobrodošla na svet”, kao i elektronskom bazom podataka iz matičnih knjiga i Knjige državljana, kako ne bi građani više šetali po Srbiji u potrazi za svojim podacima. Mi te podatke već imamo i ne smemo ih tražiti više od građana.


Komentari60
b19e8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

djordje
Zamrznuti Ruzicevu ministarsku fotelju i ispitati njegove kriminalne radnje oko Galenike i iks drugih preduzeca ,narod ostao bez posla a on avanzovao DOKLE
Milivoje Lazarevic
Mali ili veliki politički zaokret? Sve dosadašnje pregovore i dogovore u Briselu izmedju Bgd. i Prištine uz navodno neutralno posredovanje EU smatrala je srpska strana kao normalizacija situacije na Kosovu u interesu mirnog života i sigurnosti za sve gradjane KiM bez definitivnog rešenja za s t a t u s KiM, to praktično znači da je konflikt bio zamrznut u rešenju Kosova, ali samo za srpsku stranu. Sada se pokazalo da je stiglo vreme da "zamrznuti konflikt" nije rešenje za Kosovo, te je potrebno navodno sprovesti unutrašnji dialog u srpskoj državnoj zajednici radi iznalaženja novih pravaca, modela ili platformi u konačnom rešenju statusa KiM-je. S pozdravom M. Lazarević
Petar Ilic
Kao i u tangu, da bi postojalo nekakvo razgranicenje mora da postoji volja oba igraca da se nesto razgranici. Zasad postoji samo volja srpskih politicara da podele nesto sto Kosovari smatraju njihovom svojinom. Albanska pozicija je jasna: Na Kosovu je sve njihovo i tu ne moze biti nikakog razgranicavanja. Ne postoji nijedan ozbiljan razlog zbog kojeg bi Albanci izmenili ovu poziciju. Srbi imaju mnogo veci problem nego Albanci jer vreme koje prolazi radi protiv Srba. Kao i dosad, Srbi mogu da ometaju Kosovo da postane clan nekih svetskih organizacija ali to su privremeni simbolicni uspesi srpske politike koji na duge staze nemaju nikakve vrednosti. Na kraju ce Kosovo postati clan svih organizacija u kojima je i Srbija, a Srbiji ce ostati samo inat da nece da prizna Kosovo. Sta Srbija ima od toga?
Marko
Toliko ima tzv. zamrznutih konflikata u svetu i niko od aktuelnih vladtodržaca u svetu se ne odriče teritorije koja mu prema međunarodnom pravu pripada. Izrael drži od 1967. okupiranu Golansku visoravan, ali Sirija ne odustaje. Turci drže severni deo Kipra, ali Kipar ne odustaje...itd. svuda je isto po svetu. Niko pametan ne odustaje, a pogledajte naše. Nisu dorasli funkcijama
Za 100 godina 10 miliona Albanaca
Nije mi lako da priznam da je Ružić u pravu ! Da bi se sačuvali Srbi i svetinje na Kosovu, država Srbija mora u dogovoru sa EU i KFOR što pre da sprovede RAZGRANIČENJE šta je srpsko a šta albansko , jer za 100 godina na Balkanu će Albanaca biti 10 miliona (tj. DUPLO više), a Srba DUPLO manje !! Moramo svakoj Srpkinji koja ima troje dece dati prosečnu platu, a da ne radi !!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja