četvrtak, 24.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43
DA LI JE BIBLIOGRAFIJA POUZDAN METOD VREDNOVANjA NAUČNIKA

Važan je kvalitet, a ne broj radova

Neko deli svoje rezultate na više radova i objavljuje više puta pomalo… Ima i onih koji se dogovaraju po principu: ti dopiši mene, a ja ću tebe. I to vodi većoj plati na račun poštenih naučnika, a sve zbog besmisla neophodnosti velikog broja radova
Autor: Sandra Gucijannedelja, 20.08.2017. u 22:00
Библиотека Опсерваторије на Звездари (Фото Тома Јањић)

Naučnicima u Srbiji plate zavise od broja bodova, odnosno broja radova i kvaliteta časopisa u kojima su objavljeni. Međutim, broj radova često ne govori o kvalitetu naučnika, što dovodi do nepoštene raspodele plata i demotivisanja naučnika.

Zato naučna zajednica i traži korenite promene sistema vrednovanja istraživača u Srbiji, a podršku u tome imaju i u razvijenim zemljama, gde je bibliometrija samo jedno, pomoćno, a ne glavno sredstvo za određivanje ranga naučnika.

Ono što je glavni argument, koji se može čuti u javnim raspravama, jeste da broj radova ne govori o kvalitetu naučnika, jer nije moguće da svi naučnici objavljuju istom dinamikom, što zavisi od oblasti i teme istraživanja, Upravo taj pritisak da se objavi što veći broj radova doveo je i do porasta raznih oblika neetičkog ponašanja.

Bitna i starost istraživača
Majkl Dž. Kurc iz Harvard–Smitsonijan centra za astrofiziku nedavno je objavio tekst na temu „poređenje ljudi bibliometrijom”, u kojem upozorava da je ovo ozbiljan posao i da može da utiče na karijere ljudi ako se ne koriste ispravni instrumenti za merenje. On ističe da ukoliko se citiranost koristi kao kriterijum, moraju da se uzmu u obzir disciplina, koautorstvo, godine starosti istraživača... Broj citata se, recimo, udvostručuje na svakih 15 godina rada.

Citirajući neke američke naučnike koji se bave ovom temom, Maja Kosanović, diplomirani molekularni biolog i fiziolog i doktor bioloških nauka, objašnjava da merenje daje neku ideju na velikim populacijama i u ekstremnim slučajevima, ali da se nikako ne može niti se sme koristiti za upoređivanje ljudi.

– Nema te matematike koja može tačno da izmeri ko i koliko radi i vredi. Usvetu se scientometrija koristi kao pomoćno sredstvo i to uglavnom kod izbora u zvanja. Ali se skoro nigde ne koristi kao glavni kriterijum za određivanje plate – navodi dr Kosanović.

Ona dodaje da je pri razmatranju ovog problema potrebno odvojiti dve stvari: platu i izbor u zvanje. I u plati ulogu igra zvanje, ali u okviru zvanja plata zavisi samo i isključivo od bodova (broj radova i u kakvim su časopisima objavljeni). Kod izbora u zvanje taj broj bodova je jedini odlučujući kriterijum. U razvijenom svetu nije tako, pogotovo ne za platu.

– Neko deli svoje rezultate na više radova i objavljuje više puta pomalo... Neko ima opremu koju drugi koriste, pa insistira da ga kolege zbog toga potpišu kao autora. Ima i onih koji se dogovaraju po principu: ti dopiši mene, a ja ću tebe i oboje na kraju imaju dvostruki broj radova. I to vodi većoj plati na račun poštenih kolega, a sve zbog besmisla neophodnosti velikog broja radova. Scientometrija koja je postavljena kao jedini kriterijum je tako potkopala suštinu bavljenja naukom – smatra naša sagovornica.

Ono na šta naučnici ukazuju jeste da je bibliometrija slepa – ne pravi nikakvu razliku između različitih oblasti, tema u smislu produkcije i objavljivosti. Da objasnimo na praktičnom primeru: jedan naučnik želi da odredi koliko ima hemikalija u određenom voću. Kupi-izmeri-objavi... i na kraju ima npr. pet objavljenih radova, jer je to aktuelna tema i svi žele da znaju da li je hrana zdrava. S druge strane, neko se bavi npr. starenjem: uzgaja miševe, čeka da ostare, godinama čeka da mu država nabavi nekoliko antitela kojima detektuje promene pri starenju i za isti period objavljuje jedan rad.

Ili, kada se neko bavi srednjovekovnim Balkanom, radove će čitati samo neko iz zemalja bivše Jugoslavije i eventualno zemalja koje su okruživale nekadašnju državu.

Pitanje jezika je takođe važno, naročito za društveno-humanističke nauke: ono što nije na engleskom neće biti izmereno i neće se pojavljivati kao bibliometrijski rezultat, tvrde naučnici iz ovih oblasti. Doktor Aleksandar Bošković, profesor antropologije na beogradskom Filozofskom fakultetu i naučni savetnik na Institutu društvenih nauka, kaže da bibliometrija uzima u obzir samo publikacije na engleskom i to u određenim državama.

– Ukoliko neko objavljuje na portugalskom ili španskom, to se nigde ne beleži, bez obzira na to što je objavljeni tekst već skinuo ogroman broj kolega. Moje tekstove objavljene u Brazilu bibliografija ne primećuje – kaže dr Bošković, koji ima 15 godina predavačkog iskustva u Škotskoj, Brazilu, Južnoj Africi...

 

Ko su najcitiraniji naučnici

Bibliometrija, osim broja radova i impakt faktora časopisa u kojima su objavljeni, podrazumeva i citiranost naučnika. Na „Gugl skolaru” lako je proveriti rang naučnika, pod uslovom da je dozvolio da podaci o njemu budu javni. Pretragom ove baze, utvrdili smo da je najcitiraniji srpski naučnik u svetu Vlatko Vedral (oko 30.000 citata), koji predaje na Oksfordu. Od naučnika u Srbiji, među najcitiranijima su akademici Ivan Gutman (oko 20.000), Zoran Petrović (više od 7.800) Dejan Popović (5.900), Dušan Teodorović (5.500 citata)... Stojan Radenović, koji je bio proglašen za jednog od najuticajnijih umova na svetu u 2015. godini po Tomson–Rojtersu, ima skoro 5.000 citata, a na ovoj prestižnoj listi za 2015. godinu našao se i Zoran Kadelburg sa skoro 3.000 citata.

Vrste citata često su predmet rasprava i nesporazuma. Nauka poznaje 1. prave citate – kod kojih autori citiraju druge autore, 2. autocitate (samocitate) – kod kojih autori citiraju svoje prethodne radove i 3. kocitate – kod kojih autori citiraju druge autore s kojima su pisali neki raniji rad. Prilikom analize citiranosti određenog autora sabiraju se pravi i kocitati, dok se autocitati odbacuju kod konačnog rezultata pretraživanja.


Komentari30
26cf0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milos Stojicevic
Ima profesora i sradnika koji placaju objavljivanje radova. Rad ne mora biti nekog kvaliteta ali je potrebno izdvojiti nekoliko stotina eura i/ili poznavati recenzenta i urednika i rad se prihvata za 15 dana. Da ne govorimo o nacinu na koji pojedinci sticu naucna zvanja. Tako se desi da student doktorskih studija samo bez ijednog SCI rada prijavi i odbrani tezu i sa tim istim radom on postaje i naucni saradnik. Da ne govorimo o kategoriji M33 kojom se izjednacavaju sve medjunarodne konferencije. Pa se IEEE kongresi nose isti broj poena kao "medjunarodne konferencije i razni festivali" koje organizuju korumpirani profesori na svojim fakultetima (Vrnjacka Banja, Kopaonik, Zlatibor, itd.) a da pritom ni kotizaciju ne naplate vec nastanacuju svi iz ekipe po 7-8 radova. Da ne govorim da je u Kragujevcu odnedavno pocela da se na Masinskom fakultetu organzuje i Konferencija o kvalitetu zivota. SVAKA cast onima koji uprkos ocajnom okruzenju i losim primerima koje svakodnevno vide, istrajavaju!
obican radnik
Kvalitet je uvek bio najvazniji. Nas problem je nastao kada su kvalitet rada i kvalitet naucnika poceli da kroz "kategorizaciju" ocenjuju i procenjuju. Kategorizcija izmisljotina nasih akademika (jedan od njih je sa vise od 7800 citata). Kategorizacija iako nezakonita odredjuje plate istrazivacima. Tako redovni profesor moze imati i do 30% manju platu od vanrednog, a to najvise zavisi od "kategorije" profesori. Cemu ta kategorija, da li je bavljenje naukom boks?
Leona
@ mladi naucni radnik Skroz ste u pravu, sto sam vec pokusala da ezm uz argumente, ali Politika izgleda objavljuje komentare na jedan vrlo cudan selektivan nacin. Pristojni i konstruktivni komentari ljudi koji se ocigledno duboko razumeju u tematiku se ne objavljuju, ako se nekome ne svide (iz ko zna kog razloga).
Preporučujem 6
obican radnik
Vidi se da ste mladi naucni radnik. Kategorizacija je nezakonita. Zato je i moguce neodmereno koautorisanje na radovima. Zbog toga je i propao Verbicev Konkurs. Bez promene zakona i ukidanja "kategorizacije" nema kvaliteta. To ce se tesko menjati. Mnogima ovakva situacija u naucnoj zajednici odgovara. Mnoge redovne profesore sa punih 65. godina su Veca na fakultetima birala u naucne savetnike kako bi im se produzio radni odnos jos dve godine. U Komisijama Ministarstva rade ljudi koji bi morali da odavno budu u penziji. Mladi naucnici ovde nemaju sanse, zato i odlaze tamo gde je bolje. NAZALOST.
Preporučujem 12
Prikaži još odgovora
D. P.
@Radoje. To vam je lep aforizam, ali je netačan. Verovatno ne postoje naučni radovi koji su SASVIM novost. Sve počiva na prethodnim radovima drugih ljudi. Takođe, nemoguće je citirati SVE izvore našeg znanja. Ako je pak naš rad veoma citiran, to ne garantuje njegovu naučnost. Jedan moj nešto više citirani rad je trivijalan: bio je da nam kašljanje odvlači pažnju od eventualnih bolnih draži i da deluje analgetički. Nešto što je još Hipokrat znao... Ako pišete o kosmologiji, kvantnoj mehanici (Vedral) ili molekularnoj biologiji, topologiji (Gutman), to će se citirati dva do 100 puta više od nekih manje popularnih tema. Stavite u naslov "Fuzzy Sets", ili "Entropy" (kao Teodorović i neki matematičari) i bićete sigurno citirani, bez obzira šta ste napisali. Autori koje spominjem su sjajni naučnici, ali primeri govore o citiranosti uopšte. Zato postoje korekcije impakt faktora. Ali to sve se i ne može korigovati. Najzad, rešenje je prosto: svaki univerzitet ima svoje korigovane indekse.
Radoje
Naučni rad je metodološki uobličen tekst za koji se ni jednom naučnom metodom ne može utvrditi odakle je prepisan :)
Profesor metoda naučnog rada
Kvantitativni pristup radu ima dobre strane jer daje naučniku, posebno mladom, širinu u pristupu i mogućnost da više mozga, kako bi izvukao što više naučnih informacija iz seta podataka iz određenog ogleda. To nije nepoštenje. Kvalitet se vrednuje opet na osnovu kvantiteta - broj citata nekog časopisa ili naučnika. Država treba da ima transparentan i na istini zasnovan i stabilan model rangiranja naučnih radnika i to je sve. Napravi se raspon ranga i gde si tolika ti je plata i gotovo. Univerziteti imaju minimalni kriterijum, koji svakako treba pooštriti, a koji kada preskočiš ideš u dalje zvanje i raste ti plata. Što se tiče dopisivanja, postoje sledeći kriterijumi za koautorstvo: autor pisac, autor finansijer, autor izvođač ogleda, autor analizator podataka, autor tvorac hipoteze, autor mentor. Ne treba davati ovako senzacionalističke naslove, jer se okreću protiv naučne zajednice. Nadam se da sam objasnio da kvalitet je zapravo rang koji se meri kvantitetom. Profa
Naucnik
@Marko A sto je to dovelo do hiperprodukcije radova niskog kvaliteta - samo da bi ih bilo vise?! To je budalastina i potpuno suprotno cilju nauke.
Preporučujem 0
Marko
Setimo se ideje sa kojom je u Srbiji uvedeno placanje naucnika po ucinku. Tada je trebalo pokrenuti ljude na rad tj. Pisanje naucnih clanaka za naucne casopise. Sve statistike pokazuju da je u tome sistem uspeo. Problem je u nedoslednosti sistema jer revalorizacija nikada nije uradjena, a ugovorena je! Dakle, Ministarstvo krsenjem ugovora nije uradilo svoj ugovoreni deo posla, sto se negativno odrazilo na sistem I pad ucinka je vidljiv u svim statistikama. Naravno, sindikat je nastavio sa borbom za par procenata povecanja plate, nize od godisnje inflacije (i gle "cuda" uspeo je), a ovim bitnim krsenjem ugovora nije se bavio. Ministarstvo je trebalo ispostovati ugovoreno I pratiti rad, publikovanje, I na osnovu toga intervenisati adekvatnim merama kako bi uzlazni trend nastavio ili barem oscilovao sa 10% maks. Medjutim personalne promene u Ministarstvu nisu bile na nivou ovako vaznog zadatka I rezultat je vidljiv, pad za vise od 20% sa negativnim trendom.
Preporučujem 6
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja