petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:14

Školujemo diplomate bez poznavanja protokola

Ni na jednom ovdašnjem državnom univerzitetu ne postoji poseban predmet posvećen savladavanju obaveznih diplomatskih pravila
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 20.08.2017. u 21:44
Гардисти ВС и црвени тепих – по протоколу (Фо­то А. Ва­си­ље­вић)

Da li je moguće da neko ko se školuje za diplomatu ne poznaje diplomatski protokol? Zvuči čudno, ali odgovor je – da. Ni na jednom ovdašnjem državnom univerzitetu ne postoji poseban predmet posvećen savladavanju obaveznih diplomatskih pravila.

Jedino mesto gde se uče ove norme jeste Diplomatska akademija Ministarstva spoljnih poslova – zatvorena institucija namenjena isključivo edukaciji onih koji su već stupili u profesionalnu diplomatsku službu unutar MSP-a.

Upravo zato je Nenad Vasić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, pokrenuo inicijativu da se na beogradskom Fakultetu političkih nauka uvede poseban predmet koji bi se bavio ovom tematikom. U razgovoru za „Politiku”, on iznosi stav da bi, štaviše, i Diplomatsku akademiju MSP-a trebalo, po uzoru na fakultet, otvoriti za sve zainteresovane polaznike, od čega bi i država imala koristi jer ne bi morala da doučava kadrove.

Iz pro­to­ko­lar­nih pra­vi­la
Do­ček vi­so­kog go­sta iz ino­stran­stva: Na 30–45 mi­nu­ta pre do­la­ska vi­so­kog go­sta, na me­sto do­če­ka (obič­no Aero­drom „Ni­ko­la Te­sla”) do­la­ze Pro­to­kol, vo­zi­la za de­le­ga­ci­ju i gar­dij­ska je­di­ni­ca Voj­ske Sr­bi­je. For­mi­ra se ko­lo­na vo­zi­la, po­sta­vlja se te­pih i špa­lir gar­di­sta. Na 15 mi­nu­ta pred sle­ta­nje spe­ci­jal­nog avi­o­na go­sta na aero­drom do­la­ze lič­no­sti pred­vi­đe­ne za do­ček. Na­kon sle­ta­nja avi­o­na, lič­no­sti na do­če­ku, uz po­moć Pro­to­ko­la, za­u­zi­ma­ju svo­ja me­sta le­vo od ste­pe­ni­šta. Po­što se am­ba­sa­dor ze­mlje go­sta po­zdra­vi sa še­fom svo­je dr­ža­ve, pred­sta­vlja še­fa Pro­to­ko­la ze­mlje do­ma­ći­na ko­ji krat­kom, kur­to­a­znom re­če­ni­com po­zdra­vlja vi­so­kog ko­sta i po­zi­va ga da stu­pi na tlo ze­mlje do­ma­ći­na.Raz­go­vo­ri dva še­fa dr­ža­va: Uko­li­ko je pro­gra­mom pred­vi­đen tet-a-tet raz­go­vor, dva pred­sed­ni­ka, pra­će­na še­fo­vi­ma pro­to­ko­la, upu­ću­ju se u sa­lon za raz­go­vor. U za­vi­sno­sti od do­go­vo­ra, raz­go­vo­ru mo­gu da pri­su­stvu­ju am­ba­sa­do­ri dve­ju ze­ma­lja (ne­ka­da, na po­se­ban zah­tev, ume­sto njih še­fo­vi ka­bi­ne­ta) i pre­vo­di­o­ci. Mi­nut-dva pre is­te­ka pla­ni­ra­nog vre­me­na, šef Pro­to­ko­la, pre­ma lič­noj pro­ce­ni, mo­že da uđe u sa­lon i ne­na­me­tlji­vo pod­se­ti pred­sed­ni­ke na pro­gram i mi­nu­ta­žu.Sve­ča­ni ru­čak u čast vi­so­kog stra­nog zva­nič­ni­ka: Do­ma­ćin bi, po pra­vi­lu, tre­ba­lo da stig­ne pre glav­nog go­sta i čla­no­va nje­go­ve de­le­ga­ci­je, a po­ne­kad u sa­lon ula­zi za­jed­no s njim, ka­da su se već oku­pi­le osta­le zva­ni­ce. Na­kon ape­ri­ti­va, za sam ru­čak tre­ba pla­ni­ra­ti 60–75 mi­nu­ta. Mo­ra se vo­di­ti ra­ču­na da zdra­vi­ce mo­gu da od­ne­su 5–15 mi­nu­ta, po­go­to­vo ako su im­pro­vi­zo­va­ne i još se pre­vo­de. U na­šoj pro­to­ko­lar­noj prak­si, zdra­vi­ce su na­kon de­ser­ta, kad ko­no­ba­ri to­če pe­nu­ša­vo vi­no ili šam­pa­njac.Ve­če­ra: Po pra­vi­lu je ne­što sve­ča­ni­ji obed ne­go ru­čak, če­mu je pri­la­go­đen i na­čin ode­va­nja. Me­ni-kar­te tre­ba da sa­dr­že grb ze­mlje, sim­bol klu­ba ili re­sto­ra­na i slič­no. Pri­li­kom zva­nič­nih obe­da kod nas se usta­li­la pri­lič­no neo­sno­va­na prak­sa da po­li­caj­ci i vo­za­či, ko­ji su uz de­le­ga­ci­ju i do­ma­će zva­ni­ce, ta­ko­đe oče­ku­ju da do­bi­ju ru­čak ili ve­če­ru. Po­slu­že­nje za tim sto­lom mo­že bi­ti ne­što skrom­ni­je i sva­ka­ko mo­ra bi­ti br­že, ka­ko bi svi za­vr­ši­li obed bar 5–10 mi­nu­ta pre zva­ni­ca za glav­nim sto­lom.
(iz knji­ge „Di­plo­mat­ski pro­to­kol” Zo­ra­na Ve­lji­ća)

Trenutna praksa, prema njegovim rečima, podrazumeva da se diplomatski službenici primaju na javnim konkursima MSP-a, na koje se najčešće javljaju svršeni studenti Fakulteta političkih nauka, ali i Pravnog, Ekonomskog, Filozofskog, Filološkog...

„Budući da to što je neki kandidat izabran ne podrazumeva da je nužno potpuno kompetentan za diplomatski posao, sledi njegovo usavršavanje na Diplomatskoj akademiji, koju samim tim mogu da pohađaju samo oni koji su prošli konkurs. Ako bi MSP otvorio svoju akademiju za sve zainteresovane, njeni polaznici bi blagovremeno stekli relevantna znanja, a država bi dobila profesionalni, edukovan kadar koji ne bi morala naknadno da doučava i istovremeno bi prihodovala od školarina i drugih dažbina”, obrazlaže Vasić.

Ako i ne ostanu u diplomatskoj službi ili sektorima za protokol pri državnim institucijama kao što su MSP, Predsedništvo i Vlada Srbije, svršeni studenti bi sa poznavanjem diplomatskih pravila mogli da nađu posao u privredi. Mnoge kompanije, naime, kako objašnjava Vasić, upošljavaju stručnjake za protokol.

„Oni su im potrebni zato što nema nijednog važnijeg događaja ili proslave u nekoj ambasadi a da pri tom nisu pozvani ljudi i iz privrede. Mnogi od privrednika, međutim, ne znaju kako tamo da priđu, da se pozdrave, da se ponašaju, treba li da prvi pruže ruku, da li njihovi bračni partneri treba da idu ispred ili iza njih... I onda se, zbog nepoznavanja protokola, predstave u lošem svetlu. Takođe, predstavnici velikih kompanija često idu s državnim delegacijama ili sami u poslovne posete drugim zemljama. Ako tom prilikom ne pokažu poznavanje protokolarnih specifičnosti, mogu da dovedu u pitanje čak i uspešnost poduhvata zbog kojih su došli u drugu državu”, objašnjava Vasić.

U svetu, dodaje on, postoje različiti modeli za školovanje diplomata, pa i stručnjaka za protokol. Osim univerziteta, u nekim državama tom vrstom edukacije se bave i instituti, pa i privatne kompanije. Naš sagovornik je, na primer, pohađao kurs u organizaciji španskog instituta „Europeo kampus stela”. Reč je o tečaju koji je u bolonjskom sistemu i nosi međunarodno priznate ESPB bodove, a ima i licence UN i EU. To znači da se sa sertifikatom ovog kursa stiče pravo organizacije diplomatskog protokola na bilo kojoj poziciji u te dve organizacije.

 

Sveti Sava kao diplomata

Pojam „protokol” vodi poreklo od grčkih reči koje znače „prvi” i „lepiti”. U početku je značio vrpcu ili pečat koji su stavljani na dokumenta kako bi se dokazala njihova ispravnost i originalnost. Krovni međunarodni dokument kojim su propisane ustaljene norme diplomatskog protokola jeste Bečka konvencija o diplomatskim odnosima.

Određeni elementi protokola, objašnjava Nenad Vasić, bili su prisutni još u prvobitnim plemenskim zajednicama i obavezujući za sve saplemenike. Tačno se znalo kako se pristupa poglavici i kako se dočekuje onaj ko hoće da se sastane s njim. U Mesopotamiji i drevnom Egiptu, baš kao i kod starih Grka i Rimljana, ali i starih Slovena, potom Vizantinaca i Dubrovčana, takođe su se ustalila određena diplomatska pravila.

U Srbiji do razvoja diplomatskog protokola dolazi u vreme kneza Mihaila Obrenovića, ali se njegovi elementi sreću još u doba Nemanjića, pre svega u vidu postojanja izaslaništva. Ova tradicija je podrazumevala prijem izaslanika sa dvorova drugih država po određenim pravilima, ali i slanje ličnih izaslanika srpskih vladara na druge dvorove. Upravo jednu takvu diplomatsku, pa i mirovnu misiju obavio je i Sveti Sava kao izaslanik svog brata, kralja Stefana Prvovenčanog, koji ga je uputio na ugarski dvor. O elementima protokola pri tom susretu, svedoči zapis Teodosija: „Kada je (Sava) došao kralju ugarskome, bio je od njega primljen sa velikom čašću. Jer, ovaj (ugarski kralj) beše unapred izvešten (...) da je arhiepiskop koji dolazi brat kralja srpskog.”


Komentari15
3a82e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloss
Meni nije nista nenormalno da se sam protokol uci samo na akademiji. Na univerzitetu moze samo da se izucava protokol. Sadasnji, prosli, kako je nastao, kakav bi mogao da bude. Ali u nasoj glavi vecito papazjanija
vuk grujic
nazalost kakve skole takve diplomate,nije bitno da li su skolovani vec da li su u stranci!?
Твртко
Управљање културолошким разликама је - вештина. Дипломатија, претпостављам, има строге протоколарне принципе па сваки излазак из оквира задатих норми може бити збуњујућ за супротну страну. Ако збуниш саговорника-то може резултирати лоше твоје интересе. Међутим, и свакодневни живот у овом шароликом свету захтева од сваког од нас извесну уздржаност али и отвореност - пре него "природно понашање". На пример, тешко да ће момак одрастао на Новом Београду или Раковици умети да се понаша у Чонопљи или Молу. Ако једног дана постане успешан и утицајан, он ће избегавати контакте са тим срединама јер их не позанаје. Резултат може бити отуђење тих крајева од српске престонице. Београђани (али и остали урбани становници Србије) - приметио сам - слабо познају своју земљу и њене регионалне културолошке специфичности и пројектују да се понашање из њихове средине може применити на другим местима. Негде ми се чини да је то можда и био један од узрока распада бивше државе.
миле
нама ни дипломате нису потребне јер смо колонија. свакако велика већина њих не обавља ни основне дужности због којих примају плату.
Luka
Protokol je nešto što se u SFRJ pa i u SRJ (možda po inerciji ili zbog dobrog temelja) učilo kada se bude primljena, primljen u službu. Osnov protokola (naše zemlje i zemlje domaćina ) je bazično domaće vaspitanje koga ako i nema mora biti naknadno usvojeno. Protokol je veoma difuzna stvar i kroz vreme( istoriju ) ali i od od zemlje do zemlje, ili grupe zemalja ili čak civilizacijskih krugova.(susret sa australijskim Maorima ako ga organizuje njihovo MIP podrazumeva frontalni dodir nosa sa nosom domaćina i gosta u znak pozdrava a u nekim arapskim zemljama -igra sabljom ).Sa njim se svakako upoznaje pre odlaska u inostranstvo kroz odgovarajuću obuku. Ipak osnov svega je domaće vaspitanje jer suština diplomatije nije poznavanje protikola koji je nužna i bezuslovna pretpostavka (jedna od ) nego ono što se kroz kontakte sa ljudima koji su državljani različitih država postiže za svoju zemlju .
Veverica
Maori su u Novom Zelandu. U Australiji su Aboridjani. Razlika je ogromna.U Novom Zelandu,danas nema cistog Maora.Oni se vencavaju sa belim i ima ih ok 20 %.Ko god se deklarise kao Maor moze da dobije ,ako zeli neke beneficije.
Preporučujem 7

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja