subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:51
DOSIJE „POLITIKE”: SVE MANIFESTACIJE SRBIJE (1)

Od Mačkara do Egzita i Guče

Autor: Danijela Vukosavljevićnedelja, 20.08.2017. u 22:00
(Фото Д. Боснић)

Tek što se završila Guča, počeo je „Bir fest”. Domaći i strani turisti u velikom broju hrle na širom sveta poznat „Egzit”, ali su česti gosti i manje poznatih manifestacija poput raznih fijakerijada, grožđenbala ili festivala fića. Prema istraživanju „Politike”, gotovo da nema grada i sela u Srbiji u kojima se u toku godine ne organizuje barem jedna tradicionalna manifestacija. Pretragom različitih izvora premašili smo broj od 1.200 festivala, smotri, karnevala…

Neki od njih nisu prevazišli lokalni karakter, pojedine su dobile naziv po jelu, piću ili tradicionalnim srpskim običajima, a neki od njih su poslednjih godina afirmisani na svetskoj turističkoj mapi.

Prema podacima koje nam je dostavila Turistička organizacija Srbije (TOS), u našoj zemlji se godišnje održava oko 900 različitih svetkovina koje su već turistički afirmisane. S druge strane, saznanja Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka govore da godišnje imamo oko 1.000 svojevrsnih festivala.

– Bez obzira na izvor, činjenica je da gotovo da nema opštine u Srbiji u kojoj ne postoji makar jedna manifestacija. Najviše ih je u Vojvodini gde je i najveći broj lokalnih zajednica koje su svetkovine prepoznale kao vid promocije svojih specifičnosti. A razlike u broju proističu iz različitosti u razumevanju pojma manifestacija – kaže za „Politiku” dr Maša Vukanović, istraživač Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Festivali, svetkovine, ceremonije, revije, smotre, sabori jesu reči koje se odnose na javno manifestovanje, pokazivanje, umeća učesnika te je, ukazuje Vukanovićeva, i termin manifestacija zapravo zbirna imenica za različite vrste događaja posvećenih različitim temama iz socioekonomskog, kulturnog, umetničkog i religijskog života zajednica i društva.

– Različite vrste festivala se organizuju od antičkog doba do danas. To je vreme kada brojne stege svakodnevnog popuštaju i u tome se ogleda njihov značaj, one su nesvakidašnje prilike da se ostvare različite vrste interakcija na sceni, iza scene i ispred scene – objašnjava naša sagovornica.

Događaji po kojima je Srbija prepoznatljiva u regionu, Evropi, pa i svetu su svakako Guča i „Egzit”, koji su na svojevrstan način promenili konkurentnost naše države u ovoj oblasti. Na primer, mi smo jedina zemlja u regionu koja ima festival poput Sabora trubača, koji je od lokalne muzičke priredbe 1961. godine, postao običaj i praznik u srpskom narodu, a zatim najveći festival trube na svetu, treći etno-festival po veličini i jedan od 15 najvećih festivala na planeti. Takođe, u Turističkoj organizaciji Srbije napominju i da je novosadski „Egzit” daleko popularniji od susednog, mađarskog „Siget” festivala.

Sa kosidbe na Rajcu
(Fo­to Tanjug/Oksana Toskić)

Prema pojedinim informacijama, „Bir fest” koji uz najrazličitije pivske ukuse nudi i raznovrsne muzičke koncerte, najveći je pivski festival u jugoistočnoj Evropi, gledano po prosečnoj poseti. Među najposećenijim džez festivalima u regionu je međunarodni džez festival koji se održava u Nišu – „Nišvil”. Pored njih, veliku popularnost beleže i Roštiljijada u Leskovcu, Vrnjački karneval, „Drinska regata”, „Kosidba na Rajcu”, „Homoljski motivi” i „Ljubičevske konjičke igre”.

Nezavisno od toga da li su lokalnog, regionalnog ili međunarodnog karaktera, da li su po svom svojstvu privredne, sportske, kulturne ili turističke, ove manifestacije se održavaju tokom cele godine. Zahvaljujući njima Beograd se kao „city break” destinacija našao na listi britanskog „Independenta” među 17 gradova koje turisti treba da posete. Osim toga, svetkovine promovišu našu tradiciju i kulturnu baštinu.

Najstarija kulturna manifestacija u Srbiji je, prema podacima kojima raspolaže TOS – „Vukov sabor”, koji se u Tršiću održava od 1933. godine u spomen reformatoru srpskog jezika. Prema istraživanju Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, dve najstarije manifestacije nastale u periodu posle Drugog svetskog rata su Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine (1951) i Zmajeve dečje igre (1957).

– Već 1973, kada je održano prvo republičko savetovanje o stalnim kulturnim manifestacijama, broj manifestacija, prema izveštaju s tog savetovanja, kretao se između 170 i 200. Od 50 različitih svetkovina, za koje su u to vreme prikupljeni podaci, njih 70 odsto osnovano je između 1965. i 1973. godine – navode autori istraživanja Biljana Jokić, Slobodan Mrđa i Miloš Nemanjić.

Dugog veka su i „Homoljski motivi” u Kučevu, koji se svake godine održavaju još od 1968. Ova jedinstvena smotra izvornog narodnog stvaralaštva istočne Srbije obuhvata veliki narodni vašar, prodajnu izložbu homoljskog sira i meda, bazar starih zanata, defile učesnika glavnom ulicom, nastup izvornih grupa i koncert kulturno-umetničkih društava i izbor najlepše pastirice.

 

Premundureni dani stari oko dva veka

Pretragom raznih baza podataka utvrdili smo da su Mačkare ili Premundureni dani, nezvanično, najstarija manifestacija kod nas. Reč je o pokladnim običajima koji se proslavljaju i održavaju tradicionalno već oko 200 godina u Golubincima. Označavaju početak posta uoči Uskrsa. Mnogi elementi Mačkara potiču iz predhrišćanskog perioda. Ovaj običaj predstavlja prikazivanje magijsko-religijske radnje i poklapa se s dolaskom novog vegetacionog ciklusa kada se sve usmerava na stimulaciju plodnosti poljoprivrednih kultura, životinja i prosperitet ljudi. Za lice koje je maskirano kažu da je „namačkareno” ili „premundureno”, zbog čega se za ovu priliku izrađuju maske inspirisane uglavnom aktuelnom političko-ekonomskom tematikom ili određenim društvenim problemima.


Komentari2
240d6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic
Vaser u Topoli na Petrodvad . Bio je jedan od najznacajniju u Sumadiji , sa oko 40 satri za goste. Njegova popularnost je umanjena posle 1949 kada su Komunisti organizovali poznati Titov govor i smotru Jugoslovenskle Armije u Topoli . Narodna tradicija je ipak prezivela.Dobrica Eric je kasnije napisao poemu Vaser u Topoli koja je ula u citanke za decu.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Guca, Rajinac i Macar - moraju biti nesto mnogo vise ,a ne samo turisticka manifestacija. To je opstanak Srpskog naroda. Srbija ima najbogatiju zemlju u Evropi . Hranila je narod od doba Nemanjica. Mesto herojima kao sto su ovi kosaci je u Ustavu Srbije - Da se neguju tradicije i nacin zivota iz koga je iznikao Dusanov Zakonik. Njegova nacela daleko prevazilaze ono sto EU moze ikada obecati.Potrebno je oziveti tradiciju Orasca,Blagovestenja i Takova . Za one koji odlaze u Brisel - uvesti posebnu taksu i obavezu da po mesec dana rade na polju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja