nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:35

Kragujevac od paleolita do oslobođenja

Istorija Srbije se ne može pisati bez istorije velikih gradova – kaže Boriša Radovanović, autor „Istorije Kragujevca od najstarijih vremena do 1944” koja će iz štampe izaći krajem meseca
Autor: Brane Kartalovićponedeljak, 21.08.2017. u 22:20
Дивостинке – званични сувенир Крагујевца (Фото Б. Карталовић)

Kragujevac – Kada se govori ili piše o Kragujevcu, uglavnom se navodi da se ovaj grad prvi put pominje 1476. u defteru Smederevskog sandžaka – turskoj popisnoj knjizi u kojoj stoji da kragujevačka kasaba ima 39 kuća. Istorija Kragujevca je, međutim, mnogo ranije počela, još u paleolitu, kada su u dolini Lepenice i okolnim mestima nastale prve naseobine, kaže istoričar Boriša Radovanović, arhivski savetnik u penziji, autor „Istorije Kragujevca od najstarijih vremena dio 1944”, svog životnog i za grad i Srbiju kapitalnog dela koje će iz štampe izaći krajem ovog meseca.

 

Naš sagovornik voli da pomene kako jedna knjiga počinje da nastaje mnogo pre no što autor krene da je piše.

Prečanin piše istoriju Šumadije i Kragujevca
Boriša Radovanović rođen je 1950. godine u banatskom Ravnom Topolovcu. Gimnaziju je završio u Zrenjaninu, a studije istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radni odnos je zasnovao u Istorijskom arhivu Šumadije u Kragujevcu, odakle je, kao arhivski savetnik, otišao u penziju 2015. godine. Autor je brojnih naučnih radova i popularnih izdanja, a jedan je i od osnivača časopisa „Šumadijski anali”. Dobitnik je brojnih društvenih priznanja i nagrada.

– U Istorijski arhiv Šumadije sam primljen 1980, da bih se bavio istorijom radničkog pokreta. Bio je to tada važan segment istoriografije, ali mene je više zanimala istorija građanskog Kragujevca. U nedeljniku „Svetlost” sam objavio niz članaka o građanskom životu u Kragujevcu, a 1996. iz štampe je izašla knjiga „Stari Kragujevac”, popularno delo namenjeno najširoj čitalačkoj publici. Praktično, te godine sam počeo da pišem „Istoriju Kragujevca od najstarijih vremena do 1944” – objašnjava Radovanović u razgovoru za „Politiku”, podsećajući nas da je ovoj knjizi prethodilo naučno delo iz 2012. „Parlamentarna istorija Srbija” koja je naišla na značajan odjek i u stručnim krugovima.

„Istorija Kragujevca od najstarijih vremena do 1944” ima 800 stranica, podeljena je na 11 poglavlja, a ilustrativni materijal sadrži 120 fotografija i 92 karte i planova. Autor je preko svojih ruku preturio obimnu arhivsku građu, a podatke je nalazio još u novinama i časopisima, spomenicama i almanasima, enciklopedijama...

– Dugo sam se nadao da će neka kragujevačka vlast okupiti istoričare da napišu istoriju grada, ali kada sam video da od toga nema ništa, ili zato što nije bilo sluha, ili zato što je falilo novca, rešio sam da se u ovaj poduhvat upustim sam. Postoje istorije srpskih gradova, ali to su zbornici grupe autora, ova moja istorija je delo iz jednog naučnog pogleda, iz jedne ruke – navodi Radovanović.

Na prvom mestu Radovanovićeve hronologije važnijih događaja iz istorije Kragujevca stoji Jerinina pećina u Gracu, selu nadomak grada, na putu ka Batočini, čiji je nastanak, kao mesta u kojem obitava prvobitni čovek, smešten u period između 35. 000 i 25. 000 godina pre nove ere. Zemunice i nadzemni objekti grade se između 5. 500 i 4. 800 godine pre n. e. u selima Grivac, Kusovac, Divostin, Grbice i Dobrovodice.

U devetoj godini nove ere Šumadija je ušla u sklop Rimskog carstva koje je pokorilo plemena Dardanaca i Skordiska koja su tu živela.

Oblast Lepenice u sastav nemanjićke Srbije ulazi 1198–1199, a Kragujevac se prvi put, kao srednjovekovna naseobina, pominje u smederevskog tapudefteru iz 1476. U popisu stanovništva iz 1536. turska vlast navodi da kragujevačka kasaba ima sedam muslimanskih mahala sa 56 kuća, kao i „džemat“ – skup, zajednicu sa 29 hrišćanskih kuća.

Kragujevac je dvaput bio pod vlašću Austrijske carevine: 1689, kada grad od Turaka osvaja grof Ludvig Badenski, i 1717. kada ga pokorava princ Eugen Savojski.

Karađorđevi ustanici oslobađaju Kragujevac od Turaka 5. aprila 1804. godine 1818, na Majskoj skupštini u Vraćevšnici knez Miloš Obrenović proglasio je Kragujevac za prvu prestonicu moderne Srbije. U Kragujevcu je 15. februara 1835. donet prvi srpski ustav – Sretenjski. Godine 1853. počela je da radi „Topolivnica”, prva fabrika oružja na Balkanu. Prvu telefonsku centralu Kragujevac je dobio 1858, a deset godina kasnije u gradu niče i prva pivara, vlasništvo Nikole Mesarovića.

Prve radničke demonstracije u Kragujevcu – „Crveni barjak”, izbijaju 27. februara 1876. Dve godine kasnije, Narodna skupština u Kragujevcu prihvatila je odredbe Berlinskog kongresa.

Šumadijska divizijska oblast sa štabom u Kragujevcu formirana je trećeg februara 1883, a prvi Plan regulacije za varoš Kragujevac urađen je 1891, kada je sa radom počela i Viša ženska škola. Tri godine kasnije u Kragujevcu je osnovano i prvo Hirurško odeljenje Okružne bolnice. Gornji (Veliki) park je formiran 1898, a 1909. u kafani „Talpara” počeo je da radi prvi bioskop. Vrhovna komanda srpske vojske stiže u Kragujevac 1914, a dve godine po završetku Velikog rata komunisti su izvojevali pobedu na lokalnim izborima. Godine 1935. otvorena je prva autobuska linija do Beograda.

Godišnji pomen žrtvama nacističke odmazde održan je u Novoj crkvi 21. oktobra 1942. Na isti dan 1944. Kragujevac je oslobođen.

– Ova će se knjiga, nadam se, dopisivati i kroz 150 godina. Biće zaboravljeni i novinski članci, pa i arhivski dokumenti, ali će „Istorija Kragujevca od najstarijih vremena do 1944” ostati kao kamen temeljac za buduće istoričare. Uostalom, istorija Srbije se ne može pisati bez istorije velikih gradova – poručuje Radovanović.

Osim na srpskom, rezime ovog vrednog naučnog dela dat je još na engleskom, nemačkom i ruskom jeziku.


Komentari0
aba19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja