Kragujevac – Kameno lice Silvije Verneti, direktorke kompanije „Fijat-Krajsler automobili Srbija“, nije odavalo ništa prilikom obraćanja premijerke Ane Brnabić novinarima koji su u Vladu Srbije došli kako bi saznali šta je epilog pregovora o uslovima prekida štrajka u kragujevačkoj fabrici. Neki mediji pišu da nezainteresovanost menadžerke Verneti za događaje u Kragujevcu ne treba da čudi – grupacija „Fijat-Krajsler“, navode, ima mnogo većih problema nego što je štrajk na brdovitom Balkanu.

(Foto Fijat)

Problemi su finansijske prirode: „Fijat-Krajsler“ doneo je odluku da u 2017. pošto-poto pospeši prodaju svojih automobila na tržištu SAD, pa je cene nekih svojih modela spustio i 5.000 dolara. Govori se i „internom kanibalizmu“ u italijansko-američkom gigantu, s obzirom da se neki modeli „preklapaju“ i izgledom i cenom, zbunjujući kupce. Na primer, robusniji „500H“ i naš „500L“ su prilično slični, pa američki kupci ne znaju šta tačno kupuju i zašto jedan auto košta 30.000, a drugi 25.000 dolara.

Ipak, štrajk u Kragujevcu nije bio tako nebitan. U svetlu onoga što tek treba da se desi, obustava rada i protesti visinom plate nezadovoljnih kragujevačkih radnika mogli su da spuste cenu i poremete najavljenu prodaju grupacije „Fijat-Krajsler“ koju neki strani mediji vide kao već gotovu stvar. Naime, čim je vest o mogućoj prodaji obznanjena, vrednost „Fijatovih“ akcija je skočila na Milanskoj berzi, a pozitivno je reagovala i Šangajska berza koja beleži rast kineske automobilske industrije.

Posle nekoliko neuspelih pregovora sa različitim kompanijama, mediji sada pišu da je za grupaciju „Fijat-Krajsler“ zainteresovan kineski automobilski džin „Grejt vol motor“. Teško je, međutim, očekivati da bi Serđo Markione, glavni strateg „Fijata“, mogao doneti odluku o prodaji celokupnog ponosa italijanske industrije. Verovatno je u pitanju aranžman o prodaji nekoliko važnih brendova, poput „krajslera“, „džipa“, „dodža“... Reč je, zapravo, o nekoj vrsti dokapitalizacije italijansko-američke grupacije, koja beleži više nego skromne rezultate u prodaji svojih modela, iako se još uvek vodi kao sedmi po snazi proizvođač automobila u svetu.

Ukoliko dođe do dogovora Markionea sa Kinezima, kakva bi pozicija u tom slučaju pripala kragujevačkoj fabrici?

„Fijatova“ fabrika u Kragujevcu jeste moderno opremljena, nisu joj mali ni kapaciteti koji se mere proizvodnjom 300.000 vozila na godišnjem nivou, ali proizvodnja od svega 85.000 u prošloj godini (isti je plan i za 2017) govori da u srcu Šumadije nešto ne štima. „Šumovi“ ne potiču samo od malih plata, već i od sve slabije prodaje „500L“, čija je proizvodnja počela 2012. i koga su se kupci odveć zasitili. Podataka o prodaji restilizovane verzije ovog modela još nema, ali je malo verovatno da će „našminkana“ verzija „osvojiti srca kupaca širom sveta“, što je sredinom godine, na svečanosti u Kragujevcu, poželeo naš predsednik Aleksandar Vučić.

Kinezi bi, dakako, mogli povećati proizvodnju u Kragujevcu, ali je problem u tome što su oni, prema pisanju svetskih medija, zainteresovani samo za „male“ i „velike“ automobile. U prvom redu, kad je reč o „Fijatu“, to su modeli „panda“ i „džip“. I Markioneu i Kinezima je jasno da se u proizvodnji „srednjih“ putničkih automobila ne mogu takmičiti sa Nemcima.

U tom smislu, kragujevačkoj fabrici se ne smeši lepa budućnost, tim pre što se „panda“ proizvodi u Poljskoj, srcu Evrope koju kineski automobilski cunami želi da „zapljusne“, iz više razloga. Uostalom, „Fijat“ u Evropi ima svoje velike pogone i u Italiji i u Turskoj, što je, opet, Kinezima interesantnije od Srbije.

Nama u prilog ide samo spoljnopolitički segment priče o najavljenoj prodaji dela grupacije „Fijat-Krajsler“. Sa Kinezima smo u dobrim odnosima, a možda bi oni mogli da ostvare i ono što je do sada bilo nemoguće – izvoz srpskih automobila u Rusiju i druge zemlje članice Evroazijske ekonomske unije. Možda je upravo zbog toga naša vlada insistirala da se štrajk u Kragujevcu što pre okonča i radnici vrate na posao.

Možda je naša država, kako je to „Politika“ pre par meseci pisala, uoči isteka desetogodišnjeg ugovora sa „Fijatom“ koji važi do 31. decembra 2018, počela da razmišlja o novom automobilskom proizvođaču u Kragujevcu. U tom kontekstu treba gledati i na formiranje Saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom na čijem je čelu bivši predsednik Tomislav Nikolić, čije dobre lične kontakte sa zvaničnicima ove dve države nikako ne treba zanemariti.