petak, 24.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:58

Kada se Srbi prisećaju srpskog jezika

Maria Miletić Milbridž osnovala je privatnu školu srpskog jezika u Kanberi u kojoj roditelji i deca zajedno uče maternji jezik
Autor: Marina Vulićevićsreda, 23.08.2017. u 22:00
Ма­риа Ми­ле­тић Мил­бриџ (Фото М. Вулићевић)

Druga generacija migranata rođenih u Australiji: čovek je hrvatskog porekla, a žena srpskog. On pomalo zna jezik njihovog porekla, ona baš nikako, a želeli bi da njihovo dete dobro govori srpski. Srpkinja po ocu, udata je za Australijanca portugalskog porekla, a volela bi da njeno dete zna srpski, koji i sama ne govori dobro... Ovi šaroliki motivi i ukrštaji, kao sa neke tkanice, a koji se moderno zovu multikulturalizam, tipični su za „mlađe” zemlje kakva je Australija. Idealna jezička situacija za migrante, koji brzo prihvate tamošnji način života, jeste da prva generacija pristiglih, sa još svežim sećanjem na maternji jezik, želi da i u svojoj deci učvrsti taj isti osećaj za srpski. Ipak, u svakoj od ovih okolnosti posreduje Škola srpskog jezika u Kanberi „Dositej”, koju su pre godinu dana osnovali Maria i Ivan Miletić Milbridž. Tamo se srpski uči i „priseća se” na njega.

(Dragan Stojanović)

– Sve je počelo u septembru 2015. godine kada sam držala časove srpskog jezika kao deo produžene nastave u jednoj državnoj osnovnoj školi u Kanberi. Saznala sam da ima dece našeg porekla koja uopšte ne govore srpski, čiji roditelji takođe ne govore naš jezik, a želeli bi da ga nauče. To nam je bio podstrek da i svojoj deci omogućimo sredinu u kojoj će govoriti na srpskom. Nastavu smo zapravo započeli u našoj kući. Sada iznajmljujemo prostor u jednoj od državnih škola u Kanberi – kaže naša sagovornica  Maria Miletić Milbridž.

– Počeli smo sa osmoro đaka, sada u našoj školi srpski uči 22 učenika. Na časovima imamo decu i mlađu od pet godina, koja se ne odvajaju od starije braće i sestara, a najstariji imaju oko jedanaest godina. Sve više, javljaju nam se i mladi ljudi od 15 do 28 godina koji vole da putuju u Srbiju i žele da nauče srpski. Planiramo proširenje nastave i za njih – dodaje ona.

Posebnost ove privatne škole u tome je što nastavu pohađaju zajedno roditelji i deca, uče srpski jezik zabavljajući se. Time je zapravo olakšan dodatni trud za decu koja preko nedelje pohađaju redovne australijske škole.

Maria Miletić Milbridž rođena je u Beogradu. Sa porodicom je emigrirala 1981. godine u Sidnej, ali je 2009. godine, kako kaže, ostvarila veliki san i vratila se na dve godine u Beograd. Zatim je ponovo otišla u Australiju, i to u Kanberu, gde je srpska zajednica mnogo manja nego u Sidneju i ima oko 1.500 žitelja.

– Kada se jezik uči pod nekim vidom prinude, efekti su vrlo mali, a gotovo i da nema povezivanja sa Srbijom, ne oseća se duh savremenog života. Kod dece ne potenciramo opsesivno učenje gramatike ili gomilanje podataka vezanih za Srbiju, kao neku paralelnu stranu njihove ličnosti, već, na primer, učimo australijske pesme prevedene na srpski, koje smo našli u muzičkom udžbeniku „Kreativnog centra”. Za nas je važno da deca u svojoj svesti spoje te dve različite kulture i jezika, ćirilicu i latinicu – priča Maria.

Za „Dositej” vrlo su, kako kaže, korisna tri elektronska udžbenika za učenje srpskog jezika Vlade Srbije, ali uopšte, veliki problem za nastavu srpskog jezika u Australiji jeste zastarelost udžbenika.

Po rečima naše sagovornice, u jednom bukvaru iz osamdesetih, sto se kaže „astal” i ta reč stoji pod „a”. Zbog toga je, kako kaže, jedan od ciljeva ovog njenog dolaska u Srbiju bila i potraga za knjigama koje bi obogatile njenu nastavu. Našla ih je kod „Kreativnog centra”, „Lagune”, „Vulkana”, „Derete”..., ali nedostaju dvojezične knjige koje su vrlo tražene u australijskim školama zbog politike multikulturalnosti. Maria Miletić Milbridž je i potpredsednica nevladine organizacije Bilingual Education Alliance, koja u Kanberi popularizuje dvojezičnost i učenje stranih jezika.

– U Australiji je čak poželjno da roditelji migranti bibliotekama doniraju dvojezične knjige, upravo zbog dvojnog identiteta dece, a i kako bi australijska deca bila upoznata sa drugim kulturama. Dete treba da ima socijalni razlog zbog kojeg će usvojiti srpski, a taj razlog može da bude imejl ili razgovor preko skajpa sa bakom ili dedom u Srbiji, da ima emotivnu vezu sa, za njega, novim jezikom – objašnjava Maria Miletić Milbridž.

U maloj srpskoj zajednici teško je naći profesora srpskog jezika, donedavno je to bila Marija Pavličić, koju je predložila srpska ambasada u Kanberi, inače i lektor lista „Politika”.

– Marija je bila idealno rešenje, posebno zbog toga što je radila i u redovnoj osnovnoj školi u australijskoj prestonici, tako da je razumela naš sistem prilagođavanja australijskog školskog sistema časovima srpskog. Subotom popodne Marija bi držala čas srpskog, ja bih govorila o nekom aspektu savremene srpske kulture, istorije ili geografije. A treći čas bio bi praktičan rad, učenje o srpskoj slavi, pravljenju slavskog kolača i žita, i sličnom. Sada smo u potrazi za novim nastavnicima – objašnjava Maria.

Škola „Dositej” ima punu podršku naše ambasade u Kanberi, koja im je donirala udžbenike od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, kao i ohrabrenje od osoblja, koje često i posećuje te subotnje časove.


Komentari7
52497
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драган
Поздрављм идеју и труд.У Аустралији постоје школе српског језика при црквеним заједницама.Имамо учитеље који наплаћују свој рад у кешу($70-100) од ЦРКВЕ , а деца не говоре,не пишу,не владају основним знањем српског језика.Родитељи су посебна прича у целој причи.Захтевају професоре српског језика,академике, а плаћају чланарину Цркви по детету од $150 годишње,за целу школску год,(3сата наставе сваке суботе).Имам утисак да неко свесрдно помаже и убрзава асимилацију наше деце.Желим свако добро и успеха у раду, и надам се да ће се у сваком већем граду Аустралије отворити приватна школа српског језика.
Ksenija
Iako su navodi o izbacivanju multikulturalizma iz politike tacni, postoje jos ostatci "stare" politike. Jedan od tih "ostataka" je i Subotnja skola srpskog jezika, ciji se predmet, srpski jezik, regularno boduje na maturskim ispitima. Nastava je besplatna i mogu da je pohadjaju svi redovni ucenici od 7. zakljucno sa 12. razredom. Jedini uslov je da imaju u svom poreklu nekoga kome je srpski maternji jezik. Na isti nacin je dostupna i vecina drugih jezika imigranata. Nastavu drze relativno kvalifikovani nastavnici (ponekad su oni predavali matematiku ili istoriju umetnosti u svojim zemljama), posto u Australiaji sistem priznaje nastavnika kao takvog, a koji predmet predaje nije najbitnije. No, to je druga prica. Problem je sto nasi roditelji nemaju vremena da decu vode u skolu i subotom, kada se odrzava nastava u ovim skolama, jer oni obicno rade subotom ili "imaju pametnija posla". Duga je to prica, ali mogucnosti za besplatno ucenje jezika u Australiji definitivno postoje.
Dragan
Shkola srpskog jezika. Ko je to nauchio jezik jer je uchio 2 sata nedeljno? Oni koji su nauchili drugi jezik, uchili su daleko, daleko vishe, iz razloga daleko, daleko jacheg od 'volim zemlju iz koje sam doshao'. Voleo bih da nisam u pravu, i josh vishe bih voleo da moja trogodishnja unuka pochne da govori srpski poput njenog oca i stricheva. p.s. karikatura je prigodna i jako simpatichna.
Маја М:
По угледу на немачки језик: "nemo Ha".
Preporučujem 1
Boris
Izbaci, Dragane, to "h" gdje mu mjesto nije...
Preporučujem 5
Nenad
Svaka cast Maria! Trebamo da negujemo jezik i kulturu.
Pravedni
U Australiji su izrazi multietnicnost i multikulturizam izbaceni iz politickog govora ili politike svake vlade, narocito kad je na vlast dosao John.Howard i koji je vladao Australijom 16 godina. Izbacili su takve izraze i umesto toga u svakoj prilici naglasavaju da su svi jednaki Australci. Prepustili su etnicko poreklo svakoga da sam gaji kod kuce. Drzava nece da cuje velicavanje raznih etnikuma na TV. Nisu anglo-saksoci prisvojili kontinent Australije kako bi kasnije stvorili nekakav Balkan. Ono o gluposti multi-etnicnosti i multi-kultiri ne u zapadnih zemalja. Tamo jako dobro zna se kome pripada zemlja, a na Balkanu je drugacija prica.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja