Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Nije se pošteno stišala ni polemika potaknuta oprečnim viđenjima o učešću Alije Izetbegovića u fašističkoj Handžar diviziji – koju je ponukalo snimanje filma o ratnom lideru muslimana u produkciji turske državne televizije TRT. Javnu scenu sada uveliko zaposeda i nova debata srodne etničke sadržine.
Bošnjački član predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je da su se u Bosni „svi nekada zvali Bošnjanima”. Ovu neobičnu istorijsku procenu Izetbegović je izrekao pred okupljenim pristalicama u Cazinu na obeležavanju godišnjice osnivanja jedne od brigada Armije RBiH.
On je tamo rekao kako su „BiH kroz istoriju branili ne samo Bošnjaci i Bošnjani već i davno izumrli Iliri, Kelti i Japodi”, pa je svoj stav dodatno pojasnio:
„Naši su i Iliri i Kelti i Sloveni i Japodi i srednjovekovni kraljevi. Poštujemo i ono što su Osmanlije i Austrougarska učinili za ovu zemlju. Jugoslavija je bila naša, i partizani, dakle svako ko je gradio i branio ovu zemlju. Pre se u Bosni niko drugačije i nije zvao nego Bošnjanin. Danas je to drugačije i mi to prihvatamo.”
Jedan od istoričara koji sugeriše da je u takvoj raspravi bolje slediti istorijske dokumente jeste i Čedomir Antić, koji je za „Evroblic” prokomentarisao Izetbegovićeve konstatacije i pojasnio da „poreklo Srba u BiH seže u daleku prošlost, sve do zapisa Konstantina Porfirogenita. U većini tih starih spisa Bosna se, kao geografski pojam, najčešće navodi kao deo Srbije.”
Dilemu oko toga nema ni hrvatski istoričar Tvrtko Jakovina, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, koji takođe ocenjuje da je reč o „običnim konstrukcijama koje je istorijska nauka lako pobila i odbacila kao neosnovane”. Pokušaji revizije istorije BiH, podseća on, prvi put pojavili su se krajem 19. veka pod uticajem Austrijanaca.
Da se naziv „Bošnjani” u starim istorijskim spisima koristio isključivo u smislu geografske pripadnosti uverava istoričar Predrag Lozo, koji banjalučkim medijima kaže da svi srednjovekovni dokumenti bosanskih i dubrovačkih vladara pominju isključivo Srbe kao stanovništvo u BiH i Hrvate u manjem delu.
Izetbegovićevu izjavu nije mogao da prihvati ni Vukota Govedarica, predsednik SDS-a, koji je na konferenciji za novinare rekao:
„Najbolje bi mu bilo da shvati da mi u ovoj zemlji moramo da živimo zajedno, gradimo budućnost onoliko koliko možemo i ne pravimo takvu vrstu potencijalnih konflikata. Ako budemo to radili, onda najverovatnije ću mu ja prvi poručiti da ode na tavan svoje stare kuće pa će možda tamo naći krsnu ikonu svojih predaka koji su svojevremeno obeležavali tu krsnu slavu.”
Govedarica sugeriše Izetbegoviću da ne treba da pravi novu naciju, što su, kako kaže, mnogi pokušali da učine na ovim prostorima. Svoju hrišćansku kulturu i tradiciju Srbi su, dodaje on, ustanovili na području današnje BiH mnogo pre nego što su Osmanlije napravile svoje carstvo. Izetbegovićeve izjave je i Govedarica razumeo kao „nemoć kakvu je svojevremeno pokazivao i Benjamin Kalaj”.
