četvrtak, 21.09.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:57
U KULTURNOM DODATKU 26. AVGUSTA

Bol od lošeg života, žive smrti

petak, 25.08.2017. u 13:23
Лав Николајевич Толстој (Драган Стојановић)

PREISPITIVANjA

Naše vreme nas ubeđuje da ne postoje veliki ljudi i velike teme. Kad god razmišljam o Tolstoju, ponadam se da nas ideološke recitacije, po meri kazanskih profesora, nisu udaljile od same mogućnosti mudrosti. Tolstoj je veliki pojednostavljivač. Njegova jednostavnost puna je dragocenog smisla. A budali svaki smisao izgleda kao pretencioznost.

Moralni izbor pred licem apsurda, u odsustvu Boga, to bi mogla biti jedna od definicija egzistencijalizma. Među preteče egzistencijalizma se obično ubrajaju Seren Kjerkegor i Fjodor Dostojevski, sa svojim Zapisima iz Podzemlja. Dostojevski je insistirao na tome da racionalan izbor, vođen ličnom koristi, redukuje raspon ljudskog i dovodi u pitanje samu ideju slobodne volje. Međutim, junak Zapisa iz Podzemlja Dostojevskog ponaša se šablonski, baš kao praktični ljudi, jer su njegovi postupci predvidljivo nemoralni i samodestruktivni. Za razliku od njega, Tolstoj u romanu Vaskrsenje insistira na moralnom izboru i ne priznaje izgovore. Takva je i  novela Smrt Ivana Iljiča, napisana nedugo nakon Tolstojevog religioznog preobražaja.

Hrišćanska kultura je individualistička kultura, sa kolektivnim spasenjem, koje je čovek-bog obavio za sve druge ljude. Budistička kultura, naprotiv, predstavlja kolektivističku kulturu sa individualnim prosvetljenjem. Tolstoj je više naginjao individualnom spasenju. To ga je približilo misliocima kakav je Henri Dejvid Toro.

Otišao sam u šumu jer sam želeo da živim namerno… – zapisao je Toro – da učim, da ne bih, kada dođe vreme za umiranje, otkrio da nisam uopšte živeo.

Vladimir Pištalo

--------------------------------------------

DRUGI PIŠU: LIRE
Pisac je sumnjiva osoba

Na godišnjicu smrti Mišela Bitora (preminuo 24. avgusta 2016. u 90. godini), velike figure „novog romana”, prenosimo delove iz jednog od poslednjih piščevih intervjua, objavljenog dva meseca pred njegovu smrt u francuskom časopisu Lir. Razgovor je vodila Kristin Fernio.

Mišel Bitor (1926–2016): Biti originalan – to košta (Foto Vikimedija)

Mišel Bitor je plodan pisac, ali i neumoran istraživač. Ima devedeset godina i napisao je više od dve hiljade knjiga. Ima nečeg vrtoglavog u tim brojkama koje ga ne čude.

Bitor je prijatan čovek, nasmešen, strpljiv sa svojim gostima. U njegovoj velikoj, tihoj kući, pogled vam pada na hiljadu detalja, ali se treba popeti do njegove radne sobe da biste otkrili njegovo utočište. Tu čuva svoje kolaže, projekte za knjige  ili uspomene sa svojih mnogobrojnih putovanja po Egiptu i Sjedinjenim Državama. Na jednom od stolova (ima ih tri), vidimo tekstove koje sastavlja finim rukopisom, kolaže koje pravi svakog dana, razglednice koje prerađuje da bi odgovorio na svoju ogromnu poštu. Ovaj poznavalac Bodlera, Remboa ili Balzaka je upravo objavio antologiju o Viktoru Igou.

Provesti nekoliko sati sa Mišelom znači razumeti sudbinu radoznalog lutalice, izuzetnog posmatrača, književnog nomada, otvorenog za svet oko sebe. Elastičnim hodom, u pratnji svog psa labradora Žili, Mišel Bitor nas je ljubazno primio, omogućivši nam da reči „poezija” damo novo lice.

Čitanje je vrlo važno za vas. Kakvo mesto zauzima pisanje u toj strašnoj gladi za čitanjem?

Čim sam počeo da čitam, kad sam bio dete, proždirao sam sve što sam dohvatao: plakate na ulici, etikete na flašama... Pisanje se dogodilo unutar svega toga. Živeo sam u svetu tekstova i želeo da učestvujem u njemu. Ali sam ozbiljno počeo da pišem kada sam bio u gimnaziji, u Parizu. Imao sam profesore koji mi se nisu dopadali i ja sam pružao otpor sastavljajući pesme da bih ih sprečio da me pokvare. Ne treba zaboraviti da sam rođen 1926. godine i da sam, kada je rat počeo, imao 13 godina. Pisanje je uvek bilo jedan vid otpora i napor da se neke stvari transformišu. Jer sve se dešava preko jezika, koji je, zbog toga, najosetljiviji deo stvarnosti koja nas okružuje.  Ako uspevamo da unesemo novine u jezik, uspevamo da transformišemo društvo. Ali to nije pitanje političkog angažovanja u sartrovskom smislu, to je nešto sasvim drugo. Uzmite na primer Balzaka. Opšte je poznato da je bio reakcionaran, a ipak je jedan od velikih inovatora jezika.

--------------------------------------------

ISTORIJSKI SIMBOLI
Da li Tramp treba da sruši spomenik čukundedi Bila Klintona

Biste konfederalnih vojnika i komandanata „krase” čak i hram američke demokratije – Kongres u Vašingtonu

Spomenik Robertu Liju u Dalasu u Teksasu (Foto Rojters)

Toliko je veliko bilo ogorčenje kada je šef Bele kuće stao u odbranu biste generala koji se za vreme građanskog rata borio na strani robovlasnika, da se stekao utisak da je spomenik Robertu Liju u Virdžiniji jedini preostali znamen supremacionizma. Utisak je više nego pogrešan.

Čak i da je Donald Tramp naredio: „Rušite odmah!”, na javnim mestima u Americi svejedno bi ostalo još 1.500 simbola južnjačkih država, obogaćenih na račun ropskog rada crnaca. Obeležja konfederacije poražene pre više od vek i po i danas „krase” javne prostore i ustanove, uključujući hram američke republike i demokratije – Kongres. Iako se predsednikovi neprijatelji trude da pokažu da je sadašnja vlada za sve kriva i da ne bi bilo rasnih problema ni veličanja sramne prošlosti samo da nije tog „prokletog Trampa”, istina je da je rasizam daleko dublji problem od trampizma, što pokazuju i pomenuta znamenja.

Jelena Stevanović

--------------------------------------------

REAGOVANjA
Realsocijalistička prošlost iz svake perspektive

Pod naslovom Realsocijalistička prošlost iz češke perspektive, Nađa Bobičić kritički je prikazala romane Čuvari građanskog dobra Petre Hulove (Plato, 2016) i Pitaj tatu Jana Balabana (Dereta, 2017) u kojima se, pored ostalog, kritički prikazuju prilike u Čehoslovačkoj u vreme vladavine tzv. realnog socijalizma. Ostavljamo po strani estetičku analizu Nađe Bobičić, krajnje redukovanu na navodno stereotipne predstave o realnom socijalizmu. Ponekad je streotipe nemoguće izbeći. Nema većeg stereotipa od dimnjaka krematorijuma u Aušvicu. Ovaj stereotip provlači se kroz sve pripovetke, romane, drame, pesme, filmove, uspomene svih onih koji su se bavili temom Holokausta. I niko se ne usuđuje da ovaj nacistički stereotip ismeva. U Nemačkoj postoji i zakon, popularno nazivan Aušvic-delikt, koji taj stereotip štiti. Kada je o komunističkim zločinima reč, iako oni brojčano prevazilaze nacističke zločine, stereotip nije zaštićen. Ne postoji Gulag-delikt. Oko devedeset miliona žrtava komunizma u 20. veku predstavlja nezaštićeni delikt, verovatno posledicu onoga što bi Nađa Bobičić sasvim eksplicitno nazvala ishodom destruktivnog delovanja levičarskih politika.

Aleksandar Ilić

--------------------------------------------

ČOVEK IPRIRODA
Sezona veštica – kvekerski san

Svako u SAD zna da je Nova Engleska mehur od sapunice koji isključuje ostatak zemlje, mesto odakle se oduvek odlučuje o njenoj sudbini. Mimikrija jednostavnosti je vrlo ubedljiva, podseća na kvekerski samopregor i disciplinu gde niko ne diže glas, ali gde vlada disciplina košnice

Nova Engleska (Foto Vikimedija)

Gledate ih  u svakom drugom američkom filmu koji uključuje scene iz dobrog, uspešnog, idiličnog života u skladu sa prirodom, ali vam većina njihovih imena ništa ne znače: Marblhed, Sejlem, Ogankvit, Martin Vinograd... idilična sela i varoši nanizani između Bostona i granice sa Kanadom, u američkoj tradiciji prosto poznata kao Nova Engleska, priobalna naselja saveznih država Mejn, Nju Hempšir, Konektikat, Masačusets.

Uprkos imenu, to je je najstariji deo novog sveta gde se jednostavne protestantske kuće iz 17. i 18. veka, starije od države u kojoj su, još dobro drže. Pravo rečeno, poštenije bi bilo da se to područje zove Nova Irska ili Nova Holandija, jer ne liči baš mnogo na neku obnovljenu staru Englesku. Upravo tu je počelo otcepljenje od engleskih kolonizatora, upravo odatle su Holanđani krenuli da od urođenika otkupe Menhetn za šaku staklića i perlica.

Branko Anđić

--------------------------------------------

KAZANOVA U ISTRI
Sluga Erosa, prijatelj Voltera

U „MemoarimaKazanova pominje da je u Vrsaru boravio dva puta: prvi put 1743. godine kao siromašni sveštenik, a drugi put 1744. kao vojnik, gde je živeo u kamenoj kući, obrasloj bršljanom sa najlepšim vidikovcem

Početkom leta nađoh se u Istri, u kojoj su obnoć kipeli talasi, penušala se vina, a zore behu providne i blage kao prvo svitanje na onom svetu. Jednog jutra odvedoše nas u mesto Bale. Lutala sam između ruža što mirisahu puteno, kao tek naprsle smokve, lavanda je već u zoru bila zasitila vazduh svim nijansama jarke slasti. Ostaviše nas ispred jedne kuće, od kamena sivog i drhtavog, sa spuštenim škurama.

Ovde je živeo četiri godine Kazanova, rekoše mi. Na kući je stajao isti natpis. Pomilovah zid. I kamen se muzikalno naježi pod rukom. Okolo je cvetalo, mirisalo, sijalo, zavodilo, pozivalo nevidljivo bilje, sitno, divlje, sa mirisom na vres i limetu, na beli med što kaplje sa oštrice strasti. Leto je pravo vreme za snatrenje o Kazanovi... Na njegove tragove naiđoh i u Vrsaru. Tu je Kazanova živeo u kamenoj kući, obrasloj  bršljanom, sa najlepšim vidikovcem – prozori gledaju na lazur mora i u rana jutra, mlečnobelu istarsku obalu.

Sanja Domazet

--------------------------------------------

FESTIVALI
Pozorište kao komunalna smetnja

U vreme očigledne „krize smisla”, kako je govorio Huserl, potrebna je puno veća energija da bi se dozvale vrednosti, trajnije od šarenih šljokica u kojima živimo. Sudbina ovoletnjih predstava na nekad slavnim pozorišnim festivalima na Jadranu govori da će za postizanje takve energije u potrazi za smislom biti potreban jedan novi i divovski napor

„Gospoda Glembajevi“, Dubrovnik

Danas je već sasvim jasno da pozorišni festivali na Jadranu nisu više ono što su nekada bili. Legendarne Dubrovačke ljetne igre ili Splitsko ljeto danas su samo bleda senka onih vremena kada su najbolji glumci nekadašnje države ostvarivali svoje najznačajnije  uloge na dubrovačkom Lovrijencu, na splitskom Peristilu ili na drugim pozornicama ova dva prelepa grada.

Pokojni glumac Ljuba Tadić govorio je da su najlepše predstave u kojima je igrao bile Kralj Edip i Edip na Kolonu u Dubrovniku: prva se igrala u sumrak na brdu Srđ, a druga u rano jutro, sa prvom zrakom sunca koja bi obasjala gledalište. Publika, idući kozijom stazom po mraku na predstavu, dobijala je po čašicu lozovače i jednu smokvu. Takve magije više nema, a ono o čemu je danas reč zove se komercijalizacija kulturnog života i ta navala jeftinog sadržaja, koja teži da uguši sve što je iole kulturno vredno, sada je ušla u svoju zrelu fazu.

Bojan Munjin

--------------------------------------------

IZLOŽBE
Osamdeset godina Gernike

Manuel Borha Viljel, direktor Muzeja kraljice Sofije, izjavio je povodom aktuelne izložbe da „’Gernika’ nastavlja da bude nešto neiscrpno i nešto što prevazilazi sve priče koje su napisane o ovoj slici”

Pablo Pikaso, Gernika, 1937. (Foto: Moleskine, 4.0, Vikimedija)

U Muzeju kraljice Sofije u Madridu u toku je održavanje izložbe Saosećanje i teror kod Pikasa: put ka Gernici. Otvorena povodom osamdesetogodišnjice nastanka slike i dvadeset pet godina od kada je stigla u instituciju u kojoj se danas nalazi, obuhvata blizu 180 radova Pabla Pikasa i do sada je najveća posvećena ovom monumentalnom delu moderne umetnosti. Osnovna namera iza organizacije izložbe otvorene 5. aprila jeste da se u celovitosti pokaže i sagleda Pikasov umetnički put koji je vodio do izrade Gernike. U okviru njenog pratećeg dela načinjen je bogat izbor iz Dokumentarnog fonda Gernika, poput pisama i fotografija, koji temeljno upotpunjuje izložbenu postavku.

Miloš Ćipranić

--------------------------------------------

JEZIK IPISMO
Srbija i njen ćirilički standard

Savremena srpska ćirilica ne samo da je vanredno podesan kriterijum digitalnog pretraživanja/postojanja već je jedinstven spomenik konstruktivnog prožimanja germanskog i slovenskog, srednjoevropskog i balkanskog, zapadnog i istočnog

(Dragan Stojanović)

Ulazeći u raspravu o nacrtu novog zakona o službenom jeziku i pismu te nacrtu Strategije razvoja kulture u Srbiji 2017–2027. potrebno je, pre svega, da naglasimo da pismo koje danas prevladava javnom komunikacijom nije „latinica“ već hrvatska standardna latinica. Uzrok povlačenju ćirilice nije u „zastarelosti“ već u neformalnom položaju pre stvaranja Jugoslavije te nasleđu politike prema njoj vođene od 1945, a naročito od „Predloga za razmišljanje grupe književnika“ iz marta 1967. kada je šovinističkim proglašen zahtev da bude jedina standardna za srpski jezik u čitavoj SFRJ.

Siniša Stefanović

--------------------------------------------

NAUKA
Šta dužina kažiprsta govori o zdravlju

Muškarci čiji je kažiprst znatno duži od domalog prsta imaju manje izglede za obolevanje od kancera prostate i ranu pojavu srčanih smetnji

Ne treba mnogo dokaza da bi se jasno videlo kako i koliko se muškarci razlikuju od žena u skoro svakom aspektu života: po ponašanju, po govornim, matematičkim, muzičkim i drugim sposobnostima. Po polu se mogu proceniti i snaga, brzina trčanja, zatim predispozicije za rak, astmu, reumatoidni artritis, migrenu, depresiju i mnoge druge bolesti. Razlike se nekad trivijalne: što se dobro vidi na monitoru magnetske rezonance: ženski fetus mnogo češće otvara i zatvara usta od muškog!

Kako nastaju razlike između muškaraca i žena? Pod dejstvom hormona, naravno. Zvuči bizarno, ali naši prsti, preciznije rečeno, naš kažiprst (kp) i domali prst (dp) mogu objasniti mnoge probleme, pa i zbog čega neki muškarci u ponašanju pokazuju ženske osobine, a neke žene muške?

Momčilo B. Đorđević

--------------------------------------------

DžEZ SKICE
Net King Kola sam doživljavao kao svog oca

Ovo kaže Gregori Porter koji je održao finalni koncert na festivalu Heineken Jazzaldia u San Sebastijanu

Gregori Porter (Foto Lolo Vasco_Heineken Jazzaldia_2017_52)

Finalni koncert na ovogodišnjem festivalu Heineken Jazzaldia u San Sebastijanu održao je Gregori Porter. Trijumfu sjajnog vokaliste prethodila je konferencija za štampu na kojoj je veoma raspoložen iscrpno odgovarao na pitanja maloj grupi novinara iz raznih krajeva sveta.

Prvi put ste ovde svirali u klubu, potom u okviru besplatnog programa na plaži Zuriola, a sada zatvarate festival na Trgu Trinidad. Kako na vas utiče taj stalni uspon?

Jutros sam u holu hotela naleteo na Herbija Henkoka – zagrlili smo se i izljubili, dvaput! To su stvari iz snova: ne očekuješ da ćeš zagrliti Henkoka u holu divnog hotela. Ali dogodilo se. Karijera, obožavaoci, festivali, uspon moje muzike – sve je to san koji se ispunjava. A muzici kojom se bavim pristupam sa dečjim uzbuđenjem. Volim to što radim i mislim da pronalazim svoj put.

Vojislav Pantić

--------------------------------------------

POP-ĆOŠE
Dan kada me je fotografisao Arsen Dedić

Nisam snimao kamerom plažu tog dana, nisam napravio čak nijednu fotografiju, ali je ipak sve sačuvano. I plaža, i pučina, i kanader, i breskve, i okus soli i ona kako pluta. Stihovi Arsena Dedića, njegov glas i atmosfera te letnje, nedeljne pesme Ukus soli, koju sam tog dana slušao mnogo puta zaredom, fotografisale su one trenutke koje kamera ne ume   

Omot Arsenovog singla „Ukus soli” iz 1964. godina

Dok su se ostali kupali, ronili, dobacivali gumenom loptom i pravili selfije u plićaku, ona je plivala. Kad je odmakla na pristojnu udaljenost od obale, legla je na leđa, zatvorila oči, raširila ruke i noge. Upijala je sunce dok joj je telo plutalo na malim talasima, nastalim usled prolaska broda koji je za tridesetak evra po osobi vozio turiste na plaže do kojih je nemoguće stići kopnenim putem. Pitao sam se o čemu li razmišlja. Možda o svim onim stvarima koje mora da uradi kada avion bude odleteo odavde. Možda je u mislima birala tavernu u kojoj će te večeri jesti stifado. Možda se pitala da li bi kupovina one bluze na pruge, koja bi joj se baš slagala uz one plave sandale, bilo bahaćenje ili nasušna potreba. Možda se pitala da li čitam knjigu ili slušam muziku i koju tačno pesmu... A možda je samo plutala i ništa više.

Vladimir Skočajić

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari0
5718e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja