utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47
TRI VEKA NAJSTARIJE ŠKOLE U SRBIJI

OŠ „Kralj Petar Prvi” dočekuje 300. generaciju đaka

Temelje ovdašnjem učiteljstvu, pod krovom ove kuće znanja, postavio je Vuk Karadžić koji je tu radio kao učitelj, a danas se uvodi elektronski dnevnik, uče se japanski i kineski... – U školskom dvorištu, 1923. godine, odigrana je prva košarkaška utakmica u Beogradu
Autor: Milenija Simić-Miladinovićsubota, 26.08.2017. u 21:21
(Фото А. Васиљевић)

Naj­sta­ri­ja ško­la u Sr­bi­ji, sta­ro­grad­ska osmo­let­ka „Kralj Pe­tar Pr­vi” pr­vog sep­tem­bra do­če­ka­će tri­sto­tu ge­ne­ra­ci­ju uče­ni­ka! 

Pred­sto­je­ća škol­ska go­di­na za vre­me­šnu da­mu pro­sve­ti­telj­stva pro­te­ći će u zna­ku obe­le­ža­va­nja ve­li­kog ju­bi­le­ja – tri ve­ka po­sto­ja­nja i ra­da. Ta­kvom du­go­več­no­šću i is­traj­no­šću ne mo­že da se po­di­či ni­jed­na ku­ća zna­nja u na­šoj do­mo­vi­ni, a ova ri­zni­ca pe­da­go­ške ba­šti­ne je­din­stve­na je po mno­go če­mu.

Ušu­ška­na iz­me­đu Ka­le­meg­da­na i Sa­bor­ne cr­kve, ona je ukras škol­ske ar­hi­tek­tu­re. Re­pre­zen­ta­tiv­no zda­nje osmo­let­ke, u Uli­ci kra­lja Pe­tra, 1906. go­di­ne pro­jek­to­va­la je Je­li­sa­ve­ta Na­čić, pr­va že­na ar­hi­tek­ta u Sr­bi­ji i naj­mla­đa, jer ta­da je ima­la 23 go­di­ne. U ne­ka­da­šnjoj fi­skul­tur­noj, da­nas sve­ča­noj sa­li te zgra­de, spo­me­ni­ka kul­tu­re pod za­šti­tom dr­ža­ve za­ve­de­nog pod red­nim bro­jem je­dan, Ivan Me­štro­vić iz­va­jao je be­o­grad­skog Po­bed­ni­ka. Ško­la u ko­joj se ro­dio pre­po­zna­tlji­vi sim­bol pre­sto­ni­ce i sa­ma je sim­bol, ne sa­mo glav­nog gra­da Sr­bi­je ne­go i nje­nog pro­sve­ti­telj­stva. 

To je škri­nja iz ko­je pre­li­va pro­svet­no bla­go, ri­zni­ca u ko­joj su po­hra­nje­ni ve­ko­vi pe­da­go­škog ra­da. Hram je obra­zo­va­nja, bez pre­te­ri­va­nja. Kov­ni­ca je ško­lo­va­nih ge­ne­ra­ci­ja u ko­joj su pre­da­va­li i opi­sme­nja­va­li se mno­gi ve­li­ka­ni. Te­me­lje ov­da­šnjem uči­telj­stvu, pod kro­vom ove ku­će zna­nja, po­sta­vio je Vuk Ka­ra­džić. Ve­kov­ne zi­di­ne is­traj­no­sti ško­le, kao uči­te­lji ili uče­ni­ci, pod­u­pr­li su Do­si­tej Ob­ra­do­vić, Kralj Pe­tar Pr­vi Ka­ra­đor­đe­vić, Mi­ha­i­lo Pe­tro­vić Alas, Ste­van Mo­kra­njac, Mo­ša Pi­ja­de, bra­ća Ri­bar... 

Ko­re­ni ško­le se­žu do po­čet­ka 18. ve­ka, ka­da je u Be­o­gra­du po­sto­ja­la Ma­la grč­ka ško­la. Pred ga­še­njem, nju je da­le­ke 1718. go­di­ne pod svo­je pre­u­zeo mi­tro­po­lit Moj­si­je Pe­tro­vić, da bi tu uči­la srp­ska de­ca. Ta­da se pr­vi put po­mi­nje Ma­la srp­sko-slo­ven­ska ško­la u ko­joj pod­u­ča­va da­skal Ste­van, u mi­tro­po­li­to­vom do­mu po­red Sa­bor­ne cr­kve. Iz­dr­ža­va­le su je mi­tro­po­li­ja, va­ro­ška upra­va i ro­di­te­lji uče­ni­ka, ka­ko sve­do­če mo­no­gra­fi­je OŠ „Kralj Pe­tar Pr­vi”.

Za­be­le­že­no je da se ova ku­ća zna­nja od 1809. go­di ­ne raz­vi­ja kao Ma­la ško­la, sme­šte­na u pri­ze­mlju tek osno­va­ne Ve­li­ke ško­le, u zda­nju da­na­šnjeg Mu­ze­ja Vu­ka i Do­si­te­ja. Ima­la je ta­da sa­mo tri raz­re­da. Ka­sni­je, po­no­vo ra­di na­do­mak Sa­bor­ne cr­kve, gde je 1815. ima­la jed­nog uči­te­lja, 1819. dva, a 1829. go­di­ne tri uči­te­lja.   

– Uči­telj i go­spo­din Ste­van Ste­va To­do­ro­vić pr­vi je u ško­le u Sr­bi­ji uveo na­sta­vu fi­zič­kog vas­pi­ta­nja, a pr­vi čas fi­skul­tu­re odr­žao je u na­šoj ško­li gde je i ra­dio. Ov­de su uči­te­lji bi­li i Jo­van Mi­o­dra­go­vić i Pa­vle Ša­fa­rik. U škol­skom dvo­ri­štu, 1923. go­di­ne, od­i­gra­na je pr­va ko­šar­ka­ška utak­mi­ca u Be­o­gra­du. Ka­sni­je, đa­ci ove ško­le Zo­ran Slav­nić i Dra­gan Ka­pi­čić, ali i mno­gi dru­gi, po­sta­li su vr­sni re­pre­zen­ta­tiv­ci ju­go­slo­ven­ske ko­šar­ke – pod­se­ća Mla­den Ste­va­no­vić, di­rek­tor naj­sta­ri­je ško­le u Sr­bi­ji. 

Sve­ča­ni pri­jem ju­bi­lar­ne ge­ne­ra­ci­je
Škol­ska 2017/18. go­di­na po­či­nje u pe­tak, pr­vog sep­tem­bra. Na­sta­va u pre­po­dnev­noj sme­ni za đa­ke dru­gog, tre­ćeg i če­tvr­tog raz­re­da po­če­će u osam sa­ti (Kra­lja Pe­tra 7), a za sta­ri­je osnov­ce u 8.50 (Mar­ša­la Bir­ju­zo­va 43). Za naj­mla­đe – pr­va­ke bi­će upri­li­čen sve­ča­ni pri­jem u 17 sa­ti. To je pr­vi u ni­zu pro­gra­ma i ma­ni­fe­sta­ci­ja ko­ji­ma će osmo­let­ka obe­le­ži­ti ju­bi­lej.

Kroz isto­ri­ju ona je me­nja­la ime. Zva­la se: Ma­la srp­ska, Va­ro­ška nor­mal­na, Osnov­na mu­ška i žen­ska kod Sa­bor­ne cr­kve, Osnov­na ško­la broj je­dan, „Bra­ća Ri­bar”... Po­sled­njih bez­ma­lo če­tvrt ve­ka no­si ime Kra­lja Pe­tra Pr­vog, a ro­đen­dan sla­vi 23. apri­la. 

– Tru­di­će­mo se da u apri­lu 2018. bu­de cen­tral­na pro­sla­va ju­bi­le­ja. Pri­pre­ma se mo­no­gra­fi­ja po­vo­dom 300 go­di­na pe­da­go­ške ba­šti­ne, a bi­će upri­li­če­ni ra­zno­vr­sni pro­gra­mi i tri­bi­ne o tra­di­ci­ji i isto­ri­ji škol­stva u Sr­bi­ji, tre­nut­nom sta­nju i iza­zo­vi­ma sa­vre­me­nog obra­zo­va­nja – na­ja­vlju­je Ste­va­no­vić. 

Tri­sto­ta ge­ne­ra­ci­ja bro­ji 96 uče­ni­ka, za­sad. 

– Ima­mo če­ti­ri ode­lje­nja pr­va­ka i je­dva če­ka­mo pr­vi sep­tem­bar. Po­sled­njih go­di­na broj na­ših osno­va­ca kon­stant­no ra­ste i to se ne od­no­si sa­mo na upis naj­mla­đih u pr­vi raz­red. U sta­ri­je raz­re­de do­la­ze nam de­ca u to­ku škol­ske go­di­ne, čak i iz pri­vat­nih osmo­let­ki. Sva­ke go­di­ne pri­mi­mo 30 do 40 đa­ka od dru­gog do osmog raz­re­da. Tre­nut­no ima­mo ukup­no 555 osno­va­ca – ka­že di­rek­tor. 

Ško­la ina­če mo­že da pri­mi do hi­lja­du uče­ni­ka, ko­li­ko ih je svo­je­vre­me­no ima­la u 40 ode­lje­nja. Mla­đi ško­lar­ci, od pr­vog do če­tvr­tog raz­re­da, uče u zda­nju u Uli­ci kra­lja Pe­tra, gde se na­sta­va or­ga­ni­zu­je sa­mo pre­pod­ne, ali po­sto­ji i pro­du­že­ni bo­ra­vak. Sta­ri­ji ško­lar­ci idu u dru­gu zgra­du ove ško­le u Uli­ci mar­ša­la Bir­ju­zo­va, ko­ju od­ne­dav­no kra­si je­din­stven sun­ča­ni sat. 

– Zid­ni sun­ča­ni ča­sov­nik kon­stru­i­sao je prof. dr Mi­lu­tin Ta­dić, sa Ge­o­graf­skog fa­kul­te­ta, ta­ko da prav­cem sen­ke po­ka­zu­je dnev­ne ča­so­ve, a kra­jem sen­ke po­čet­ke go­di­šnjih do­ba. Na­da­mo se da će bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma na­ših uče­ni­ka uni­kat­ni sun­ča­ni sat po­ka­zi­va­ti sa­mo ve­dre ča­so­ve pred­sto­je­ćeg škol­skog do­ba – pri­želj­ku­je Ste­va­no­vić. 

Uslo­vi za rad su ide­al­ni, oce­nju­je on. Ško­la je opre­mlje­na po naj­mo­der­ni­jim stan­dar­di­ma. Sva­ka uči­o­ni­ca ima ra­ču­nar, pro­jek­tor, vi­deo-bim, kli­ma-ure­đaj... 

– Da is­pu­nja­va­mo zah­te­ve sa­vre­me­nog obra­zo­va­nja po­tvr­đu­je i to što ove go­di­ne u pro­svet­nu isto­ri­ju ša­lje­mo do­sa­da­šnji dnev­nik, ume­sto ko­ga uvo­di­mo elek­tron­ski – re­če di­rek­tor, pa kroz smeh is­pri­ča i jed­nu od bez­broj aneg­do­ta iz 300 go­di­na ži­vo­ta ško­le. – Uči­te­lji su ov­de, 1871. go­di­ne, po­vo­dom uvo­đe­nja dnev­ni­ka ra­da žuč­no ne­go­do­va­li oce­nju­ju­ći da je to „ve­li­ka dan­gu­ba i tro­šak i šte­ta, a da ne­ma ni­ko ko­ri­sti”. 

Sre­di­nom 1898. go­di­ne u ško­lu su uve­de­ni pe­ti i še­sti raz­red, a iz tog vre­me­na pam­ti se, već ču­ve­na, slu­žbe­na be­le­ška škol­skog nad­zor­ni­ka Je­vre­ma Ili­ća. 

– Ne sme se gu­bi­ti iz vi­da cilj na­sta­ve, da uče­nik sam mi­sli i da sa­mo­stal­no ka­zu­je, u ob­li­ku ne­ke iz­ve­sne ce­li­ne, šta je na­u­čio. Naj­go­re se pre­da­je slo­ven­ski je­zik, a ni de­kla­ma­ci­ja­ma se ne po­kla­nja du­žna pa­žnja, pa ni dru­gim ve­šti­na­ma. Ne­ko de­te is­kri­vi le­đa, ne­ko leg­ne na klu­pu, ne­ko is­kri­vi gla­vu, a ne obra­ća pa­žnju na dr­ža­nje pi­salj­ke... – iz­ve­stio je nad­zor­nik pre vi­še od ve­ka. Kad to da­nas pre­pri­ča­va­ju uči­te­lji i na­stav­ni­ci OŠ „Kralj Pe­tar Pr­vi” ko­men­ta­ri­šu „kao da je taj in­spek­tor ne­dav­no bio u ško­li”, a kop­ka ih i šta bi nad­zor­nik onog vre­me­na ka­zao o uče­nju ja­pan­skog i ki­ne­skog u ovoj ku­ći zna­nja.


Komentari9
45a31
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vlada
Najbolji direktor i skola. Hvala Mladenu na velikom angazovanju ne samo da se skola odrzava, vec i na tome sto radi na unapredjenju iz godinu u godinu. Interaktivne table, tableti, interaktivni bukvar, matematika, eletronski dnevnik ... Skola za primer, direktor i uciteljski kadar za svaku pohvalu.
Zivadin Rogic
Неки коментари који одају жал за годинама када су нас Глиша, Ката, Вука, Х. из ОТО-а и многи други подучавали струци и науци - али и образу и грађанској честитости - нису само пука сета за ”старим добрим временима”, већ и показатељ тога да су се у оном друштву (СФРЈ) озбиљно вредновале неке ствари које су и данас итекако на цени. А нит која повезује (макар и под разним физичким крововима) то доба са временима предратним, преткумановским, те попечитељима и просветитељима 19. века - ваљда је довољан доказ тога да све скупа нисмо нека репа без корена. Стога засад и нема потребе да се уз бомбасте наслове на силу сеже још до Еугена Савојског…
Дарко Васић
Овде се прилично прекраја историја. Ова школа није ишколовала 300 генерација ученика. Када се се Турци вратили у Београд после Аустријанаца школа је престала са радом и није постојала наредних 75 година, тек после Првог српског устанка Београд добија школу али не на овом месту. У најбољем случају ова школа може да каже да наставља традиције те прве школе. У Земуну ОШ "Горњи Град" постоји непрекидно од 1799. године са изузетком 1916. и 1917. године када су у школу ушли аустријски војници али и те две године школа је имала ђаке и наставнике.
Зоран
Честитке и велико хвала мојој драгој школи у којој сам провео најлепше дане свог детињства и доста тога научио од: Ранка Стакла професора хемије, Кате Србина, Вуке географичарке, Госте ликовњака, Бајићке из историје, Велизарићке којој дугујем добро знање Енглеског језика. Нахтигалки, која нас је учила физици и била плод наших пубертетских дечачких маштања... Хвала Љуби Кифли професору физичког васпитања, који нас је учио рукомету, кошарци и који је извео генерације великих кошаркаша и послао их на Мали Калемегдан у Звезду и Партизан, међу којима су другови из краја и са ћошка; Мока Славнић, Капиџић - Капоња, браћа Латифићи, Гоги Ракочевић, Пешић и остали. Ту су и моји остали другови и другарице, са којима сам делио клупу током осам година и са којима се поносим; познати глумци и глумице, спортисти, музичари, успешни доктори, адвокати, професори, бизнисмени и декани факултета. Хвала ти драга школо, на ономе што сам данас!
Dejana Šukata
Najlepsa skola na svetu. I najlepsih 8 godina..

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja