četvrtak, 29.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 27.08.2017. u 21:41 Miloš Kazimirović

Austerlic protiv Višegrada

Kampanja francuskog predsednika Makrona protiv uvoza jeftine radne snage iz zemalja EU s niskim standardom prvi je korak ka odvajanju bogatih članica EU od siromašnog Istoka
Савез за „Нову Европу”: Фицо, Макрон, Керн и Соботка (Фото: Ројтерс/Хајнц-Петер Бадер)

Agencije i svetski mediji ispratili su prošlonedeljnu, letnju turneju francuskog predsednika Emanuela Makrona po srednjoj i istočnoj Evropi kao kampanju protiv organizovanog uvoza jeftine radne snage iz zemalja EU s niskim standardom. Suština te Makronove inicijative, međutim, bila je sasvim drugačija.

Bio je to prvi korak ka odvajanju bogatih zapadnih članica EU od siromašnog Istoka, unutar granica EU.

Podvajanje EU u takozvanu zajednicu država koje napreduju u dve brzine ka, ipak, dalekom cilju ujedinjene Evrope (kako se u Briselu definiše eventualna separacija na bogate i siromašne unutar EU) ili podela na staru i novu Evropu, kako američki komentatori kažu za preteće razjedinjenje Evrope, moglo bi da usledi već potkraj godine. Makron je nazvao navodno neizbežno razgraničenje unutar EU – inicijativom za novo konstituisanje Evrope.

U poseti Salcburgu, u Austriji, gde je sredinom prošle nedelje uživao sa suprugom Brižit u letnjim (pozorišnim) igrama, Makron je razgovarao sa šefovima vlada srednjoevropske trilaterale Austrija–Češka–Slovačka: s austrijskim kancelarom Kristijanom Kernom, češkim premijerom Bohuslavom Sobotkom i slovačkim premijerom Robertom Ficom. Predočio im je da će na samitu EU u oktobru ove godine biti razmatrana francuska inicijativa za novi dogovor o regulisanju uvoza organizovane radne snage s istoka EU na bogati zapad.

Taj novi regulativ ne bi podrazumevao ograničenje individualne slobode izbora radnog mesta, već bi predstavljao kočnicu socijalnom dampingu čiji su protagonisti preduzeća iz zemalja EU s nižim standardom koja širom Evrope nastupaju kao izvođači radova i dovode radnike u kontingentima. Pri tome, svojim radnicima plaćaju nadnice u matičnoj zemlji, a pride izbegavaju plaćanje (daleko viših) socijalnih dažbina u zemlji u kojoj izvode radove.

„Ne dolazi u obzir da se načela jedinstvenog tržišta i pravo slobode kretanja zloupotrebljavaju za finansiranje socijalno slabi(ji)h”, rekao je Makron i dodao: „Ako bismo to prihvatili, doveli bismo u pitanje osnovnu ideju evropskog zajedništva!”

Imajući u vidu da se dva predstavnika pomenute trilaterale – Češka i Slovačka – takođe svrstavaju u siromašne i socijalno nejake članice EU, rečiti i slatkorečivi francuski predsednik je predočio koristi koje bi te dve zemlje imale od novog regulativa: „Bio bi sprečen odliv vama prekopotrebne stručne radne snage na zapad”. U sledećem dahu objasnio je da je regulativa o prilivu radne snage na zapad samo prvi korak u konstituisanju „Nove Evrope”, na nivou Evrolenda: „Došlo je vreme da se članice Evrolenda konstituišu kao jedinstvena zajednica, sa sopstvenim parlamentom i sa odvojenim budžetom unutar EU.”

Makron, naravno, nije propustio priliku da istakne kako su Češka (mada nije članica Evrolenda) i Slovačka u srcu srednje Evrope i da zaslužuju da postanu ravnopravne članice nove Evrope: „Rezervisali smo mesta za vas, za zajedničkim stolom.”

„Unapređenje” Češke i Slovačke u neko buduće, ali odabrano članstvo u bogatijoj EU, indirektno upućuje na pragmatičke ciljeve francuskog predsednika: premijeri Češke i Slovačke su 2015. zajedno s bivšim austrijskim kancelarom Fajmanom osnovali „Grupu Austerlic” čiji je zacrtani cilj jačanje srednjoevropskog zajedništva, ali koja je istovremeno kontrapol Višegradskoj četvorci kojoj, uz konzervativnu Poljsku i Mađarsku, takođe pripadaju Češka i Slovačka.

Seme razdora je, dakle, posejano, ishod sučeljavanja grupa Austerlic i Višegrad već unapred poznat: Višegrad neće moći (kao do sada) da blokira odluke bogatog zapada. Tim pre što su premijeri Češke i Slovačke izvesno već prihvatili Makronovu opciju. Premijer Fico je posle sastanka istakao da je Slovačka i dalje zainteresovana za regionalnu saradnju u okvirima Višegradske grupe, ali da je njeno mesto „na drugoj strani” – na evropskom Zapadu. Češki šef vlade Sobotka je primetio da je Višegrad postao „toksična grupa”, mada nije rekao koga njen otrov ugrožava.

Grupa Austerlic, uzgred pojašnjeno, nazvana je po rodnom mestu češkog premijera – Slavkov (Austerlic). Ali, ime tog gradića podseća na legendarnu pobedu Napoleona nad trupama careva Rusije i Austrije kod moravskog Austerlica 1805. godine. Tako ni malo ne začuđuje da su poznavaoci prilika u Austriji, i francuski komentatori, već nazvali Makrona Napoleonom 21. veka koji kroji novu kartu Evrope, istini na volju – političkim sredstvima.

Komentari10
bba71
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lola
Na jednoj strani Francuzi i Brisel dozvoljavaju nekontrolisanu migraciju miliona sa bliskog istoka i iz Afrike a na drugoj strani se pripremaju da zatvore pristup radnicima iz sopstvene unije. Francuska hipokrizija je na zavidnom nivou jer su tako zestoko napadali Britaniju zbog Bregzita tj pobune Engleza protiv nekontrolisane migracije radnistva mada je cak i okoreli protivnik EU i tvorac Bregzita Faraz uvek isticao da nije protiv kontrolisane migracije iz zemalja istocne EU ali da ta kontrola bude u Londonu a ne blanko dozvola od Brisela. Koliko vidim iz ovog ali i drugih clanak Makaron hoce da uvede blanko zabranu na svo kretanje radne sange. Iz svega ovoga sledi da se obecavaju kule igradovi da se namami u EU a posle... Mi Srbi treba da skupo da naplatimo ulazak u EU jer su uzdrmani Bregzitom a Makron je nepopularniji u istoj fazi i od Sarkozija i od Olanda te vanredni izbori nisu nezamislivi pogotovu ako najavljeni strajkovi radnistva protiv reformi radnih zakona uzmu maha.
miloš Kazimirović
Viegrad ili Višehrad? Srpski naziv toponima Višegrad je u većini slučajeva - Višegrad, bilo da je reč o srpskom, o bugarskom, o mađarskom ili o češkom Višegradu. Drugačije nazivamo samo Višgorod u Ukrajini i Višogrod u Poljskoj. Uzgred, Višegradska grupa, ili četvorka, nazvana je po mađarskom Višegradu, kao što je to pravilno komentarisao Ištvan Vago. Za kraj i ovo: češki toponim nazivamo Višegrad, a ne "Višehrad", kao što prestonicu Prag ne zovemo "Praha". pozdrav, Autor
Ilic Momcilo
Jos uvek nismo svesni, koliko smo srecni sto smo se oslobodili komunisticke i Titove diktature kao i kvazi drzave SFRJ.Vreme ce pokazati nas neverovatan dobitak ulaskom u demokratiju punu ljudskih prava.Jos samo da polozimo prijemni ispit,zavrsimo odgovarajuci fakultet,pa masters i izdrzimo "probni rad",pa ce se u sledecem veku pokazati koliko nam se isplatilo strpljenje i vera u pobedu.Samo da zadovoljimo doktore drustvenih,ekonomskih i ratnih NATO nauka i bicemo na konju.Malo matorom,ali konj je konj,ne gledajmo mu u zube.Posebna je prica kad su u pitanju nasi francuski Prvosvetsko ratni prijatellji,kojima smo tada obavili odlican posao,pa ce nas 100% podrzati ponovo.Lepo nam je porucio nas pajtos Makron.
Čeh
VIŠEHRAD ! Pogrešno je Višegrad. Četvorka se sastala u rezidenciji koja se nalazi u VIŠEHRADU ( VYŠEHRAD na češkom). Višehrad je zamak smešten u Pragu, glavnom gradu Češke. Najvjerojatnije je sagrađen u 10. veku, na brdu iznad reke Vltave. U zamku se nalazi Bazilika sv. Petra i Pavla, kao i Višehradsko groblje, na kome su pokopane neke od najznamenitijih ličnosti češke istorije: Anton Dvoržak, Bredžih Smetana, Karel Čapek i Alfons Muha.
Pavle Petrovic
Ako se tamo nalazi bazilika Petra i Pavla, onda sam ja za to.
Vágó István
Visegradska cetvorka je nazvana po gradu Visegradu na krajnjem severu Madjarske, gde Dunav skrece sa madjarsko-slovacke granice ka Budimpesti. Tamo su 15.02.1991. 4 zemlje bivseg istocnog bloka uspostavile politicko-ekonomsku saradnju sa ciljem prikljucenja evro-atlantskim integracijama (izmedju ostalog). To je u originalu Visegrád, a ne Višegrad (Bosna i Hercegovina) ili Vyšehrad (Češka).
Prikaži još odgovora
slobodan
Nisu se oni obogatili svojim radom,nego tudjim,pa ce sad da se odvoje....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja