sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 29.08.2017. u 21:33 J. Rabrenović

Dozvoljeni minus bez odlaska u banku prilično košta

Broj usluga koje banke u paketu s tekućim računom nude sve je veći
(Фото Ројтерс)

U bankama, kao što je poznato, svaka usluga se plaća. A komfor je najskuplji. Pa tako neko može da dobije dozvoljeni minus po tekućem računu na nekoliko godina, bez obaveze da ga obnavlja. Klijenti banaka obično zaborave da su izabrali takvu uslugu. Međutim, banka ih na to podseti jednom godišnje. Ali to „podsećanje” i produžavanje minusa naplati oko jedan odsto od iznosa ugovorene pozajmice.

Jedan naš čitalac dobio je sms da mu je banka, bez podnošenja zahteva, obnovila dozvoljeni minus i to je morao da plati nekoliko stotina dinara.

Kako je moguće dobiti pozajmicu bez potvrde poslodavaca? Pa može jer tako piše u ugovoru o paketu tekućeg računa i dozvoljenog minusa, koji je on potpisao.

U Sosijete ženeral banci, koja klijentima nudi ovakvu uslugu objašnjavaju njenu suštinu:

– Klijentima odobravamo dozvoljenu pozajmicu po tekućem računu na 12 meseci, uz mogućnost da se nakon isteka tog roka dozvoljena pozajmica produži na dodatnih 12 plus 12 meseci, ukupno tri godine, pri čemu ne postoji obaveza podnošenja novog zahteva za pozajmicu i samim tim dolaska klijenta u banku. Ugovorna dokumentacija koju klijent dobija i sa kojom se saglašava svojim potpisom sadrži informaciju o ovoj mogućnosti, kao i informaciju o naknadi za odobrenje za svaku obnovu dozvoljene pozajmice, koja konkretno iznosi jedan odsto od iznosa ugovorene dozvoljene pozajmice. Osim ovog proizvoda klijent ima mogućnost da se od početka opredeli da uzme dozvoljenu pozajmicu na 12 meseci, koja takođe ima određenu naknadu za odobrenje, pri čemu nakon isteka perioda od 12 meseci treba ponovo da dođe u banku i da potpiše novi ugovor ukoliko želi da i dalje koristi proizvod – kažu u ovoj banci. Ako neko pomisli da jednom odobreni minus traje tri godine, radio ne radio, banke su našle modus da se zaštite. U većini banaka ako neko duže od dva meseca ne prima platu dozvoljeni minus pada u vodu.

Dozvoljeni minus spada među najskuplje bankarske usluge i banke na ovu pogodnost zaračunavaju kamatu i do 30 odsto godišnje. Motiv za visoku cenu iz ugla banaka je jasan: za klijente je to najjednostavniji vid pozajmice za kojim brzo mogu da posegnu, a to im banka i naplati. Po slovu propisa građani moraju da otvore tekuće račune za svoja primanja, a do korišćenja dozvoljenog minusa na istom tom računu je mali korak. Zbog toga Narodna banka već nekoliko godina na svom sajtu ima tabelu, koju redovno ažurira, sa cenama ovih usluga kako bi građanima omogućila da imaju pregled visine i sebi izaberu najpovoljniju ponudu. U Srbiji ima čak 7,4 miliona tekućih računa, a njih je otvorilo 4,9 miliona građana što znači da neki građani imaju po dva i više računa. Nije teško zaključiti da je i broj dozvoljenih minusa približan.

Broj usluga koje banke u paketu s tekućim računom nude sve je veći. Klijent zavisno od paketa za koji se opredelio ima i devizni račun, debitnu karticu, trajni nalog za plaćanje, elektronske servise poput elektronskog i mobilnog bankarstva, sms-a, nekoliko čekova besplatno, dozvoljeno prekoračenje do određenog iznosa bez kamate, povoljniji kurs za prodaju deviza, osiguranje od finansijskih gubitaka zbog zloupotrebe platne kartice, osiguranje od nezakonitog korišćenja mobilnog telefona, osiguranje imovine, zdravstveno osiguranje, kartice za odloženo plaćanje, u slučaju uzimanja kredita nema naknade za obradu kreditnog zahteva. U skupljim paketima dobija se i aplikacija za trgovanje hartijama od vrednosti, kao i pogodnosti kod kupovine proizvoda i usluga u određenim partnerskim kompanijama banke što u praksi znači pet odsto popusta na plaćanje turističkog aranžmana pa do deset odsto popusta na cenu zdravstvenih usluga kod privatnika.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da su Zakonom o platnim uslugama propisana pravila u vezi sa naplatom naknada za te usluge, a koje između ostalog uključuju i otvaranje i vođenje platnog računa.

 – U skladu sa članom 12. Zakona o platnim uslugama, pružalac platnih usluga ima pravo da za pružanje tih usluga korisniku platnih usluga naplati naknadu. Pitanje naknada koje banke naplaćuju korisnicima spada u domen poslovne politike tih banka, kojom oni nastoje da u većoj ili manjoj meri budu konkurenti na tržištu platnih usluga po pojedinim servisima – kažu u centralnoj banci.

Podsećaju i da je NBS započela izradu novog zakonskog rešenja, koje je zasnovano na najboljoj evropskoj praksi i koje ima za cilj da još više do izražaja dođu mehanizmi slobodnog tržišta i konkurencije, dodatnim unapređenjem transparentnosti u ovoj oblasti. Namera NBS je da buduće zakonsko rešenje omogući korisnicima platnih usluga jednostavniji način za poređenje ponuda različitih banaka i tako im pomogne da odluče koja od tih banaka, sa najpovoljnijim naknadama, najbolje zadovoljava njihove potrebe.

Komеntari8
a52cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

милица новаковић
Постоје две врсте платиша.Они којима је време новац,обично млађи,запослени људи са бољим примањима.Они желе за што краће време да заврше посао плаћања без обзира на таксу.Друга врста су најчешће пензионери и они који имају ниска примања а више времена.Они непогршиво знају где најмање кошта плаћање појединих рачуна,спремни су ради уштеде да чекају у реду.Дуго сам се питала зашто пензионери чекају на исплату пензије у банкама уместо да подигну на аутомату у било које доба дана.Скоро сам прочитала да је због уштеде од 145 дин. месечно колико поштанска штедионица узима за одржавање рачуна.
Рајковић Ненад
Ко о чему, банке о поверењу. Ко стоји иза овог натписа на билбордима по Србији? Надам се да ће покренути лавину и заузда стране банке...али ми се све чини да су те банке некако заштићена, можда чак и законом.
vuk grujic
ljudi bi trebalo pre svega pazljivo da slusaju sta im pricaju u bankama,da otvore oci i usi,i da dobro citaju sta potpisuju!!
Сале Земунац
Као прво ваш читалац је прошао сасвим добро, јер је пре свега уштедео на времену. Што се тиче тога да му је то наплаћено неколико стотина динара то би му се десило и да је чекао у реду и исто завршио на шалтеру. Наиме само извештај кредитног бироа, који је обавезан, кошта око 250 динара, затим ту је меница која кошта 50 динара.
Deki
Pre oktobra 5, domace banke nisu radile ljudima to sto rade strane banke. Da su ostale domace banke, nebi se ovako drzava pljackala kao sto se sada pljacka.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja