ponedeljak, 19.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:18
„POLITIKA” SAZNAJE

Odbijen zahtev da „leks Agrokor” važi i u Srbiji

Privredni sud u Beogradu odbacio predlog poverenika hrvatske vlade Ante Ramljaka da ovdašnja preduzeća pređu pod njegovu upravu
Autor: Anica Teleskovićsreda, 30.08.2017. u 16:22
Анте Рамљак (Фото Бета)

Privredni sud u Beogradu odbio je zahtev Ante Ramljaka, privremenog upravnika hrvatskog „Agrokora”, da preduzeća u Srbiji, koja posluju u okviru ovog koncerna, pređu pod nadležnost „leks Agrokora“, saznaje „Politika”. Reč je o Zakonu o sistemski važnim kompanijama koje je hrvatski Sabor usvojio u aprilu kako bi spasio posrnulu poslovnu imperiju prezaduženog tajkuna Ivice Todorića. Time je njegovu privatnu imovinu tamošnja država praktično nacionalizovala. Ova informacija potvrđena je „Politici” i u Privrednom sudu u Beogradu.

U okviru hrvatskog koncerna u Srbiji posluju trgovinski lanac „Merkator S”, „Frikom”, Dijamant”, „Mg mivela”, „Kikindski mlin” i „Nova sloga”. Ramljak, koga je hrvatska vlada imenovala da upravlja ovom firmom, obratio se krajem jula Privrednom sudu u Beogradu sa zahtevom da i za firme u Srbiji važi „leks Agrokor”. Međutim, njegov zahtev je odbijen.

Ova odluka samo je nastavak pravne sage između uprave „Agrokora” i ruske Sberbanke, kojoj ovaj koncern najviše duguje a koja je, za sada, ostala kratkih rukava. Odnosno, primenom „leks Agrokora” nema garancija da će im više od milijardu evra, koliko su pozajmili Todoriću, biti vraćeno. Zato su Rusi svoja prava poslednjih nekoliko meseci pokušali da zaštite pred međunarodnim i regionalnim sudovima. Tako je ruska Sberbanka Privrednom sudu u Beogradu i Privrednom sudu u Zrenjaninu podnela zahtev za zabranu raspolaganja imovinom „Frikoma” i „Dijamanta”. Početkom juna nadležni prvostepeni sudovi u Srbiji doneli su rešenja za određivanje privremenih mera obezbeđenja. Time je poverenik Ante Ramljak praktično dobio zabranu „otuđenja i opterećenja” u ovim kompanijama. Ruska Sberbanka onemogućila je hrvatskoj državi da prilikom uzimanja novog kredita kao zalog stavi ove dve srpske firme, ali i da odlučuje o njihovoj eventualnoj prodaji.

Sberbanka je, sa druge strane, osigurala da će im hrvatski koncern vratiti deo duga prema ovim kompanijama.

Ramljakov zahtev Privrednom sudu u Beogradu praktično je bio odgovor na mere koje su Rusi preduzeli, ali i deo regionalne poslovne strategije koja je imala za cilj da se privremenoj upravi hrvatskog koncerna u Srbiji daju odrešene ruke. Tako bi Ramljak nad kompanijama koje posluju u Srbiji mogao da uvede prekogranični stečaj. Identičan zahtev Ramljak je podneo i Okružnom sudu u Ljubljani. Međutim, epilog je bio drugačiji. Odlukom suda u Sloveniji ceo „Merkator” je prešao u nadležnost „leks Agrokora”.

Okružni sud u Ljubljani je sredinom jula potvrdio Ramljakov zahtev i doneo odluku o priznavanju stranog postupka zbog insolventnosti, što praktično znači prekogranični stečaj. Suštinski, Ramljak će u Ljubljani imati prvu i poslednju reč u odlučivanju o imovini tog hrvatskog koncerna u Sloveniji.

On može da upravlja „Merkatorom” ili da po potrebi proda kompletnu imovinu ili samo deo. Na Ramljaka su time prešla i ovlašćenja zastupnika i opunomoćenika za raspolaganje „Agrokorovom” imovinom u Sloveniji, odnosno „Merkatorom”. Žalba protiv odluke koju je usvojio sud u Ljubljani podneta je drugostepenom apelacionom sudu.


Komentari8
2b110
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

marko
Ово је само бомбастично објављено да се јавност стерилише, а у суштини бизнис иде као и обично. И даље нико не пита ништа о недозвољеном финансирању и преливању кредита. Да неко то покрене био би довољан аргумент да држава у тим фирмама уведе ванредне мера. Па затим о преливању новца кроз цене робе, што је такође законом кажњиво. Све у свему, тим фирмама се дозвољава да и даље ради противзаконске ствари, а прича се о некаквим лекс специјалисима. Па где ћеш бољи лекс специјалис за њих када им дозвољаваш да ово раде и тако преливају кризу овде. опште је познато да кад је Меркатор страдао свуда да је у Србији пролазио добро, а исто је било и са осталим фирмама у ланцу. Србија, земља невероватних могућности.
Sasa Trajkovic
TO nije drzavna vec privatna firma a zakoni Hrvatske mozda vaze u EU ali u Srbiji vaze nasi zakoni i medjunarodno pravo. To sto je ovu prevaru veka na Balkanu omogucila Hrvatska politicka elita to je problem Hrvatske a ne Srbije.
Vladan
Pre mesec dana u nekom od hrvatskih glasila je pisalo da je Lex Agrokor u sustini nacionalizacija ove kompanije. Ako je tako, onda je Agrokor drzavna, a ne privatna kompanija. Ima toliko nejasnoca u celoj ovoj prici, naravno plasiranih da zbune i javnost i ulagace, tako da cela ova prevara u koju je ukljucena i hrvatska vlada, mora resavati neki od medjunarodnih sudova. Tipicni primer duboke korupcije u clanici EU!
Preporučujem 3
Balsa Vukoja
Zaposleni u Mercatoru odlicno znaju koliko novca je Agrokor izvukao iz Srbije. (na takve providne nacine da bi i maloj deci za 15 min. bilo jasno). Zna to i nasa vlast. Pitanje je da li je bilo nacina da se to spreci, sve od preuzimanja Mercatora do ovog nakaradnog sistema poslovanja koji se diktirao iz Hrvatske? Pritisak na proizvodjace i uvoznike (koji svoju robu plasiraju na njihovim policama)kroz razna davanja koja su poprimila oblik reketiranja. Nije malo kada vam jedan takav sistem cini oko 30% ukupnog prometa i onda krece iznuda, 2% ovo 3 % ono 5 % je neophodno.. zastrasujuce.. svi cute a isti ti proizvodjaci i uvoznici zbog smanjenog obima posla smanjuju broj radnika ili smanjuju plate dok isti taj Agrokor njihova davanja ne prenosi na krajnju cenu u polici vec zadrzava. Privreda se usporava, kes izvlaci a oni koji treba da reaguju, cute. U liberalnom kapitalizmu postoje mehanizmi koji stite one koji biraju, svoje gradjane i svoju privredu. Kod nas stiti se samo primalac mita.
Preporučujem 9
Darko Beogradski
Odlican odgovor Privrednog suda u Beogradu. Pored "sumnjivih"privatizacija, na red dosla "kvazi stecaj, gle hrvatskog tajkuna", koga niko u toku sumnjive privatizacije nije upozorio ko nam kupuje priverdu. A sumnjivim "leks Agrokor"se likvidiraju stetne firme u okruzenju koje su na sumnjiv nacin privatizovane. Time se stvara ekonomsko privredna kriza u Srbiji u ovom slucaju a radnici na ulice. Mislim da da bi se novinarski dobro ispitati tamna strana privatizacija sirom nase Srbije, jer negde sigurno cuci slicna situacija.
Jeremija
Zašto su im prodali srpske kompanije? Opet ćemo izgubiti spor kao i za RT Bor sa Grcima, pa će kriviti "prethodnu vlast".
Preporučujem 7
Aca
Pa evo Srbija mora da plasti Grcima 40 miliona dolara zbog Borskog debakla kada su ga stititili politicari iz DS-a.Ali tnije to poenta,problem je u tome sto niko i nikada nije odgovarao za takve malverzacije u toku privatizacije.E to je veliki problem.
Preporučujem 37
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja