sreda, 02.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 31.08.2017. u 16:00 Aleksandar Miletić
40. EVROBASKET: NAŠI KOŠARKAŠI NA ŠAMPIONATIMA

Od autsajdera do svetske sile

Naši košarkaši na svom prvom učešću, u Pragu 1947, zauzeli pretposlednje, 13. mesto, a od 1961. do 2009. osvojili su 18 medalja, od toga osam zlatnih
Пре 70 година, када смо дебитовали на европским шампионатима, били смо претпоследњи (Фотодокументација „Политике”)
Последња златна медаља, Истанбул 2001: капитен Дејан Бодирога испред тима (Фото КСС)

Kada se govori o istoriji evropskih prvenstava za košarkaše, onda jednu stvar neizostavno treba naglasiti: ona nikada ne bi bila tako blistava da nije bilo jugoslovenskih i srpskih košarkaša. Tek sa pojavom „jugoslovenske škole košarke” (utemeljivači Popović, Stanković, Šaper, Nikolić, Žeravica) evrobasketi su postali pozornica onog najlepšeg što igra pod obručima može da ponudi, nečega što se granički sa umetnošću. 

Neki stručnjaci ukazuju na to da je neosnovano govoriti o „školi”, već da je reč o jedinstvenom „metodu” košarke koji se začeo pre otprilike pola veka. Naši prvi, samouki treneri tragali su danonoćno za drugačijom igrom, za rešenjima koja će ih pogurati ka vrhu. Pomno analizirajući druge, stvarali su svoj način (metod) košarke.

Danas se tajna naše košarke banalno tumači – vicom! 

U osnovi je nešto sasvim drugo: mukotrpan i studiozan rad. Ma šta pričali oni koji površno objašnjavaju naše uspehe „čistim talentom”, činjenica je da smo do mnogih medalja dolazili isključivo zbog toga što smo trenirali i više i bolje od ostalih. Naši treneri su znali kako da treniraju, koga da treniraju (izvanredna selekcija) i koliko da treniraju. Iako su košarku uzdigli do nivoa nauke (Zavod za sport je i danas pun raznih psiho-fizičkih testiranja i eksperimenata koje je sprovodio Ranko Žeravica) bili su dovoljno mudri da ostave igračima slobodu koja je – na kraju – dala dušu i smisao njihovim taktikama. 

Dok su mnoge reprezentacije igrale „sec” košarku, na „note”, gde se slepo sledila zamisao šefa struke, mi smo stvarali mešavinu postavljene i kreativne košarke. Igrači su, pod okom trenera, donosili nova rešenja na treninzima. Bilo je to međusobno oblikovanje, na obostranu korist: košarkaši su svojim lucidnim rešenjima uzdizali do legendi stručnjake. 

Kada je potpisnik ovih redova jednom pitao Dejana Bodirogu – kako mu polazi za rukom da u najdramatičnijim trenucima postiže odlučujuće koševe – usledio je odgovor u kojem rad odnosi pobedu nad suvim talentom:

–Suština je u tome da se na svakom treningu ponašate kao da je finale nekog velikog takmičenja. Da u svaki duel, svaki stav, kontru ili polaganje u koš unesete celog sebe, kao da je baš to taj trenutak koji će odlučiti o zlatnoj medalji. Čak i ako vas na treningu čuva junior nedorastao vama...

Ovo je samo jedna mala epizoda koja objašnjava kako je Srbija postala zemlja košarke i zašto predstojeće 40. evropsko prvenstvo naša javnost dočekuje sa ogromnim interesovanjem. 

Ta veza između naše publike i košarke građena je dugo i predano, a uslovi za nju su nastali tek kada su stigli prvi uspesi. A prvi veliki bio je na „Evrobasketu 1961” u Beogradu. Za deceniju i po prevalili smo put od autsajdera – na debiju u Pragu 1947. pretposlednje, 13. mesto (iza nas Albanija) – do evropskih vicešampiona. Posle pune Hale 1 na Beogradskom sajmu, kada je 12.000 ljudi pratilo finale sa Sovjetskim Savezom, košarka je odjednom postala „naš sport” umesto „sporta od kojeg se dobija grba” – tako su, prema priznanju počasnog generalnog sekretara Fibe Bore Stankovića, u prvim posleratnim godinama roditelji plašili decu. Finale 1961. uživo su posmatrali i neki budući asovi (Slavnić 12 godina, Kapičić 13...) koji su se, gledajući Koraća, Daneua, Đerđu i ostale zaljubljivali u taj sport. Počeli su da niču novi tereni, da se osnivaju novi klubovi. Konačno, kada je Jugoslavija postala prvak sveta, u Ljubljani 1970, košarka je postala mezimče nacije. 

Svaki novi uspeh je rađao nove asove. Mnogi od njih i danas ističu da su se okrenuli košarci dok su u zanosu, sa drugovima, slavili uspehe reprezentacije. Recimo, Željko Obradović kaže da ga je „kupila” prva evropska zlatna medalja nacionalnog tima, u Barseloni 1973, kada je imao 13 godina. Današnji selektor Aleksandar Đorđević počinjao je da trenira košarku „zlatnih sedamdesetih”, kada se pojavila jedna od najboljih reprezentacija na svetu – mimo američke: Slavnić, Kićanović, Dalipagić, Delibašić, Ćosić, Varajić, Radovanović, Žižić... Đorđević sada ima svoju teoriju: među današnjim desetogodišnjacima, zadojenim uspesima Teodosićeve generacije, vidi buduće majstore košarke (Teodosić kaže da se zaljubio u košarku gledajući Đorđevićevu generaciju)..

Na vrhu rekordera evrobasketa nalaze se i dalje zemlje koje ne postoje: Sovjetski Savez i Jugoslavija (SFRJ). Sovjetski Savez je osvojio 21 medalju (14 zlatnih, 3 srebrne, 4 bronzane), a Jugoslavija – 17 (8, 5, 4). Srbija, koja nastavlja tradiciju jugoslovenske škole košarke, ima srebro iz 2009. godine (ukupno 18 sa jugoslovenskim), ali su u sedam odličja SR Jugoslavije od 1995. do 2002. godine 90 odsto učestvovali srpski košarkaši.

Danas, kad mnogi stručnjaci svrstavaju Gasolovu generaciju (Španija od 2001. do danas) u red najboljih evropskih svih vremena, naš je stav da je ona, u najboljem slučaju – treća najbolja! Ako se pored trofeja gledaju i igra, asovi, moć i lepota košarke, onda su dve naše (jugoslovenske) bez premca. Prva, čiji su stubovi bili Slavnić, Kićanović, Dalipagić, Delibašić i Ćosić, i druga, koja je počivala na Draženu Petroviću, Divcu, Đorđeviću, Paspalju, Kukoču, Rađi, Daniloviću...

Komentari0
38a24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja