nedelja, 05.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:13
Pola veka Korta Maltezea

Balada o usamljenom mornaru

Korto, koji je umnogome slika svog autora Huga Prata, ugledao je svet pre pedeset godina i vremenom prerastao u mit o junaku koji više voli slobodu i lutanje od bogatstva i stizanja do cilja
Autor: Ana Otaševićčetvrtak, 31.08.2017. u 21:45
Корто Малтезе, носилац ауторског права X Cong S.A.

Ležerno opružen na peščanom sprudu, u tamnoplavom kapetanskom sakou sa mornarskom kapom na glavi, ruku prekrštenih na grudima, Korto Malteze je zagledan u more dok mu pred očima igraju galebovi. „Korto, mornaru, uvek ćeš ljubiti more”, obraćao mu se njegov tvorac, Italijan Hugo Prat, parafrazirajući Bodlerove stihove iz pesme „Čovek i more”. Ovog leta je tačno pedeset godina od kada je slavni mornar sa kačketom i alkom na levom uhu zaplovio u „Baladi o slanom moru”.

Mit o antiheroju koji putuje svetom, upada u nevolje, tuče se, spasava nevoljnike, traga za blagom i rešava tajne stvoren je u dvanaest grafičkih romana koje je Prat uradio za života. Pola veka od njegovog nastanka interesovanje za Korta Maltezea ne jenjava. Novi albumi, izložbe u velikim svetskim muzejima, knjige i filmovi svedoče o tome zašto je Prat zaslužan što se na strip danas gleda kao na ozbiljnu umetnost, poput književnosti.

Korto je izraz vremena koje su obeležili buntovni i nekomformistički duh, rokenrol i kontrakultura. Nije neobično što se pojavio godinu dana pre 68. kada su u Americi demonstrirali protiv rata u Vijetnamu, u Boliviji ubijen Če Gevara, kada je poleteo prvi Sojuz, Antonionijev „Blow up” pobedio u Kanu, a Dorsi objavili prvi album. Prat je u to vreme imao četrdeset godina i bogat avanturistički život.

Odrastao je u Veneciji, zagledan u more. Kao dečak je otkrio Afriku, fašizam i ljubav, naučio da crta i da mrzi kolonijalizam. Na fotografiji iz 1945. u oslobođenoj Veneciji, u kojoj je nosio različite uniforme, njegovo izduženo lice pravilnih crta, sa prodornim svetlim očima, gustom crnom neurednom kosom i borom koja mu se urezala na čelu neobično podseća na lik Korta Maltezea koji će stvoriti dvadesetak godina kasnije. Kod njega je takođe važan pogled, njegove oči je najteže nacrtati.

Malteški kapetan čijim venama struji ciganska krv umnogome je oličenje Pratovog nomadskog duha. Poput Pesoe koji je tvrdio da imamo dva života, onaj koji smatramo stvarnim i onaj iz naših snova kojim bismo voleli da živimo, Prat je smatrao da je pravi život san.

Kao strip-autor razvio se u Argentini gde je stigao sa 22 godine i gde je proveo desetak godina crtajući, putujući i vodeći boemski život. Na njega bi mogao da se primeni recept Žana Koktoa – prvo živeti, onda pisati. Korto je lik u koji je uneo svoje životno iskustvo. Prvi put se pojavio u sporednoj ulozi, u prvim epizodama „Balade o slanom moru” koja je u junu 1967. počela da izlazi u Italiji.

Strip-magazin koji je osnovao Pratov prijatelj ugasio se dve godine kasnije, ali je njegov rad primećen. Ubrzo je prihvatio poziv iz Francuske, gde se u novim epizodama objavljenim u strip-magazinu Pif Korto pojavljuje u glavnoj ulozi. Bio je to početak nove avanture koja će Pratu doneti svetsku slavu.

U lik Maltezea uneo je sopstveno iskustvo sa dalekih mora i egzotičnih mesta u vreme dok još nisu bila turističke destinacije, od Patagonije, Baije u Brazilu, Perua, Etiopije, do Nove Gvineje i Tahitija. Ugradio je u njega i svoje zanimanje za drevne civilizacije, keltske legende i irske balade, grčke mitove i afričke priče i svoju sklonost ka ezoteriji.

U njegovu samotnjačku i ironičnu prirodu uneo je i sopstveni ambivalentan odnos prema ženama koji je izrazio na sledeći način: „Žene bi bile divne kada bi mogao da padneš u njihov zagrljaj umesto u njihove šake”. Među decom koju je imao sa venčanim i nevenčanim ženama je i ćerka koju je dobio sa jednom mulatkinjom iz Baije, kao i deca njenih sestara i sin kao uspomena na boravak među indijancima iz Amazona.

Strasno je čitao velike klasike i savremene pisce, od Homera, preko Sent Egziperija do Umberta Eka. U svojoj biblioteci je, kažu, imao trideset hiljada knjiga. Inspiraciju je nalazio u romanima velikih pustolova. U svojim lutanjima Korto se sreće sa Konradom i Džekom Londonom, upoznaje Hesea i Judžina O’Nila, ide tragovima Remboa i Pola Gogena.

Pored književnosti na Prata su uticali i filmovi „Pobuna na brodu Baunti” Frenka Lojda, „Buđenja crvene veštice” sa Džonom Vejnom, „Lord Džim” Ričarda Bruksa sa Piterom O’Tulom u glavnoj ulozi, kao i Hjustonov „Malteški soko” koji mu je dao ideju za ime junaka.

U čemu je tajna privlačnosti Pratovog junaka? Korto, koji je umnogome slika svog autora, simbol je slobodnog čoveka, melanholični usamljenik koji „dušu motri u beskraju pučine”, antiheroj koji više voli slobodu i lutanje od bogatstva. Putovanje je za njega avantura koju vredi proživeti, važnija od cilja. Što je bliži cilju više ga obuzima melanholija. Po tome je suprotan današnjem čoveku kome je ova sloboda nedostižna, koji živi sputan i uslovljen u svetu sveprisutnih distopija.

Pratova poetika pričanja priče je stalna igra između stvarnog i izmišljenog, prošlog i sadašnjeg. „Govorim istinu kao da je reč o laži, za razliku od mnogih koji pokušavaju da laž prikažu kao istinu. Na taj način se čitanje udvostručuje, utrostručuje i čitalac otkriva da su neke stvari koje sam rekao zapravo istinite. Tako se zainteresuju da istražuju dalje”, rekao je u jednom intervjuu pred smrt, 1995. godine. U vremenu koje definiše pojam postistine ove reči dobijaju novi smisao.

 


Komentari1
d872f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Strip je u Francuskoj prava umetnost ali je i kod nas u proslom veku bio kulturoloski fenomen koji je uticao na citve generacije, nazalost danasnji svet je iznedrio neke nove medije koji na jedan brutlan nacin uticu na sazrevanje novih generacija. Lik Korta je antipod svemu u cemu mi zivimo danas a njegov lik romanticnog sanjara i lutalice koji sledi svoju viziju slobode, pravde i istine je daleki nikada ne dosanjani san jedne generacije klinaca koji su nazalost odrasli.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja