utorak, 28.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:39

Čuvanje banaka o državnom trošku

Srbija je možda jedina zemlja koja bankama garantuje punu naplatu rata stambenih kredita, kaže advokat Vojin Biljić
Autor: Jelica Anteljčetvrtak, 31.08.2017. u 21:51
(Фото Д. Јевремовић)

Banke su u većini ugovora o stambenim kreditima osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), a takvih je u Srbiji oko 90.000, prebacile teret plaćanja premije osiguranja na građane. Iako je to nezakonito, što je potvrđeno i presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu, banke su ove iznose, koji su se obračunavali od 1,5 do 4,2 procenta od odobrene sume zajma, naplaćivale klijentima, čime su oni praktično finansirali banku u njenom poslu osiguranja.

Da ni ponašanje NKOSK-a u ovom poslu nije bilo jasno, potvrđuje i činjenica da je ugovorom o osiguranju kredita između NKOSK-a i banke bilo predviđeno da banka ne sme da menja uslove kredita na štetu korisnika, što je i logično, jer se tako povećava rizik od aktiviranja polise osiguranja, objašnjava Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja za zaštitu korisnika finansijskih usluga „Efektiva”.

– Međutim, banke su od 2008. godine masovno krenule u jednostrano povećavanje kamata, čime su uvećale mesečne obaveze klijenata i dovele ih u teži položaj. NKOSK nije reagovao, iako je ugovorom predviđen raskid polise osiguranja u slučaju da banka pogoršava uslove otplate kredita – kaže za „Politiku” Gavrilović.

Posle pisanja „Politike”, ovom udruženju su se javljali korisnici stambenih kredita kako bi se raspitali da li postoji mogućnost da i sudskim putem ostvare svoja prava i od banaka traže novac od nezakonito naplaćenih naknada, koje su u trenutku uzimanja kredita bile jedna od najvećih i opterećujućih stavki.

Problem je utoliko veći što klijenti koji su plaćali osiguranje od njega nemaju nikakvu korist. Kako kaže Dejan Gavrilović, i nakon aktiviranja polise, kada NKOSK nadoknadi određeni gubitak banke, klijent ima obavezu da NKOSK-u pokrije taj iznos.

Stručnjak za evropsko pravo advokat Vojin Biljić za naš list kaže da aktuelna presuda o nezakonito naplaćivanim premijama za osiguranje stambenih kredita kod NKOSK-a možda krije odgovor na pitanje zašto institucije Srbije oklevaju da reše problem kredita indeksiranih u švajcarskim francima. I to u trenutku kada u gotovo svim evropskim zemljama postoji konsenzus o nepravičnosti ovih kredita.

– Srbija je samim osnivanjem Nacionalne korporacije smelo odlučila da poslovnim bankama osigura naplatu potraživanja po kreditima, čak i u situaciji gde je ugovorena valutna klauzula u švajcarskim francima. I danas, šest godina otkako su ovi krediti zabranjeni Odlukom NBS iz 2011. godine, na sajtu NKOSK-a moguće je naći uslove za premiju ukoliko je kredit u švajcarcima. To suštinski znači da se NKOSK, a samim tim i država, obavezao da bankama plati pune iznose rata kredita obračunatih u švajcarskim francima, ukoliko klijenti to ne budu učinili – kaže Biljić i dodaje da je ovo obligacionopravni odnos koji uglavnom ne zavisi od eventualnog proglašenja ništavosti valutne klauzule.

On kaže da je Srbija možda i jedina država koja bankama garantuje punu naplatu rata kredita, ali i država koja na sebe preuzima teret nepoštenog bankarskog poslovanja i kršenja zakona od strane banaka.

– Zbog ovoga je neophodno preispitati rad NKOSK-a i proceniti rizik, jer ćemo biti svedoci da državu očekuju ogromni izdaci kada se konačno primeni zakon i valutna klauzula u švajcarskim francima oglasi ništavom, pa banke krenu u naplatu od države. Nemamo luksuz da ponovo čekamo presude međunarodnih arbitraža, niti građani Srbije smeju da finansiraju bilo čiju neodgovornost, lakomislenost i rasipništvo – kaže Biljić.


Komentari11
8500f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

marko
''Србија је самим оснивањем Националне корпорације смело одлучила да пословним банкама осигура наплату потраживања по кредитима''. И шта даље човек да каже и пише када види да држава некоме осигурава профит, има ли то било где у свету у некој озбиљној земљи? Ајд што им осигурава профит, него и нама још намеће додатни трошак у виду особља. Не можеш а да се не запиташ, па зашто онда банка уопште и има персонал за кредитирање када је све покривено од стране државе. А следи и просто питање, шта држава ради да заштити грађане, или барем неки други бинис од самих грађана. Једино што ради то је да су грађанима смањене плате и пензије да би се очигледно финасирали они који имају највише и чувене субвенције по радном месту. Какво смо потонуће доживели као држава и друштво.
Viki
U VB svaki korisnik kredita sam placa osiguranje kredita. To sto je sud doneo presudu jos uvek ne znaci da je u pravu. Cuveno sudijsko uverenje.
Stepica Milic
Gospodin Gavrilovic i "Efektiva" nisu bas u potpunosti u pravu, ali im je posao da napadaju banke i sa te strane je njihova izjava razumljiva. Ajde umesto bankaka da pricamo o trgovcima u maloprodaji, to je valjda svima jednostavnije i mnogo su manje omrazeni. Da bi plasirao svoj proizvod trgovac ima gomilu troskova koje mora da podmiri - trasport, osiguranje, skladistenje, zakup i sl. Svi ti troskovi su ukljuceni u maloprodajnu cenu proizvoda zajedno da cenom kostanja samog proizvoda, porezomi ostalim taksama i na sve to na kraju ide i PDV. Da li se iko buni sto svi ti troskovi prodavca padaju na teret kupca i sto on na kraju sve to placa? Ne, zato sto je to svima logicno. Isto tako je i sa bankama, to je realno trosak koji banka ima i koji mora da bude naplacen od klijenta jer ce u suprotnom banka raditi sa gubitkom. To bi isto tako moglo biti ukljucenu u proviziju za obradu kreditnog zahteva, ali NBS i regulatori traze da se te provizije smanje cak i ukinu - ali trosak postoji.
Ana
(izvinite nije bilo mesta u predhodnom komentaru pa nastavljam) Još su tražili od probavca stana da potpiše da mugu da uknjižim hipoteku a da novac još nije dobio na njegovu očevinu (kako je čovek objasnio). I sad to nije da sam jednostavno kupila nešto kod trgovca. Već je hipoteka na stan koji sam kupila njima garancija. Oni traže da ja njihovu procenu koja možda u nekom promilu možže biti pogrešna a što zavisi od nekih globalnih kretanja osiguram kod države. Oni nikome ne odgovaraju samo državi, i to neće. Hoće da ja odgovaram i moja država. To je potpuno van svake pameti.
Preporučujem 19
Ana
Mislim da ste u svom poređenju pomešali babe i žabe. Banka nije trgovina, njen proizvod je kredit. Bolje je poređenje da fabrika traži da je osiguram, ili osiguravajuća kuća da je reosiguram kod nekog trećeg. mislim da osiguravajuće kuće takođe sebe osiguravaju kod neke velike osiguravajuće kuće, ali ne traži od mene da plaćam i to osiguranje. "Realan" trošak koji banka ima ja pokrivam sa skoro 12.000 evra kamata, jer je stan koji sam kupila jako mali. Skoro pa kao zelenaši u srednjem veku. Nikakvu obradu oni nisu izvršili, vršili su moji na poslu iz računovodstva, veštak kojeg sam ja platila a sa kojim oni imaju ugovor, notar kog sam ja platila... Oni su sve dobili na gotovo, još sam dužna i da im prijavljujem samu sebe i svog muža, da svaki moj trošak vide. I da preko njih dobijam platu. I obavezno da uzmem dozvoljeni minus koji me svakog meseca košta oko 12 evra i da plaćam što kaže gospodin Ljubomir i to što sama sebi dajem usluge jer koristim njihov sajt, i još su od prodavca stan
Preporučujem 26
Саша Китић
Ко , када и како ће обештетрити оне који су кредите користили ? Овако испаде да су банке и НКОСК имали договор џентменски ћутања .
Stevan
@Ana potpuno razumem isto sam osetio na svojoj kozi prilikom uzimanja stambenog kredita.S obzirom da sam tada vec uplatio kaparu prodavcu stana bilo je kasno da odustanem.Banka mi je zahtevala uplatu od 3,5 hiljadd eura namenjenih osiguranju kod NKOSK od kojih ja kao gradjanin ove zemlje ne dobijam apsolutno nista.Onda sam pisao NKOSK i trazio objasnjenje sta sam ja zapravo platio i sta za to dobio, kako to meni i kada moze da pomogne i naravno nikad nikakav odgovor nije stigao.Tako da je moje objasnjenje da je NKOSK i ta premija legalizovano pljackanje jadnih gradjana ove nase zemlje koji su prinudjeni da uzmu kredit za stan da bi resili stambeno pitanje za sebe i porodicu.Tu zelenasku semu, kao i neke druge, je instalirala klika predvodjena gdinom Dinkicem.Nazalost ni danas niko nema hrabrosti ni volje da je razmontira jer ocigledno neko od toga ima debelu korist.Sto se banaka tice sve je poznato nego jedino ostaje da se presavije papir pa na sud po svoj tesko zaradjeni novac.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja