utorak, 18.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:54

Slobodne zone mamac za investitore

U 14 zona u 2016. investirano je 236,41 milion evra. – U njima posluje više od 200 multinacionalnih kompanija sa oko 26.000 zaposlenih
Autor: A. Mikavicanedelja, 03.09.2017. u 08:00
Милан Ристић (Управа за слободне зоне)

Slobodne zone kao pokretače ekonomskog rasta, Srbija je otkrila sa zakašnjenjem od najmanje tri decenije. Država se dugo opirala da investitorima odobri olakšice koje zone čine privlačnim za ulaganja, ali je to konačno učinila 2006. godine, usvajanjem važećeg Zakona o slobodnim zonama. Danas ih je 14 širom zemlje, u njima posluje više od 200 multinacionalnih kompanija, od kojih 71 proizvodi za izvoz, sa tačno 25.175 zaposlenih poslednjeg dana prošle godine.

Slobodne zone svake godine beleže rast prometa robe i usluga, izvoza i broja zaposlenih.

Prema izveštaju o poslovanju slobodnih zona u 2016. godini, koji je Vlada Srbije usvojila na prvoj sednici u avgustu, u njima je lani investirano ukupno 236,41 milion evra. Izvezeno je za 2,15 milijardi evra, što je 16 odsto vrednosti ukupnog izvoza zemlje u 2016, koji je iznosio 13,42 milijarde.

– Najvažnije je da se broj zaposlenih u slobodnim zonama povećava svake godine, a u prošloj godini taj rast je iznosio više od 13 odsto, tako da danas u njima radi više od 26.000 ljudi – kaže Milan Ristić, direktor Uprave za slobodne zone. Trend rasta poslovanja u zonama će se nastaviti, jer sadašnji korisnici dodatno investiraju, a novi investitori se raspituju za uslove i najavljuju svoj dolazak. Tako je „Mišlen” u Pirotu prvu investiciju od 240 miliona evra u izgradnju novog pogona, prošle godine povećao za još 90 miliona evra.

Strane investitore u srpske slobodne zone Pirot, Zrenjanin, Subotica, Novi Sad, Šabac, Užice, Smederevo, Kruševac, FAS – Kragujevac, Niš – jug, Apatin, Svilajnac, Vranje i Priboj, ne privlači samo to što im država ne naplaćuje carinu i PDV na uvezenu opremu i repromaterijal, nego i mogućnost bescarinskog izvoza u zemlje Evropske unije CEFTE, Rusiju, Tursku, Belorusiju i Kazahstan, sa kojim Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Kompanije koje u tim ograđenim prostorima proizvode, ne plaćaju carinu i porez na dodatu vrednost na uvezenu opremu i repromaterijal, ali ni na usluge i energente, a imaju i pojednostavljene carinske procedure.

– Za naše slobodne zone interesuju se i kompanije iz kineske – napominje Ristić. – Već ih imamo u Rumi, u Bariču, kao ispostavama šabačke i beogradsko zone, a počeli su razgovori i sa predstavnicima Ruske Federacije o osnivanju industrijske zone u sastavu jedne od slobodnih zona.

Zanimljivo je da je u srpskim slobodnim zonama najviše proizvođača delova za automobilsku industriju, pre svega kablova. Od velikih multinacionalnih kompanija u njima su: „Fijat”, „Mišlen”, „Dreksler Majer”, „Kontinental” „Jazaki”, „Lir”, PKC, zatim „Simens”, „Svarovski”, „Panasonik”, „Valjaonica bakra”i „Impol seval”.

Zarade zaposlenih u slobodnim zonama su niske, kaže naš sagovornik, ali su one privukle investitore u nerazvijenim područjima što je znatno doprinelo smanjenju visoke nezaposlenosti. Dolaskom novih investitora prosek zarada raste, jer se povećava i potražnja za radnom snagom.

Direktor Uprave za slobodne zone kaže da ne treba povećavati sadašnji broj slobodnih zona, ali naglašava da Srbija treba da zadrži sve postojeće pogodnosti poslovanja u njima do ulaska zemlje u Evropsku uniju.

– S obzirom na to da je otvoreno poglavlje 29 o carinskim pitanjima, naš Zakon o slobodnim zonama moraće da se promeni, kako bi se uskladio sa važećim propisima EU – ukazuje Ristić. – Kako bi se taj period iskoristio za dovođenje novih investitora, bitno je da naši pregovarači insistiraju da promene zakona stupe na snagu danom prijema Srbije u EU. Takva mogućnost postoji, jer je i Hrvatska tako postupila.

Ulaskom u EU, slobodne zone će nastaviti sa radom, jer ih u EU ima više od 80, ali određene pogodnosti, kao što su neplaćanje carine i PDV na uvoz opreme i repromaterijala, moraće da budu ukinute.


Komentari5
cd4b2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Simonovic
Bezobrazno je da ne objavite komentare ljudi koji znaju o ovoj temi a objavljujete negativne komentare onih koji ni puno ime nisu dali. Subvencije drzave se ne daju zonama nego svim investitorima koji se kvalifikuju kod RAS-a i Ministarstva privrede. Prosecna plata u zonama je daleko visa od republickog proseka. U jednoj zoni na jugu Srbije je preko 70.000 sto je vise nego u Vojvodini. Slobodne zone ne narusavaju konkurentnost i u njima se ne placa PDV i carina samo u slucaju da finalni proizvod ide na ino trziste. U slucaju plasmana robe na srpsko trziste na ino komponentu se placa i carina i PDV. Stranim fimama koje su u zonama prodajemo domacu sirovinu, rad i energiju i to ide u izvoz. Slobodne zone postoje i u EU (D, Fr, Es). Zone su atraktivne za investicije i kombinuju niz pogodnosti za poslovanje. Zone ne nude jeftinu radnu snagu za razliku od ostalog dela drzave. Drzava ne gubi nista ako investitor izgradi na livadi i zaposli narod. Da su zone negativne nemci bi ih prvi ukinuli
Dusan
Nece biti. Ono sto strance privlaci nisu vase prazne ledine nego pismeni i vredni narod koji ste im dali po bangladeskim platama. Bez vucicevih 200 eur mesecno
Nemanja Marjanovic
Slobodne zone u Srbiji konkretno znace fabrikovanje najjeftinije radne snage u Evropi zarad vecite politicke kampanje: davanje nevidjenih subvencija za radno mesto (to je mito po meni- nije subvencija), prodaja zemlje stranom kapitalu po necuvenim pogodnostima i zaposljavanje Srpskih radnika po najnizim cenama. Po nekim fabrikama plate su 17.000 dinara mesecno i 22.000 dinara. Dakle strategija drzave je cisto propagandnog tipa: dajem i pare i zemlju samo nam zaposlite bilo koga da mozemo da kazemo u kampanji da zaposljavamo! Na duze staze ovo ce toliko unistiti, vec unistenu, ekonomiju da se NIKADA vise necemo povratiti a o sopstvenoj proizvodnji da i ne govorimo.
Stefan
Nazalost drugacije ne moze da bude... Cena rada kao i svega drugoga na trzistu zavisi od ponude i traznje. Ako imamo opstine sa hiljadama neobrazovanih i nezaposlenih cena takvog rada ce biti najmanja moguca.
Preporučujem 2
Jeremija
Slobodne zone nisu nikakve šanse za državu, pošto ne ubire ni carinu ni PDV. To je zamajavanje i izvrdavanje pravog smisla postojanja slobodnih zona. U Srbiji, SZ su način da se država prevari, a da je sve gotovo legalno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja