utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 03.09.2017. u 07:30 B. Lomović

Čudesni svet Dunđerskih

Drama „Od raja do beznjenice“ samo je deo zamašnog projekta iz naslova ovog teksta
Ленка Дунђерски (Фото Википедија)

Novi Sad – Na stepeništu dvorišta opasanog zidovima zdanja Muzeja Vojvodine (zadužbina Dunđerskih): sto sa vazom, dve stolice i plamičci nekoliko ukrasnih sveća. Beše to sva scenografija. Dvorište ispunjeno stolicama; ne videsmo nijedne prazne.

Gledali smo predstavu „Od raja do beznjenice“ (Kostićeva kovanica sa značenjem „život bez nje“). Tekst je iz pera mr Zorana Subotičkog, ujedno i režisera, a akteri na sceni su Miodrag Petrović (Lazar Dunđerski), student glume Jovana Radovanović (Lenka Dunđerski) i Ervin Hadžimurtezić (Laza Kostić).

Uvertira predstavi je bila monodrama – testament Bogdana Dunđerskog; govorio je glumac Filip Sadžakov.

U preskromnoj scenografiji, veoma praktičnoj za putujuću trupu (predstava se igra u vojvođanskim dvorcima, galerijama, muzejima, salonima i reprezentativnim objektima kulture), sav teret je bio na akterima predstave, na sposobnosti glumaca za transformaciju u autentične likove u konkretnom dobu (sam konac 19. veka). A da su uspeli, pouzdan barometar je bilo emotivno reagovanje publike na replike, na glumačke kreacije, na rediteljsko vođenje ljubavne drame u trouglu oca Lazara, jednog od najmoćnijih ljudi Carevine u Panoniji, lepe i obrazovane mu kćeri Lenke i najvećeg pesnika našeg romantizma Laze Kostića.

Lazar Dunđerski je bio mecena mnogim velikim Srbima: Nikoli Tesli, Mihailu Pupinu, Zmaj-Jovi, Urošu Prediću, dakako i pesniku Kostiću. Taj odnos i nesumnjivo prijateljstvo vidljivi su u predstavi, ali otac za Lenku traži sreću na drugoj strani (nagovara Lazu na ženidbu i kumuje mu na venčanju sa Julijanom Palanački). Lenka, pak, lepa i bela do providnosti, nizom aluzija pokušava da skrene pesnikovu pažnju na svoju ljubav. Laza je na ogromnim mukama, voli Lenku, ali predrasude su jače: razlika u godinama (29) i, možda, još poneka. Drama, na kraju, prerasta u tragediju; svi su unesrećeni, sa promašenim životima, pogotovu posle Lenkine smrti u Beču, dva meseca po Lazinoj ženidbi.

Ako je išta iz svega ispalo dobro, to je Santa Maria della Salute, ispevana u „beznjenici“, najlepša i najljubavnija pesma u našem sveukupnom pesništvu. Predstava se završava tako što Ervin Hadžimurtezić briljantno recituje čitavu pesmu. Ervin, iako dve decenije mlađi od Laze Kosića iz vremena ljubavi sa Lenkom i bar 20 centimetara niži, nalepivši ufitiljene brkove (kosu je već imao „a la Laza“), izvrsno je dočarao pesnikovu tragiku, baš kao što je i Miodrag Petrović uložio čitavog sebe u ulogu Lazara Dunđerskog.

„Od raja do beznjenice“ samo je deo zamašnog projekta „Čudesni svet Dunđerskih“, o čemu više saznasmo od njegovog kreatora Zorana Subotičkog:

– Duboko smo ubeđeni da Dunđerski predstavljaju inspiraciju za kreativni pristup onome što su činili i šta su značili u svom dobu. Oni su zaštitni znak Vojvodine, one prosperitetne, inventivne, radne i vredne. U cilju očuvanja i promocije duhovne, kulturne, graditeljske i ekonomske baštine koju su ostavili iza sebe, pokrenuli smo projekat radi upoznavanja šire javnosti, domaće i strane, o veličini i značaju porodice Dunđerski i značajnih ličnosti sa kojima je ona bila u doticaju. Njihovo nasleđe je ozbiljan impuls za turizam Vojvodine, do sada nedovoljno korišćeno.

Uz pomenutu monodramu o testamentu Bogdana Dunđerskog i dramu „Od raja do beznjenice“, u toku je postavljanje drame o ljubavnom trouglu između Bogdana, lepe Mare Ćalinac i njenog muža, a sledi i monodrama „Ja, Lazar Dunđerski“ (sto godina je od njegove smrti) koja će biti izvedena u Srpskom narodnom pozorištu.

Spomenimo, na kraju, da se projekat ostvaruje u produkciji Gradskog pozorišta i Turističke organizacije Bečeja, te mreže „Lidernet“ iz Novog Sada.

Komеntari1
ae37c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Dramski lep ali ipak pogresan je pristup posmatrati istoriju samo kroz literaturu ili scensku umetnost ona moze da popularizuje nasu kulturu i istoriju ali se tom fenomenu mora prici i dokumentarno i iz istorijske perspektive a ova prica to svakako zasluzuje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja