subota, 29.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:26

​U trci za Krim Putin bio brži

Autor: Žarko Rakićsubota, 02.09.2017. u 22:00

Trampovi zaokreti: „Amerika na prvom mestu, vojne akcije u inostranstvu moraju da budu brzo okončane“ – bilo je jedno od predizbornih obećanja predsedničkog kandidata Donalda Trampa. Nekoliko meseci posle useljenja u Belu kuću sada već predsednik SAD Donald Tramp pogazio je ovo predizborno obećanje.

Američki predsednik želi da pojača vojno prisustvo SAD u Avganistanu gde Vašington, već gotovo 16 godina, pokušava da zavede red i uspostavi demokratiju po zapadnom kroju.

„Mi ćemo napasti“, izjavio je Donald Tramp najavljujući novu američku strategiju u Avganistanu – zemlji sa sigurno najdužim ratnim stažom na planeti.

Bilbord postavljen na ulicama Krima  (Foto:: Rojters / Andrej Ozborn)

 

Analitičari su uočili da nova Trampova strategija u Avganistanu ima  tri ključne tačke: jačanje američkih trupa na terenu, povećanu pomoć režimu u Kabulu kako bi se avganistanska vlast osposobila da samostalno upravlja zemljom i pritisak na susedne države, pre svega Pakistan – prvi put se, međutim, spominje i Indija – da se iskreno uključe u borbu protiv talibana i Islamske države.

Kada je otvorena rasprava o slanju dodatnih trupa u Avganistan – 3900 vojnika – otkriveno je da Amerikanci trenutno tamo imaju mnogo brojniju armadu nego što se to ranije pretpostavljalo. Umesto osam hiljada u Avganistanu već ratuje 11 hiljada američkih vojnika pa će sa pojačanjem koje je najavljeno to zaista biti moćna vojna sila.

Situacija na terenu demantuje, međutim, takav utisak. Rat besni punom snagom. Od početka godine oko 200 hiljada Avganistanaca izbeglo je pred ranim požarom, a vlada u Kabulu kontroliše svega 57 odsto državne teritorije.

Osnovno pitanje je da li će Donald Tramp obezbediti dovoljnu podršku da sprovede u život novu vojnu strategiju u Avganistanu. Pored tradicionalnih političkih protivnika Tramp bi mogao da se suoči i sa snažnim otporom u svojoj Republikanskoj stranci gde se se sve glasnije čuju zahtevi da se novac predviđen za ratovanje u Avganistanu pametnije potroši u Americi. A ukoliko ovaj otpor bude baš jak, američki predsednik bi mogao da napravi novi zaokret od 180 stepeni. A to bi, kako komentariše nemački „Špigl“ već bio pravi Donald Tramp.

„Proterivanje“ Rusije iz Crnog mora: Ukrajinska kriza imala je, izgleda i neke dobro prikrivene strane. Takva jedna se, priča se, po svemu sudeći ticala Krima – strateškog poluostrva na severu Crnog mora.

Dvojica nemačkih autora Ralf Rudolf i Uve Markus upravo su objavili knjigu „Spasavanje Krima“ koja na novi način osvetljava deo događanja u Ukrajini 2014. godine. Njihova osnovna teza je da su SAD i NATO planirali da smenu vlasti u Kijevu iskoriste za preuzimanje Krima i pretvaranje poluostrva u njihovu glavnu tvrđavu na Crnom moru.

Ovaj plan je predviđao da se pomorske rupe SAD i NATO u maju 2014. pojave ispred obala Krima i zatim trajno zauzmu poluostrvo. Strateški to bi značilo potpuno „proterivanje“ Rusije iz Crnog mora.

Zapadni plan je, kažu nemački autori, imao samo jednu slabu tačku – nije računao na reakciju Moskve. Procenjujući da bi Rusija mogla da izgubi svaki uticaj u Ukrajini posle promene vlasti u Kijevu, Moskva je još u februaru 2014. godine preduzela odlučne korake u definisanju i sprovođenju svoje nove bezbedonosne politike.

Predsednik Vladimir Putin je 22. februara naredio da krene akcija ponovnog pripajanja Krima Rusiji. U tom trenutku, pišu nemački autori, SAD i NATO su već pokrenuli svoje pomorske snage iz Mediterana prema Crnom moru. Svi vodeći zapadni mediji prećutali su ove informacije iako se znalo da SAD i NATO imaju planove da se preko Crnog mora ušanče na granicama Rusije.

Usledila je trka s vremenom koju je ubedljivo dobio Putin. Posle referenduma na Krimu, sredinom marta, poluostrvo je pripojeno Rusiji. SAD i NATO ostali su kratkih rukava.

A pripajanje Krima Rusiji bio je jedan od glavnih razloga za uvođenje sankcija Zapada Rusiji. Tri godine kasnije, i ko zna koliko dodatnog stezanja kaiša sankcija, Zapad nije ništa postigao pokušavajući da ekonomskim merama „vaspitava“ Moskvu. Naprotiv, kao i svaka batina i sankcije imaju dva kraja, pa su cenu za njihovo sprovođenje počeli skupo da plaćaju i na Zapadu.

Tu nastaje novi problem. Evropljani plaćaju mnogo veći ceh i sve glasnije se bune zbog oštre politike SAD prema Rusiji koja njih ozbiljno košta. Nekako spontano za glasnogovornika evropskog pokreta protiv sankcija nametnuo se nemački ministar inostranih poslova Zigmar Gabrijel. Ovaj nemački socijaldemokrata oštro je kritikovao najnoviji američki paket sankcija Moskvi koji, između ostalog, predviđa oštre kazne za evropske firme koje posluju s Rusijom. Poput nemačkog hemijskog koncerna BASF ili velike austrijske nafte kompanije OMV.

Gabrijel je ponovio da Evropa neće sedeti skrštenih ruku i da će braniti svoje ekonomske interese. Šef nemačke diplomatije je, istovremeno, upozorio Amerikance da njihova politika prema Rusiji vodi u novo “ledeno doba“ što može imati nesagledive posledice za odnose u svetu.


Komentari19
b9553
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Matija Soskic
Nacin na koji je Rusija zauzela Krim je cudan. Putin je tvrdio da to nisu ruski vojnici, iako su imali ruske uniforme, jer je po njemu svako mogao da ih kupi u radnji. Rusija je prekrsila medjunarodni sporazum koji je potpisala o teritorijalnom integritetu Ukrajine, a da tragedija bude jos veca, Putin smatra da Rusija ima pravo da intervenise i pripoji Rusiji delove susednih zemalja ako su Rusi u njima "ugrozeni".
zorankg
matija,moras malo vise da citas istoriju,ali ne ove knjige koje pisu evropljani-jer ona je lazna,vec moras malo da citas arapske knjige i u njima ces naci neke stvari od kojih ces biti zapanjen.naravno stare crkvene ruske knjige ce ti isto otvoriti malkice oci. pozz.
Preporučujem 8
Nicola
Kosovo?
Preporučujem 15
Petar Ilic
Dobro je sto je Politika objavila ceo clanak tako da je sad jasnije odakle vetar duva kad se prica o tome da je Putin bio brzi. Ko je ikad posumnjao da ja tako miroljubiv ruski predsednik pozeleo da otme Krim od Ukrajine? Ni govora! Neko drugi je to hteo a Putin ga je samo preduhitrio. Sta moze biti blize srpskoj psihi zbog koje Srbin nikad nizasta nije kriv kad ga uhvate u steti, nego su ga uvek drugi naterali ili ga prevarili? Ali odakle je uopste dosla ta ideja da je postojala neka trka izmedju Putina i Amerikanaca, a da Putin nije sam trcao? Dosla je od dva autora koji su bez ikakvih dokaza iskonstruisali teoriju zavere o tome da Putin nije trcao sam. Kome danas trebaju dokazi i istina kad prica cesa Srbe tamo gde ih svrbi? Mora da je to istina. Autori su sigurno dobre pare zaradili time sto su pod svojim imenima objavili knjigu koju je neko drugi umesto njih napisao. Tesko je pogoditi ko su pravi pisci ali nije tesko pogoditi cijoj propagandi sluze.
mira
Jadni mali pošteni Nato generali i zapadni političari! Da nema zlog diktatora Putina, ne bismo ni znali koliko su samo pošteni i dobronamerni!)))))))))
Preporučujem 30
Tuki
Petre, Jelena Milić i ti ste najbolja antipropaganda za NATO. Da sam glodur Politike dao bih ti da pišeš svaki dan po jedan prilog kao što su tvoji komentari povodom ovog članka.
Preporučujem 48
Petar Ilic
Naslov: "U trci za Krim Putin bio brzi". Lako je Putinu pobediti kad je u toj trci bio jedini koji se takmicio. Nije samo jasno kako je uspeo da ubedi mnoge Srbe da on nije taj koji otima tudje teritorije nego su to Amerikanci.
Dragoljub
To što je Krim privremeno bio pripojen Ukrajini se odnosilo na unutrašnje granice pod pretpostavkom života u zajedničkoj državi. Raspad SSSR-a menja sve, otkud Ukrajini pravo da iznese ono što nije ni unela. Ne razumem potrebu da se brane američki pogledi na svet. Prerasli smo Holivud odavno.
Preporučujem 34
joca
isto ko sto je kenedi ubedio svet da je mornaricka blokada kube bila legalna... u kom svetu ti zivis sinak, ne mozes da zivis pored super sile, imas 30% stanovnistva njenog na svojoj teritoriji i da joj teras kontru, nek probaju rusi u meksiku da naprave bazu ako smeju...
Preporučujem 48
Prikaži još odgovora
Петар Ј акшић
Зар су САД демократска држава?Две олигархије капиталиста играју рагби и то се зове демократија.Зар Сократ још давно није рекао Платону .-Ако ова група чобана може да нас надгласа је не верујем у демократију,Демократија је дакле питање _квантитета,спекулације и манипулације стадом.
Zeljko Adzic
Sto ce Americi Avganistan?Lose pitanje.bolje je sto ce Americi ceo svet...Pa valjda joj treba.Salim se.Diktirati pravila u svetu a za svoj interes je uvek bio san velikih igraca.I cim malo oslabe odmrzavaju se zamrznuti konflikti,stvaraju vestacki novi dok se svet ne umori....Onda obecanja u mir...Pa opet.kao moda sve u krug.Ali vise je to deo ljudske prirode koju istoreija i sadasnjost samo potvrdjuje.Jedina razlika je u oruziju koje je danas efikasnije i razarajuce.Krim?Pa Putin je znao sto ce se dogoditi sa Ukrajinom i planovi za Krim su odavno bili spremni..to objasnjava i brzinu akcije.Ali Americi,ili tacnije eliti nije dovoljno kontrolisati svet vec i sopstvene gradjane PATRIOT zakonom navodno u borbi protiv terorizma.Ovo je samo vrh brega...a premalo prostora...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja