petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:45

Dunav i istorija magneti Kladova

Opština je turizam proglasila strateškom privrednom granom zbog brojnih kulturno-istorijskih spomenika iz rimskog i osmanskog perioda. – U vreme trajanja etno-festivala nije bilo slobodnog kreveta u Kladovu
Autor: Olivera Miloševićsubota, 02.09.2017. u 22:02
Пешачка зона (Фото О. Милошевић)

Kladovo – Put kroz Đerdapsku klisuru prema Kladovu gde Dunav na svakom kilometru menja boju, ćud, širinu i dubinu, prizor je koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Čak ni putnike koji su obišli svet. Moćna reka u ovom kraju je najuža i najšira, a njen odsjaj liči na ogledalo u kome se ogledaju tragovi burne prošlosti ovog kraja, još iz vremena rimskih careva.

Dolazimo u Kladovo, mističan i neistražen gradić na dlanu Dunava. Meštani, pa i turisti ga ne doživljavaju olako „primorskim” gradićem jer Dunav ovde zaista podseća na more.

Boja, prostranstvo, prelepa obala, uređena plaža i mnoštvo turista i avanturista iz svih krajeva. Iako nije usputna stanica, Kladovo je i te kako zanimljiva turistička destinacija, prevashodno zbog bogatog istorijskog nasleđa, prirode koja nije bila „škrta” prema ovom delu Srbije.

– Imamo mnogobrojne kulturno-istorijske spomenike iz rimskog i osmanskog perioda poput ostataka Trajanovog mosta, Trajanove table koja može da se obiđe samo sa reke jer još nije izgrađen kopneni prilaz, ali možda baš to daje i posebnu draž obilasku ovog znamenitog lokaliteta. Tu je i tvrđava Fetislam iz osmanskog doba, Arheološki muzej Đerdapa, Crkva Svetog Đorđa, naša „Skadarlija”, kako zovemo pešačku zonu, zatim tvrđava Diana, kao i hidroelektrana „Đerdap”, gde organizovano vodimo turiste. Samo u prošloj sezoni imali smo 11.800 gostiju, a do kraja jula ove godine beležimo čak 13.000 poseta hidroelektrani, kaže za „Politiku” David Đurđević, direktor Turističke organizacije Kladova.

Diana i Fetislam
Dva kilometra nizvodno od „Đerdapa 1”, nalaze se ostaci starog rimskog utvrđenja Diana, jednog od najvećih i najbolje očuvanih rimskih kaštela na ovom delu Dunavske granice. Podigao ga je Trajan, a u 6. veku su ga porušili Sloveni i Avari. Oko 300 metara nizvodno od centra Kladova, nalazi se tursko utvrđenje Fetislam koje je današnji izgled dobilo za vladavine sultana Sulejmana Veličanstvenog. Sastoji se iz malog i velikog grada, dva nivoa odbrane. Tvrđava je dominirala „Đerdapom” i bila veoma važna Turcima.

Prvi čovek ove opštine, Radisav Čučulanović, navodi da je Kladovo grad otvorenog srca koji rado prima sve putnike namernike, te da će baš ovde svako naći nešto za svoju dušu. Zato je opština turizam proglasila kao strateški pravac.

– Mi ovde imamo sve što jednog turistu zadovoljava – od kulturno-istorijskih spomenika, prirodnih lepota, nautičkog i lovnog turizma do gastronomije. Opredelili smo se za turizam kao najvažniju granu i mislim da ćemo ove godine imati više od 60.000 noćenja. U poslednje vreme važan nam je biciklistički turizam, tokom godine oko 16.000 biciklista dođe u Kladovo čuvenom evropskom rutom. Đerdapska klisura je najlepša u Evropi, 130 kilometara ovakvog doživljaja biciklisti nemaju nigde u Evropi – kaže Čučulanović.

Kao svaki dobar domaćin preporučuje Kladovo, kao krajnju ali najlepšu destinaciju na toj magistrali, najavljujući još mnogo truda i ulaganja u turizam.

Ne čudi što u Kladovu broj gostiju stalno raste. Prošle godine evidentirano je više od 50.000 noćenja, a u periodu jul–januar samo u privatnom smeštaju bilo je oko 500 turista više u odnosu na isti period lane. Ako se tome dodaju gosti koji su boravili u dva prelepa hotela na samoj obali Dunava, „Đerdap” i „Akva star”, jasno je da će se prognoze predsednika opštine i ostvariti. Meštani su takođe prepoznali šansu u turizmu pa se od prošlogodišnjih 318 kreveta u privatnom smeštaju broj povećao na 380, a sve je više apartmana sa četiri zvezdice, u rangu sa ovdašnjim hotelskim smeštajem. U ponudu su uvrstili i dva okolna mestašca, Tekiju i Brzu Palanku, sa prelepim uređenim plažama, pa gosti i ovde vrlo rado dolaze na odmor. Turistički radnici su svesni da uz Dunav i istoriju moraju da ponude i dodatne sadržaje pa otuda i dva popularna letnja festivala – Rok festival u junu i Etno-festival u julu, dok je avgust rezervisan za Zlatnu bućku Đerdapa, manifestaciju koja traje 34 godine, a od ove je organizaciju preuzela Turistička organizacija.

– U vreme trajanja Etno-festivala nije bilo slobodnog kreveta u Kladovu, zato razmatramo da od iduće godine u ponudu uvrstimo još jednu kulturnu manifestaciju. Osim toga, ponosni smo i na autobusku liniju Beograd–Kladovo, jedinu u Srbiji sa nosačem za bicikle, što nam povećava broj noćenja biciklista, a razvijamo uporedo i kongresni turizam – navodi direktor Turističke organizacije Kladovo.

Brojem turista zadovoljan je i Mile Hadžić, direktor hotela „Akva star”. Prema njegovom mišljenju magneti Kladova su Dunav i istorija, ali se slaže da treba dodavati nove sadržaje.

– Ovde su se krajem prvog i početkom drugog veka nove ere dešavali čuveni rimski ratovi. Rimljani su tu gradili takođe čuveni Trajanov put. Trajanov most je sve do 16. veka bio najveći na svetu. Njegov izgled i reljef se nalaze i na Trajanovom stubu u Rimu, a ljudi koji posećuju Rim i Trajanov forum svakodnevno će slušati o Kladovu. Hrana koja se ovde sprema je fantastična. Zna se da su Kladovo i Negotin poznati vinski rejoni, a iz ovog mesta se vino brodovima slalo u Beograd, Novi Sad, Budimpeštu, Beč... – priča Hadžić.

 

Trajanova tabla jedini svedok rimskog puta

(Foto O. Milošević)

Dunav nije obuzdan sve do šezdesetih godina 20. veka, kad je izgrađena brana i hidrocentrala „Đerdap”, jedno od najvećih postrojenja u ovom delu Evrope, čime je potpuno izmenjen tok reke. Na žalost, ovim je poplavljen i rimski put, i jedino što svedoči o njemu je Trajanova tabla, koja je pre puštanja hidrocentrale u rad podignuta 25 metara iz vode. Podizanje table trajalo je pune tri godine, od 1966. do 1969. godine. Danas se ona može videti samo sa Dunava i nalazi se nekoliko metara iznad nivoa reke.

 

Ostaci Trajanovog mosta

(Foto O. Milošević)

Trajan je izgradio i most preko Dunava, pet kilometara nizvodno od današnjeg Kladova. Bio je dugačak oko 1.200 metara i imao je 20 stubova. Trajanov naslednik Hadrijan je srušio jedan deo ovog mosta da bi sprečio upade Dačana, nakon čega je most zapušten. Danas se mogu videti njegovi ostaci.


Komentari3
a2e97
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Goran
Da, lepo je to. Sve bi to moglo da bude lepo ali... Vreme je i da se javno, jasno i glasno ukaže na stvarno stanje u Srbiji, a posebno na stanje pored reka. Igrom slučaja, poreklom sam iz tog kraja i bio sam letos u Kladovu. Lepa su i divlja đubrišta skoro celom dužinom Dunava u Srbiji, a kod Kladova je lepo videti i izlive kanalizacije. Kada dođete do Golupca ne može da se diše od smrada, a tek u Fetislamu: služi kao otvoreni javni WC. Sramota, ali dobro....
нићифор
Не знам зашто се Дунав пореди са морем и шта Дунав тиме добија. Дунав је прелепа река целим током а посебно у Ђердапу.Кладово,Текија,Голубац су чаробна места на Дунаву.Дунаву "не достаје" само једна ствар.Бивше ракете,брзи путнички глисери, и магична пловидба етеричним Дунавом и Ђердапом
Siki
Najlepsi kraj od Golupca,Donjeg Milanovca,Kazana,Tekije,Kladova,Brze Palanke.Svi biseri srpskog mora,ali jedino mi nemamo belu putnicku flotu.Gledamo kako Nemci,Austrijanci...uzivaju na svojim kruzerima u putovanju kroz ove kotline i tesnace.Srbija i ne razmislja o obnovi saobracaja na Dunavu

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja