Nacionalna obaveštajna služba Turske će na osnovu vanrednog dekreta, koji je usvojen ove sedmice, ubuduće biti direktno potčinjena predsedniku republike Redžepu Tajipu Erdoganu. Šef države će postavljati njenog šefa i druge funkcionere i ona će samo njemu polagati račune i podnositi izveštaj o svom radu. Prema dosadašnjoj praksi ta služba je bila vezana za premijera odnosno vladu.
Opozicione stranke – socijaldemokratska Republikanska narodna partija i prokurdska Narodna demokratska partija – oštro su reagovale na ovu sistemsku promenu i optužile predsednika, premijera i vladu da zaobilaze još uvek važeći stari ustav i parlament iako se radi o veoma važnom državnom pitanju kao što su obaveštajni poslovi. Spekuliše da je ova promena izvršena zbog neslaganja premijera Binalija Jildirima i šefa Nacionalne obaveštajne službe (MIT) Hakana Fidana koji posle neuspelog puča u julu prošle godine praktično nemaju kontakte, jer su se u tom periodu „sreli najviše dva puta”, tvrde lokalni novinari.
„Ovo je kraj naše obaveštajne službe. Predsednik Erdogan se već ponaša kao sultan Abdulhamid”, kaže zamenik šefa poslaničke grupe Republikanske narodne partije Levent Gok i podseća da je taj kalif, koji je bio na vlasti od 1876. do 1909. godine, sve konce držao u svojim rukama u ondašnjim strukturama bezbednosti.
Politički protivnici podsećaju Erdogana da mu nije smetalo kad je MIT bio direktno vezan za premijera, dok je on od 2003 do 2014. godine sedeo u toj fotelji.
U Turskoj je sada na snazi vanredno stanje koje je uvedeno pre trinaest meseci, odmah posle pokušaja vojnog udara za koji je optužen imam Fetulah Gulen koji poslednjih godina živi u Americi. U toku su masovni progoni u kojima je dosad uhapšeno više od 40.000 vojnika, policajaca, državnih službenika, novinara, dok je 110.000 ljudi izgubilo posao jer se sumnja da su podržavali zaverenike. Čistke su još u toku. Zemljom se sada vlada dekretima i Erdogan je iskoristio vanredno stanje da stavi ruku i na obaveštajnu službu koju je dosad kontrolisala vlada.
Ankara se zbog nezapamćenih progona građana našla na udaru kritika u Evropskoj uniji i u međunarodnim organizacijama koje se bore za ljudska prava i slobode. Predsednik Erdogan izbegava da kaže kada će biti ukinuto vanredno stanje i samo ističe da će ono „ostati na snazi sve dok se do kraja ne dobije bitka protiv terorista”. On pri tome pre svega misli na sledbenike imama Gulena koji, kako se tvrdi, ima svoje ljudi u vojsci, policiji, pravosuđu, medijima. Praktično svuda.
Prema dekretu, MIT će ubuduće o svom radu informisati samo šefa države, a ne kao dosad premijera i vladu. Služba će moći da prikuplja podatke u armiji i svim ministarstvima. Finansiraće se iz kase šefa države, a ne vlade.
Lokalni mediji tvrde da šef države navodno više nema poverenja u sadašnjeg premijera Jildirima i da je ova sistemska promena ubrzana zbog sudara šefa MIT-a Fidana i predsednika vlade.
„Mi nemamo problema sa predsednikom države i ova promena je u skladu sa ustavnim amandmanima na osnovu kojih treba da se uvede predsednički sistem vladavine u Turskoj”, objašnjava premijer Jildirim.
Sudar Jildirim–Hakan je navodno počeo u noći između 15. i 16. jula prošle godine, kada je pokušan puč u kome je stradalo 250 ljudi. Šef obaveštajne službe nije informisao premijera o „čudnim aktivnostima u pojedinim jedinicama”, tvrde lokalni mediji. Bilo je spekulacija da će on odmah biti smenjen, ali to se nije desilo pošto je Hakan odranije „čovek od poverenja” predsednika Erdogana i kada je on sedeo u premijerskoj fotelji.
Erdogan pak smatra da je ovaj potez normalan: obaveštajna služba mora da bude pod kontrolom šefa države kako bi zemlja mogla blagovremeno i efikasno da deluje u zaštiti Turske, objasnio je on u intervjuu televizijskoj stanici NTV. Politički protivnici ga podsećaju da mu nije smetalo kad je MIT bio direktno vezan za premijera, dok je on od 2003 do 2014. godine sedeo u toj fotelji.
Na referendumu održanom sredinom aprila građani su tesnom većinom usvojili ustavne amandmane kojima bi trebalo da se ukine parlamentarni i uvede predsednički sistem vladavine i praktično da neograničena vlast šefu države. Kako bi ostao što duže na čelnim pozicijama, Erdogan je odlučio da raspiše izbore tek 2019. godine, pošto mu istekne sadašnji mandat koji je dobio po starom ustavu prema kome je služba bezbednosti pod kontrolom premijera i vlade.
