utorak, 11.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:18
DOSIJE „POLITIKE”: SVE MANIFESTACIJE SRBIJE (3)

Od solo pevanja do gastronomije

Najbrojnije su folklorne smotre, a najmanje je umetničkih festivala
Autor: Danijela Vukosavljevićponedeljak, 04.09.2017. u 09:28
Једна од најпознатијих светковина: Дужијанца (Фото А. Исаков)

Najbrojnije manifestacije su one na kojima se predstavlja tradicionalno stvaralaštvo. To su raznovrsne folklorne smotre na kojima učestvuju kulturno-umetnička društva i lokalni amaterski, mada ponekad i profesionalni stvaraoci. Poslednjih 10–15 godina povećan je broj privrednih manifestacija i revijalnih smotri poput „Džipijade” ili Festivala „fića”.

– Po broju samih događaja, ali ne nužno i posetilaca, najmanje je uslovno rečeno umetničkih manifestacija. Razlog tome se možda može dovesti u vezu s relativno marginalnim položajem umetničkog obrazovanja i vaspitanja kao i generalno teškim uslovima za bavljenje umetnošću – kaže za „Politiku” dr Maša Vukanović, istraživač Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Tipologija svetkovina prema vrsti programa, usled promena koje se dešavaju tokom njihovog višegodišnjeg održavanja, nije pouzdana, pokazalo je istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. 

Autori Biljana Jokić, Slobodan Mrđa i Miloš Nemanjić navode da su najbrojnije manifestacije muzičko-scenskog tipa (256). Među značajnijima su „Susreti profesionalnih pozorišta Vojvodine” i „Sterijino pozorje”, koji se održavaju u Novom Sadu i Bitef u Beogradu. Valja spomenuti i „Dane komedije” koji se održavaju u Jagodini i „Nušićeve dane komedije” u Smederevu.

Od muzičkih festivala, pored „Egzita” i „Nišvila”, među značajnijima su „Zaječarska gitarijada”, koja se održava od 1966. godine. To je, kako navode autori u istraživanju, najstariji i najveći međunarodni festival mladih i neafirmisanih rok bendova u jugoistočnoj Evropi. Tu su i Beogradske muzičke svečanosti – Bemus, koje osnovane 1969. i predstavljaju najstariji i najugledniji međunarodni muzički festival u Srbiji. Nezaobilazan je i Beogradski džez festival nastao 1971. godine.

Manifestacija posvećena srpskoj solo pesmi Dani „Josifa Marinkovića” održava se od 1993. godine u Novom Bečeju, rodnom mestu velikog srpskog kompozitora Josifa Marinkovića (1851–1931). Već 13 godina održava se Beogradski festival igre.

Međutim, festivali koji se bave negovanjem izvornih pesama i igara svrstani su u posebnu klasu – izvorno stvaralaštvo, u koje su uvršćene i svetkovine koje se bave negovanjem tradicije, običaja i narodne radinosti. S njima se često prepliću i takozvane agrikulturne manifestacije koje obuhvataju raznovrsne sadržaje vezane za seosku privredu, prirodna bogatstva i najznačajnije poljoprivredne kulture, kao i za tradiciju neke lokalne sredine.

Među najpoznatijima je „Dužijanca” – žetveni običaj koji se sastoji u pletenju venca od poslednjeg snopa žita, koji se zatim odnosi u crkvu radi blagoslova. Traje oko četiri meseca, a završava se svečanom povorkom učesnika u narodnim nošnjama i u svečano ukrašenim kočijama. Među najznačajnijim književnim manifestacijama su „Zmajeve dečje igre” u Novom Sadu, „Vukov sabor” u Tršiću, „Disovo proleće” u Čačku, „Smederevska pesnička jesen”.

Festivala likovnih i primenjenih umetnosti, izuzev likovnih kolonija, ima u nešto manjem broju. Najznačajnija manifestacija iz oblasti vizuelnih umetnosti u Srbiji je „Oktobarski salon” u Beogradu. Osnovan je 1960. godine kao izložba najboljih ostvarenja iz oblasti likovnih umetnosti. Među značajnijima je i Memorijal Nadežde Petrović u Čačku koji se održava od 1960. godine. Beograd ima Bijenale, Aranđelovac međunarodni festival „Svet keramike”, a Jagodina Bijenale naivne i marginalne umetnosti.

Najmanje je ipak filmskih festivala. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma je jedan je od najstarijih ovog tipa u Evropi, koji se održava od 1959, pokazalo je istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Isključivo glumački rad ocenjuje se od 1966. godine na Filmskim susretima u Nišu. Svake godine, tokom poslednje nedelje avgusta, ovaj grad ugosti čitavu glumačku elitu naše zemlje. Festival počinje svečanim uručivanjem ključeva grada predsednici žirija od strane gradonačelnika koja dok prima ključ kaže: „Kolege glumci, tvrđava je naša.”

Među najznačajnijima je svakako beogradski Međunarodni filmski festival – Fest, zatim Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, Međunarodni filmski festival na Paliću, Sofest u Sopotu, Filmski festival Srbije u Novom Sadu. Od festivala novijeg datuma, značajni su međunarodni festivali poput Festivala autorskog filma FAF, Festivala dokumentarnog filma Sedam veličanstvenih i Bašta festa – festival kratkog filma, koji svake godine ugoste zvučna imena iz sveta filmske umetnosti. 


Komentari0
ea9b9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja