Udruženje za zaštitu korisnika finansijskih usluga „Efektiva” zatražiće tokom ove nedelje od Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) da se raskinu sve polise osiguranja sa bankama koje su u ugovorima o stambenim kreditima jednostrano povećavale kamatne stope. Iako je to bilo zabranjeno, pojedine banke su to činile i pogoršavale položaj klijenata i dovodile ih u veći rizik od aktiviranja polisa i hipoteka, kaže za „Politiku”, predsednik ovog udruženja Dejan Gavrilović. On kaže da predlog ide na adresu NKOSK-a, jer je njihova reakcija u slučajevima ovakvog ponašanja banaka izostala, zbog čega smatraju da je Nacionalna korporacija na ovaj način pribavila korist bankama na štetu države i klijenata.
– Ukoliko odbiju podnećemo krivičnu prijavu protiv NKOSK-a – kaže naš sagovornik iz „Efektive”.
Kako je „Politika” već pisala, banke su u većini ugovora o stambenim kreditima osiguranim kod NKOSK-a, a takvih je u Srbiji oko 90.000, teret plaćanja premije osiguranja prebacile na građane. Da je reč o nezakonitom poslu potvrđeno je i presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu kojom se jednoj banci nalaže da klijentu vrati iznos ovih provizija i pripadajuće kamate. Banke su, inače, provizije naplaćivale od 1,5 do 4,2 procenta od odobrene sume zajma, čime su građani praktično finansirali banku u njenom poslu osiguranja.
Da je u poslu sa osiguranjem stambenih kredita kod NKOSK-a bilo propusta, ocenila je i Državna revizorska institucija(DRI) 2014. u svom izveštaju.
Prema mišljenju DRI, Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita stavila je svoje zaposlene u privilegovan položaj u odnosu na ostale građane, jer im je odlukom UO omogućila da bez nadoknade osiguraju svoje pozajmice. Navedeno je da su po tom osnovu 22 zaposlena osigurala 24 stambena kredita, čime su prihod korporacije umanjili 5,5 miliona dinara.
– Upravni odbor korporacije oslobodio je zaposlene od obaveze plaćanja premije osiguranja stambenog kredita, a zatim je dodatno ukinuo i njihovu obavezu da u slučaju prestanka radnog odnosa, plate pun iznos premije osiguranja. Time je u neravnopravan položaj stavio ostale korisnike kredita koji moraju da plate pun iznos premije osiguranja i time zloupotrebio svoje ovlašćenje iz pravila poslovanja NKOSK-a – navedeno je u izveštaju DRI.
Šta to znači? Iz izveštaja DRI proizilazi da su građani, pa i zaposleni u NKOSK-u, dužni da plaćaju premiju u ugovorima u kojima nisu potpisnici. Sud je, primenjujući Zakon o obligacionim odnosima, presudio suprotno. Praktično država je podržala banke u kršenju Zakona o obligacionim odnosima, jer je, bez pravnog osnova, nezakonito naplatila nešto što i nije obaveza građana.
– Na ovaj način DRI je poslovnu politiku banaka stavio iznad Zakona o obligacionim odnosima i suštinski obavezao državu da, ako banke budu morale da vrate novac građanima, refundira troškove (zbog legitimnog očekivanja koje je potvrđeno i izveštajem DRI). Sama činjenica da su zaposleni u NKOSK-u bili svesni da ne moraju da osiguravaju svoje kredite, a da nijednog trenutka nisu upozorili građane na to, govori u prilog činjenici da je država bila svesna zloupotreba banaka i da ih je prikrivala – kaže za „Politiku” naš izvor iz pravosuđa.
Državni revizor Radoslav Sretenović najavio je da će se danas oglasiti ovim povodom.
