petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 04.09.2017. u 22:00 A. Telesković

Tri investitora tužila Srbiju

Trenutno se pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu vode sporovi koje su pokrenuli „Mera invest” Marka Miškovića, austrijski „Kunsttrans” i belgijska „Energozelena”
Аустријска „Кунсттранс” води арбитражни спор против наше земљи због пропалог посла са Народним музејем око складиштења уметнина за време обнове здања (Фото Р. Крстинић)

Protiv Republike Srbije trenutno se vode tri investicione arbitraže, kažu za „Politiku” u Državnom pravobranilaštvu. Procesi su pokrenuti pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova sa sedištem u Vašingtonu. Ročišta je moguće, po dogovoru. zakazati i u Parizu.

Srbiju su ovom sudu tužili kompanija „Mera invest” sa Kipra, koja je u vlasništvu Marka Miškovića, „Kunsttrans” iz Austrije i „Energozelena” iz Belgije. 

U slučaju „Mera invest”, Marko Mišković, sin vlasnika „Delta holdinga” Miroslava Miškovića, 26. januara ove godine tužio je Srbiju sudu u Vašingtonu. Povod za spor bio je poreski dug od 320 miliona dinara.

Specijalni sud je pre više od godinu dana osudio Marka Miškovića zbog utaje poreza na tri i po godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara, uz obavezu uplate u državni budžet utajenog poreza. Takođe, tada je Miroslav Mišković osuđen na pet godina zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara jer je pomogao sinu Marku da utaji porez po odbitku od oko 320,3 miliona dinara, odnosno oko tri miliona evra.

Mediji su pisali da Mišković nije tužio Srbiju zbog presude po kojoj je beogradska firma „Mera invest”, ćerka kiparskog fonda, prilikom kupoprodaje Preduzeća za puteve Niš utajila porez od 320 miliona dinara, već zbog tog poreskog duga. Na zvaničnoj internet prezentaciji biznismena Miroslava Miškovića može da se vidi da je ova tužba reakcija na listu najvećih poreskih dužnika na kojoj se „Mera invest” našla. U ovoj kompaniji tvrde da poreski dug nikada nije postojao. Očekuje se da se spor Miškovića i Srbije okonča krajem 2019.

U Državnom pravobranilaštvu kažu da su tužioci pokrenuli spor jer smatraju da je povređen Sporazum o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja zaključen između Srbije i Crne Gore, s jedne strane i Republike Kipar, sa druge strane. „Mera invest” je 2006. godine za devet miliona evra kupila 47,5 odsto akcija Preduzeća za puteve Niš. Posle toga „Mera invest” je prodala 41 odsto akcija PZP Niš za 25 miliona evra „Nibens grupi” Mila Đuraškovića.

Drugi spor koji se vodi protiv Srbije pokrenula je austrijska kompanija „Kunsttrans”, a predmet spora je ugovor iz 2006. godine, kojim se ovo preduzeće obavezalo da obezbedi skladište za smeštaj umetnina Narodnog muzeja u vreme dok traje rekonstrukcija muzeja.

Zbog spora sa Narodnim muzejom, „Kunsttrans” je tužio Srbiju Međunarodnom sudu u Vašingtonu. Zahtevaju da im se plati višegodišnji zakup od 35.000 evra. Kompanija traži obeštećenje od više miliona evra za zakup privremenog depoa u Krnjači, koji, inače, nikada nije korišćen, a u koji je Narodni muzej trebalo da smesti svoje zbirke tokom obnove.

Formalno, ova austrijska firma tvrdi da je prekršen Sporazum između Vlade SRJ i Vlade Austrije iz 2002. godine. Oni traže da im se za proteklih osam godina plati kirija od 35.000 evra mesečno za zakup depoa površine 804 kvadrata u beogradskom naselju Krnjača. I to, sa pripadajućom kamatom. Istovremeno, traže naknadu svih troškova ranijih sudskih postupaka, kao i zbog propuštenih poslovnih prilika, neostvarene dobiti, narušenog ugleda...

Pravdu pred sudom u Vašingtonu, „Kunsttrans” je potražio pošto je izgubio parnicu protiv Narodnog muzeja i Ministarstva kulture, zbog neplaćanja zakupnine. Zamešateljstvo između ove austrijske firme i Narodnog muzeja u Beogradu traje otkako je potpisan Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji. „Kunsttrans” je trebalo da obezbedi depo u kom će biti smešteni vredni eksponati Narodnog muzeja tokom rekonstrukcije zgrade na Trgu Republike. Ugovor je zaključen pod uslovom da Vlada Srbije kasnije potpiše garanciju za ispunjenje obaveza Narodnog muzeja, tvrde u „Kunsttransu”. Međutim, vlada je, 20. jula 2006, donela samo zaključak kojim se podržava rekonstrukcija muzeja, ali on ne predstavlja garanciju za ispunjenje obaveza muzeja prema ovoj firmi.

Treći arbitražni spor protiv Srbije pokrenula je belgijska „Energozelena”. Još u novembru 2014. „Energozelena” je presavila tabak zbog, kako tvrde, sistematskih propusta Srbije da sprovede sopstvene propise u oblasti prerade životinjskog otpada.

Upravni odbor kompanije je, takođe, tada doneo odluku da obustavi sve aktivnosti postrojenja u Inđiji, jedinog postrojenja za neškodljivu preradu opasnog životinjskog otpada u Srbiji koje je u potpunosti usklađeno sa domaćim propisima.

U ovoj kompaniji tvrde da je Srbija prekršila svoje međunarodne obaveze koje proističu iz bilateralnog investicionog sporazuma sa Belgijom (Sporazumom između Belgijsko-luksemburške ekonomske unije i Srbije i Crne Gore o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja koji je stupio na snagu 2007. godine).

Navodili su da su pokušali da reše spor mirnim putem, ali da su „naišli na prazna obećanja, kontinuirano flagrantno kršenje zakona i očigledan nedostatak iskrene namere srpske strane da se reši problem”. Fabrika u koju je inicijalno uloženo 21,5 miliona evra je zatvorena.

U Državnom pravobranilaštvu kažu da su zbog poverljivosti postupka odštete, koje investitori zahtevaju, ali i detalji vezani za sudske sporove poverljivi.

Komentari5
d0fa1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Kojadinka
Proverite koji su to investitori i ko stoji iza njih i bice vam jasno koji je model pljacke vladao Srbijom/
marko
Каква иронија, фирма са Кипра власништво сина најбогатијег Србина у најтежим временима, и основана вероватно кад је мали постао пунолетан а пре тога вероватно никад није видео Кипар а чуо за њега кад је прислушкивао татине разговоре, данас тужи државу Србију. Ако нико из Србиј није у стање да докаже било шта сумњиво са овом фирмом, онда дечку и тати треба предати комплетну Србију из простог разлога да ови који је воде немају појма или су подмићени па треба онда само стање легализовати.
Jeremija
Imperija uzvraća udarac. Na kraju, oni će se nagoditi ili će struja poskupiti još za 3-4%.
Milan
Glasali ste placajte.I opet i opet.
Bosa S
Srbija mora da nauci da se ugovori postuju. Vaznije, da proizvodi kvalitetne pravnike i advokate koji znaju da prave i citaju ugovore, a ne da ih stanca...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja