ponedeljak, 19.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:18

Srbija i dalje daleko od evropskog standarda za mleko

Dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku ostaje 0,25 mikrograma po litru, što je pet puta više nego u državama EU
Autor: Ivana Albunovićutorak, 05.09.2017. u 09:52
(Фото Пиксабеј)

Građani Srbije po svemu sudeći još dugo neće imati priliku da piju mleko evropskog kvaliteta. Nedavnom odlukom da dozvoljeni gornji nivo aflatoksina u mlečnim proizvodima ostane kao i do sada – 0,25 mikrograma po litru, država je ponovo propustila priliku da nametanjem rigoroznijih pravila natera proizvođače da potrošačima isporučuju kvalitetnije i bezbednije proizvode. 

Na tržištu EU ta granica je pet puta niža i iznosi 0,05 mikrograma po litru. Prema nedavnoj odluci Ministarstva poljoprivrede, pravilnik koji reguliše ovaj segment proizvodnje hrane počeće da se primenjuje od 7. septembra. Ostaće na snazi do 30. novembra 2018. posle čega bi, po nezvaničnim informacijama, moglo da dođe do zaoštravanja propisa u sektoru mlekarstva. 

Profesor Ivan Stanković, predsednik novoformiranog Saveta za bezbednost hrane, rekao je za „Politiku” da pitanje granice prisustva aflatoksina u mleku i ostalim namirnicama zahteva ozbiljno istraživanje o proceni rizika.    

– Prvi sastanak saveta biće održan sledeće nedelje i to je tema koja će biti pokrenuta. Ne bih paušalno iznosio stav ali smatram da Srbija u tom segmentu treba da sledi evropske standarde – kaže Stanković.     

Područje Srbije inače je klimatski podložno pojavi aflatoksina u žitaricama – produkta plesni koji su opasni po zdravlje ljudi. Stvaraju se na usevima, još u polju, ali i tokom žetve, transporta u neadekvatnim skladištima, kao i tokom prerade žitarica. Najčešće se pojavljuju u kukuruzu, soji, suncokretu, mleku i mlečnim proizvodima, mesu, lešniku, bademu, semenkama bundeve, pirinču, sušenom voću, začinima... Koncentracija ovih toksičnih materija raste posebno u sušnim godinama kakva je i ova. Posle „afere aflatoksin” 2012., kada su se na domaćem tržištu našle ogromne količine mleka zaražene ovom gljivicom (od do tada dozvoljenih 0,05 mikrograma po litru), malo je učinjeno da se taj problem sistemski reši iako je pravilnik od tada više puta menjan.

Nepunih godinu dana po izbijanju skandala sa zaraženim mlekom (i kukuruzom) država je ponudila nepopularno rešenje koje je izazvalo nezadovoljstvo u javnosti. Izmenom propisa dozvoljena koncentracija aflatoksina u mleku tada je „podignuta” na 0,5 mikrograma po litru, uz opravdanje da se taj standard primenjuje u tri četvrtine svetskih zemalja poput SAD, Kine, Rusije, većine zemalja Latinske Amerike i Azije. Tada je objavljeno da su toksikološke studije Vojnomedicinske akademije potvrdile da gljivice u toj koncentraciji ne mogu da prouzrokuju zdravstvene probleme. Bilo je međutim i onih koji su tvrdili suprotno, zahtevajući od države da zaštiti zdravlje građana i podigne standarde u proizvodnji stočne hrane.

Već 2014. dozvoljena granica ponovo je spuštena na evropski standard od 0,05, ali je uz pritisak proizvođača posle svega dve nedelje pronađen novi kompromis – pravilnik je opet izmenjen, a nivo aflatoksina ograničen na 0,25 ili pet puta više nego u EU, a upola niže nego na preostalom međunarodnom tržištu. I u januaru 2015. nadležni su pokušali da granicu vrate na evropsku ali je to trajalo svega desetak meseci, kada je iznova prihvaćena koncentracija od 0,25 mikrograma koja se i pored najava novih propisa zadržala do danas.  

Stav stručnjaka je da su evropski standardi i dalje nedostižni za srpske proizvođače. Problem je u tome što većina farmi ne bi mogla da obezbedi dovoljne količine hrane od kukuruza evropskog kvaliteta, pa bi se stočni fond i mlekarska industrija našli u ozbiljnoj krizi.  


Komentari3
f75fe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Александар Ђорђевић
Најпре две исправке: афлатоксини нису гљивице, него производ свеприсутних гљивица буђи које се развијају нарочито на овлаженим биљним плодовима. Такође није тачно да наша клима посебно погодује њиховом развоју, јер су далеко више распрострањене у тропским и влажним областима. Наш проблем је неодговарајуће сушење и складиштење кукуруза који чини скоро 50% сточне хране. Нажалост, наш извозни кукуруз из 2012. постао је референца и многим студијама о афлатоксинима, јер су краве храњене претежно њиме давале млеко с уделом афлатоксина и до 0,5 мг по литру. Наравно да оптимални начин жетве, сушења и складиштења доста кошта, али губитак тржишта због зараженог кукуруза кошта још више.
Ilic Momcilo
Laicki gledano,da bi zivotinsko meso ili mleko bilo zarazeno,recimo alfatoksinom,treba da se koristi hranom koja sadrzi navedeni otrov.Zato pitam,da li odgovornost za visak te otrovne materije,snose prizvodjaci ili korisnici koji time hrane goveda radi proizvodnje mleka.U ovom delu teksta se pominju samo proizvodjaci mleka,sto me je navelo na ovo pitanje.I cija je odgovornost,nepostojanje odgovarajuce biohemijske laboratorije,sa sigurnim rezultatima ispitivanja.
Ljubisa Vukovic
Dobro ovo je jedna strana date okolnosti- kod nas je ' standard' za prisustvo aflatoksina u mleku i proizvodima od mleka 0,25 mikrograma po jedinici mase proizvoda a EU standard iznosi 0, 05 mikrograma. Sta je druga strana, odnosno koje mlekarske industrije kod nas mogu ispuniti taj zahtev? Verujem da neko od proizvodjaca ovde ima isti ili priblizno isti ispunjen EU standard. To jeste jedna od komercijalnih referenci pa cudi da oni, ako ih ima, to ne koriste kao referencu pouzdanosti proizvodnje i kredibilnosti? Ili to ne mogu potvrditi u akreditovanim laboratorijama. Ako je tako onda je u pitanju ' stara prica' da jos uvek nismo resili pitanje nacionalne laboratorije. Koliko dugo, decenija nam treba da adekvatno utrosimo namenjena nam sredstva EU za to? Cudi odnos proizvodjaca prema sopstvenoj 'praksi' ( ako su je identifikovali)- GMP, GHP?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja