utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Privredni rast od tri odsto – neostvariv

Stamenković: Ako u ovoj godini dostignemo ekonomski rast od dva odsto, biće vrlo dobro. – Nikolić: Suficit u državnom budžetu sto milijardi dinara, javni dug smanjen za milijardu evra
utorak, 05.09.2017. u 14:38
(Фото Танјуг/З. Жестић)

Nema izgleda da se ostvari projektovani i očekivani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2017. od tri odsto, izjavio je Stojan Stamenković, koordinator istraživačkog programa „Makroekonomskih analiza i trendova” (MAT), na predstavljanju novog broja ovog mesečnika Ekonomskog instituta. Privredni rast će u ovoj godini biti osetno niži, kazao je on, što je posledica problema sa energetskom proizvodnjom početkom godine i pada poljoprivredne proizvodnje uslovljen sušom, ali i veoma niskih investicija, čiji je realni rast duboko ispod očekivanih i neophodnih vrednosti.

– Ako u ovoj godini dostignemo rast BDP od dva odsto, biće vrlo dobro, iako Međunarodni monetarni fond još stoji na stanovištu da je moguć rast od tri procenta – kazao je Stamenković.

On je ukazao da je realan rast investicija od dva odsto u prvom polugodištu, što ne ide naruku planiranom povećanju BDP od tri odsto, a ne ohrabruju ni strane direktne investicije (SDI), koje su kao i prošle godine. Stamenković je podsetio da za neophodni višegodišnji ekonomski rast od četiri-pet odsto investicije treba da dostignu 25 odsto vrednosti BDP, a trećinu od te sume trebalo bi da čine strana direktna ulaganja.

– Idemo iz izbora u izbore, što ne pogoduje investitorima, ali se nadam da će se ova stavka investicija popraviti – kazao je Stamenković, uz opasku da su izdaci iz javne potrošnje za investicije u prvih šest meseci bile manje 20 odsto nego u istom periodu lani.

On je primetio da je građevinska proizvodnja u Srbiji u prvih šest meseci povećana samo u Beogradu, dok je u ostatku zemlje zabeležen pad od tri procenta. Pritom je izrazio nedoumicu da li će sve to što se gradi u glavnom gradu doprinositi privrednom rastu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, podsetio je Stamenković, porast svega stvorenog u prvom polugođu, u poređenju sa istim periodom prošle godine, iznosio je 1,2 odsto. Ovako nizak porast BDP, u prvih šest meseci, posledica je pada bruto dodate vrednosti u elektroprivredi 15 procenata u prvom tromesečju i više od 11 procenata u celom polugođu. Pored toga, dogodio se pad poljoprivredne proizvodnje u prvom polugođu više od devet odsto, kao i pad proizvodnje građevinarstva, gde je bruto dodata vrednost u ovom periodu smanjena za gotovo tri procenta.

Pogoršava se i slika spoljnotrgovinske razmene. Iako je izvoz u periodu januar-jul dostigao bezmalo 8,7 milijardi evra, što je 13,2 odsto više nego u istom periodu lane, istovremeni rast uvoza od 13,2 odsto (15,8 milijardi evra), povećao je spoljnotrgovinski deficit za 309,5 miliona evra i najviše uticao na porast polugodišnjeg deficita tekućeg računa, koji je premašio milijardu evra, za 332,2 miliona evra, odnosno 48,3 odsto.

U julu je usporena dinamika rasta zarada i prometa u trgovini na malo.

Prema rečima Ivana Nikolića, urednika MAT-a, lepša strana sedmomesečnih dešavanja u srpskoj ekonomiji je suficit u državnom budžetu od sto milijardi dinara, smanjenje javnog duga za milijardu evra, niska inflacija i jačanje dinara.


Komentari6
8cca1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan.R.Tošić
Naravno da je potrebno graditi puteve,ali njihov uticaj na rast BDP je minimalan,i gradnjom puteva se neće povećati minimalna cena rada po satu,neće se povećati ni kupovna moć građana,Srbiji je potreban 5 godišnji plan ubrzanog razvoja sa eksploatacijom postojećih prirodnih resursa,izgradnjom 2 Hidroelektrane i 2 Termo elektrane,i konkretnim ulaganjem u poljoprivrednu proizvodnju sa obaveznim državnim subvencijama za otkupnu cenu proizvoda sa zaštitom proizvoda i osiguranjem prinosa,država bi imala tada rast BDP od 7-10 % u kontinuitetu dug niz godina,a dosadašnjom nakaradnom fiskalnom politikom i nakaradnom konfuznom ekonomijom ostaje nam jedini parametar rasta BDP u poljoprivrednoj proizvodnji,koji zavisi od vremenskih uslova i nepogoda,svi ostali parametri koji direktno utiču na rast BDP su u opadajućem trendu bez tendencije rasta u industrijskom i poljoprivrednom i privrednom sektoru.Rešenje postoji,prirodni resursi postoje,ali nema dugoročnog plana razvoja,nema ko da ga sastavi !
albion
Bitno je koliki je rast industrijske proizvodnje, to je konstanta. Poljoprivreda, turizam, saobracaj osciliraju. Ako sledeca godina bude rodna, mozda ce BDP rasti i preko 5% zbog podbacaja ove godine i male osnove.
Ivan Tomic
Rast BDP od 2% je sraman i porazavajuci rezultat i to svima treba da bude jasno. Trenutno je u Evropi i to narocito u istocnom delu, period ekspanzije i stope rasta idu i do 5-6% (kao na primer Rumunija) i ovo sto se desava u Srbiji je samo jasan pokazatelj da je ekonomska situacija jako losa jer se smatra da je period krize iz 2008 godine prosao. Sve ono sto cujemo kao "izuzetno stanje ekonomije zahvaljujuci..." je zapravo jedna velika obmana posto je svetska ekonomija u fazi rasta pa to nije zaobislo ni Srbiju, ali je ovde rast jako mali i pored niske osnove...
saaale
Situacija nije uopste sjajna ali je mnogo bolje nego 2012. Ja sam privatnik i uspeo sam da povećam svojim zaposlenima plate za 20-ak posto. Toliko se povećala i moja zarada.
Игор Г.
Ма, све је то лепо али нико да нас обавести о оном најважнијем, колики је унутрашњи дуг државе и између привредних субјеката, колико предузећа је у блокади више од три месеца, колико стечаја има а дуже трају од 4 године, БДП није једини показатељ економије у држави.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja