subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:58

Bledski forum: Pristupni proces treba da bude predvidljiviji

Pristupni proces treba da bude predvidljiviji i jasniji, zatražili su na Bledu ministri spoljnih poslova zemalja zapadnog Balkana.
utorak, 05.09.2017. u 17:58
(Фото Танјуг/Д. Гол)

BLED - Na panelu o proširenju EU na Zapadni Balkan, šefovi diplomatija ukazali su da proces često predugo traje, te navode da ako nije predvidiv može da se izgubi podstrek za reforme, a kao negativan primer lošeg pristupa EU navedena je Makedonija.

Ministar spoljnih poslova Albanije Ditmir Bušati rekao je da EU ima transformativni uticaj na region i zemlje.

„Danas vidimo da je mnogo mirnija atmosfera nego je bila pre 10, 15 godina i to je zahvaljujući evropskoj perspektivi, ali i saradnji SAD i EU, i uloge ta dva strateška partnera u regionu”, objasnio je on.

Ji: Proces transformacije u interesu i Brisela i regiona
BLED - Zvaničnik američkog Stejt departmenta Brajan Hojt Ji izjavio je danas na Bledu da su integracije i transformacija zapadnog Balkana u interesu Brisela i regiona, i dodao da je spremnost za to sa strane evropskih institucija ono što trenutno nedostaje.
Ističući da je Evropska unija možda najvažnija pojedinačna snaga za ostvarivanje prosperiteta i mira u Evropi u istoriji, američki zvaničnik ističe da zemlje regiona moraju da poseduju maksimalnu volju da se transformišu kako bi postale članice EU.
Neke, međutim, zemlje Balkana nisu donele tu odluku i nisu opredeljene do kraja članstvo u EU, dodao je on.
„Jednom sam razgovarao sa jednim zvaničnikom iz regiona i pitao ga: Zašto ne stavite sva jaja u EU korpu, odnosno zašto se ne posvetite 100 odsto kriterijumima iz 'aki kominotera', zašto sedite na dve stolice u isto vreme?”, rekao je Ji.
Prema njegovim rečima, odgovor je bio da zemlja ne sedi na dve stolice u isto vreme, već drži dve grane i da jednu neće pustiti sve dok ne bude sigurna da je druga grana maksimalno čvrsta.
„Tako da je to dvostrani proces i EU mora da bude potpuno spremna da prihvati one koje treba da se transformišu, a te zemlje treba da da budu sigurne 100 odsto da žele da budu deo EU, a ne 50 odsto”, ističe američki zvaničnik.
Reforme su ključne i neophodne za tranformaciju, a institucije EU, NATO ili bilo koje druge treba da budu spremne da prihvate da je i u njihovom interesu da se transformacija dogodi, a to nedostaje, napomenuo je on.
Sasvim je moguće da zemlje regiona ostanu izvan EU, iako je od vitalnog interesa da ih EU ima u svom članstvu, zaključio je Ji. (Tanjug)

Bušati je kazao da je Albanija sprovela masivnu pravosudnu reformu, i sve je vođeno pod kišobranom pristupnog procesa, te da ne bi bilo moguće albanskim vlastima da to učine sami, i da nema evropske perspektive.

Kazao je da je zabrinut zbog nepredvidivosti procesa, te kazao da on mora biti predvidljiviji.

„Kao i studenti, ako imate datum dobro se pripremate za njega. Potpisali smo S SP 2006. I tada, kada su me pitali kada Albanija može postati članica, rekao sam za 10 godina, a sada 11 godina posle toga, ponovo bih dao isti odgovor”, kazao je Bušati.

Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Igor Crnadak potvrdio je da je EU za njegovu zemlju imala transformativni efekat, i ukazao da su ogromna očekivanja od evropske perspektive i budućnosti.

Rekao je da su regionu potrebne precizne i konkretne poruke od evropskih partnera, veća predvidivost procesa.

„Kada govorimo o tome to ne znači da želimo da nam je cilj da izbegavamo ispunjavanje naših obaveza”, poručio je on.

Kada je reč o BiH Crnadak je ukazao da je problem što su institucije slabe, te preovladava nepoverenje, a usled toga mladi, iako imaju dobar posao, napuštaju zemlju.

„Trebalo bi EU da posveti veću pažnju da nam pomogne u izgradnji snažnih, nezavisnih institucija. To bi brže vratilo poverenje u institucije I donelo neku vrstu pozitivne perspektive. Bilo bi dobro ako bi dobili neku vrstu jasnog stava od EU, vezano za obaveze svake zemlje po sistemu 'ako bude toga, u to vreme ćete dobiti to'“, naglasio je on.

Šef crnogorske diplomatije Srđan Darmanović istakao je da Crna Gora veruje u EU, kao i u to da treba da postane članica, pa zato vredno radi na tome.

„Verujemo da EU trebamo mi koliko ona nama treba, jer je ovaj region treba dodatne izvore stabilnosti, kako za ekonomski, tako i demokratski razvoj, a to je EU”, naglasio je on.

Istovremeno je istakao da zemlje regiona ne žele da Berlinski proces bude neka zamena za proces proširenja EU.

„Ne želimo da se preko Berlinskog procesa radi na stvaranju nekakve inicijative za saradnju na Balkanu, koja bi trebalo da postane neka čekaonica, da nam se kaže da imamo svoju uniju, da treba da je razvijamo, pa da ćemo kada dođe vreme biti primljeni u evropsku porodicu. Želimo 'regata princip', da svaka zemlja bude evaluirana na osnovu svojih uspeha. Verujemo da će uspeh svake zemlje biti uspeh celog regiona”, objasnio je Darmanović.

Zbog toga, kako smatra, EU mora da pokaže regionu da je proširenje ozbiljan proces, a ne samo neka reč.

„Mi moramo da uradimo naš posao, ali i EU mora da pokaže da je potpuno privržena širenju, da je to najbolji odgovor u debati o budućnosti Unije. EU neće biti potpuna bez apsorpcije Balkana”, poručio je Darmanović.

Zamenik ministra kosovskog ministra inostranih poslova Valon Murtezaj rekao je da Kosovo deli vrednosti EU i evropske porodice, te da je evropski proces veći podstrek od prepreka koje su na tom putu.

Proces, kako je dodao, međutim, dugo traje, posebno imajući u vizu globalne izazove sa kojima smo suočeni.

Ministar inostranih poslova Makedonije Nikola Dimitrov podvukao je da je njegova zemlja primer kako ne treba da se sprovodi proces širenja.

„Na Makedoniji moguće je naučiti lekciju šta ne treba raditi prema zapadnom Balkan. Potpisali smo S SP 2001., postali kandidat pre 12 godina, i svi uspesi su od tada ignorisani zbog političkog problema sa jednom članicom EU. Zatim je došlo do obustavljanja reformi i eskalaciji, tokom koje su ljudi upali u skupštinu. To je šta može da se desi jednoj zemlji kada nema perspektive”, objasnio je on.

Dimitrov je kazao da je Makedonija i primer šta se dešava kada se „smekša” izveštaj o napretku, kada nema dovoljno iskrenosti u evaluaciji stanja, kao i kada jedna zemlja obustavi reforme.

„Makedonija je bila uvek na pravoj strani istorije, a u poslednje tri godine uspeli smo da napravimo haos. Zato apelujem da zemlje kandidati reforme shvate ozbiljno, a zemlje članice da shvate proširenje ozbiljno”, kazao je on.

Ministarka inostranih poslova Hrvatske Marija Pejćinović Burić, kao predstavnica zemlje članice EU na ministarskom panelu, rekla je da ako pristupni proces nema transformativni efekat onda se nešto pogrešno dešava.

„To može biti na obe strane - ako kandidati ne čine dovoljno u obavljanju svojih zadataka, ili ako EU nije postavila dobar sistem nadzora”, uverena je ona.

Šefica hrvatske diplomatije rekla je da u prošlosti za neke kandidate nije bio transformativnim efektom, jer se radilo o zemljama koje su bile potpuno politički, ekonomski i demokratski na nivou EU, kao i tržišne privrede. Ali za zemlje u tranziciji taj efekat je potreban.

„Transformaciju možete videti samo u drugoj fazi proces. Male korake vidite u prvoj fazi. EU mora imati jasne ciljeve. Izveštaje koje daje uobičajeno su politički izbalansirani. Na puno načina se kaže nešto slično, ali retko i ono što je potrebno učiniti”, kritikovala je ona.

Direktor za Evropu i centralnu Aziju evropske diplomatske službe Tomas Majer-Harting rekao je da je budućnost regiona u EU, i da je to obećanje dato davno, ali ponovljeno nedavno i to u teškim okolnostima po Uniju.

Ocenio je da se nogo toga pozitivnog dogodilo u regionu u prošloj godini, i da je to sve zahvaljujući angažovanjem EU i snazi Unije.

„Ništa se ne bi dogodilo bez snage transformativne EU”, uveren je Majer-Harting.

On je rekao da je neophodno dalje napredovati, dok traje mandat ove Evropske komisije, kako bi se proces učinio ireverzibilnim.

„Svi koji pratili razvoj EU videli su koliko je izazov Bregzita osnažio koheziju. Očigledno nećemo ostati na 27 članica, već ćemo rasti zahvaljujući ovom regionu”, zaključio je on. (Tanjug)


Komentari0
a096d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja