subota, 18.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:32

Nemački „arijel” i jeftiniji i bolje pere od hrvatskog

Čak 60 odsto ispitivanih proizvoda Hrvati plaćali skuplje nego kupci u Nemačkoj, a samo kod četiri od 26 ispitanih artikala (15 odsto) nije nađena razlika ni i kvalitetu ni u ceni
Autor: Ivana Albunović / Jelica Anteljutorak, 05.09.2017. u 22:00
(Фото Пиксабеј)

Kod više od polovine ispitanih proizvoda sa tržišta Hrvatske i Nemačke utvrđena je znatna razlika u kvalitetu, pokazala je najnovija analiza koju je Hrvatska, poput drugih novih članica EU, sprovela kako bi ukazala da multinacionalne kompanije diskriminišu potrošače u siromašnijim državama Unije. 

Paradoksalno je i da su 60 odsto ispitivanih proizvoda Hrvati plaćali skuplje nego potrošači u Nemačkoj, a istraživanje je pokazalo da samo kod četiri od 26 ispitanih artikala (15 odsto) nije nađena razlika ni u kvalitetu ni u ceni. Kod čak 54 odsto utvrđena je razlika u kvalitetu, i to u prilog potrošačima sa zapadnijeg tržišta, prenose hrvatski mediji.

Najveće razlike uočene su kod pet prehrambenih proizvoda i jednog deterdženta. Recimo, „vudi” viršle, od pilećeg i ćurećeg mesa, na hrvatskom tržištu (suprotno nazivu) bile su proizvedene od otkoštanog mesa koje se, prema EU propisima, ne sme označavati kao meso. Nasuprot tome, nemački proizvod bio je napravljen od komada mesa, ukazala je Biljana Borzan, predstavnica Hrvatske u evropskom parlamentu. 

Borzanova je takođe navela primer „Hip bio” dečje hrane, od pirinča i šargarepe s ćuretinom, gde je proizvod namenjen tržištu Hrvatske imao znatno manji udeo povrća a veći pirinča. Razlika je i u tome što u proizvodu sa hrvatskom deklaracijom nije bilo krompira pa je bilo i manje omega tri masnih kiselina. Uprkos svim razlikama, na oba tržišta proizvodi su stavljeni u promet pod istom šifrom. 

– Posebnu težinu rezultatima daje činjenica da je proizvod za hrvatsko tržište skuplji za više od 50 odsto i reč je o proizvodu namenjenom ishrani dece – rekla je Borzanova. Za razliku od sličnih istraživanja u Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj, ovo je prvo u koje je uključilo i neprehrambene proizvode. Od pet testiranih velike razlike su nađene u kvalitetu deterdženta za veš Ariel Vollwaschmittel. Pokazalo se da je nemački proizvod (koji je za razliku od hrvatskog obeležen oznakom „kompakt”) imao i znatno veće dejstvo pranja pri nižoj temperaturi (na 40 stepeni Celzijusa), dok je razlika na većim temperaturama takođe postojala, ali je bila manja. Uprkos tome, deterdžent za nemačko tržište bio je za četvrtinu jeftiniji nego u radnjama u Hrvatskoj. 

Razlike su i ovoga puta pronađene kod „nutele” i „aktivija”, voćnog jogurta od jagode, a kod „haribo kola” gumenih bombona, u nemačkom proizvodu utvrđena je znatno veća količina ukupnog šećera od deklarisane. 

– I ovo istraživanje, kao i ranija evropska, potvrdilo je opravdanost stava više od 80 naših građana koji misle da ih multinacionalne kompanije tretiraju kao građane drugog reda. Moj posao je da Evropska unija radi za ljude, a ovi rezultati su veliki doprinos pokušaja rešavanja ovog problema na nivou EU. Rezultati su već poslati poverenici Evropske komisije za zaštitu potrošača Veri Jurovoj – rekla je Borzanova.

Predsednica Hrvatske agencije za hranu Andrea Gros-Bošković tokom predstavljanja ove analize, koja je izazvala veliku pažnju javnosti, rekla je da se kvalitet proizvoda često posmatra kao ekonomska kategorija, ali da je važno osigurati kriterijume koji će garantovati da razlike u kvalitetu ne budu diskriminišuće. 

– Ako ih i ima one treba da budu odraz razlika u prehrambenim navikama ili specifičnostima područja, ali nipošto alibi za razliku u formulaciji proizvoda – zaključila je Gros-Bošković.

Analiza, koja je u hrvatskim medijima nazvana istraživanjem Biljane Borzan, planirana je dugo i detaljno. Na osnovu odabira građana izabrani su proizvodi i potpisani ugovori sa pet najeminentnijih hrvatskih laboratorija, po preporukama Hrvatske agencije za hranu.

– Obećano – učinjeno! Nakon što se u anketi 800 građana izjasnilo koje proizvode žele da testiramo, i pošto je Hrvatska agencija za hranu uradila naučni okvir projekta, stručnjaci su nabavili uzorke u radnji u Minhenu i ugovorili analize s najboljim hrvatskim laboratorijama. Vozilo za transport bilo je posebno opremljeno kako ne bi došlo do kvarenja i kontaminacije proizvoda. Kupovina uzoraka bila je maksimalno transparentna, kako ne bi bilo osnove za osporavanje rezultata – objasnila je Borzanova. 

Ona je za agenciju Hina istakla da je ovo jedino istraživanje u EU koje uključuje i deterdžente i higijenske proizvode. Zbog toga, naglasila je, posle ovih rezultata niko neće moći da tvrdi da je reč o ukusu lokalnih potrošača. 

– Jer ako to i stoji za hranu, sigurno niko ne može da dokaže da hrvatski potrošači vole deterdžente koji slabije peru – rekla je Borzanova koja je inače snosila trošak ovog projekta iz budžeta zastupnika za promotivne aktivnosti.


Komentari5
2622f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sandra
Deterdzenti koji se uvoze kod nas su jako losi - kad god odemo u inostranstvo, kupovali bi deterdzente tamo jer su mnogo boljeg kvaliteta i bolje peru nego ovi koji dolaze iz Rumunije i Bugarske. Koka Kola je takodje losijeg ukusa nego recimo u Britaniji (gde sam nekad zivela), Milka cokolada je losijeg ukusa nego na zapadu (podseca me na sapun), a mogu da zamislim koju jos inferiornu robu uvozimo iz "EU".
Jovan
Pa mozda bolje pere ali slabije se mulja !
Dragan Jaćimović
Kada će ovakvo istraživanje biti sprovedeno i u Srbiji?
Mika Mis
Sve cestitke za obavljeni posao.Imali bismo mnogo cemu da se naucimo od skorasnjih clanica evropske unije.Za pocetak recimo da se drzimo domace hrane! A potom da na svakom artiklu a osbito mesu bude jasno naznaceno odakle je uvezeno.Pa onda recimo da nasa udruzenja potrosaca oforme jednu pristojnu laboratoriju koja ce valjano kontrolisati kvalitet proizvoda koje kupujemo i uredno nas informisati o rezultatima analiza.
Маја М:
Не верујем да ћемо тај филм гледати.
Preporučujem 28

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja