petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:06

Obnovljeno Staro vojničko groblje u Šumaricama

Za restauratorske i konzervatorske radove na jednom od tri najvažnija srpska groblja iz Prvog svetskog rata država izdvojila 2,4 miliona dinara. – Na Starom vojničkom groblju u Šumaricama sahranjeno je i više desetina austrougarskih i nemačkih vojnika
Autor: Brane Kartalovićsreda, 06.09.2017. u 11:02
Мајстор Јово Пејичић из Српског Брода (Фото Б. Карталовић)

Kragujevac – Staro vojničko groblje u okviru memorijalnog kompleksa u Šumaricama, koje je formirano još u drugoj polovini 19. veka tokom srpsko-turskih ratova, konačno je obnovljeno i sređeno. Poslednji restauratorski i konzervatorski radovi završeni su juče po podne, kada su majstori sremskomitrovačke firme „Granit Liješće” mastilom ispisali imena poginulih vojnika i natpise na sačuvanim kamenim spomenicima. Stari drveni krstovi zamenjeni su betonskim, a čitava površina groblja na kome se danas nalazi stotinak humki biće zatravljena.

Za uređenje Starog vojničkog groblja u Šumaricama, koje je gotovo u celosti uništeno posle Drugog svetskog rata, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izdvojilo je 2,4 miliona dinara.

– Drago mi je što sam učestvovao u ovom poslu. Naša stara groblja treba obnoviti, to su naše svetinje oko kojih treba da se okupljaju mladi, da nauče nešto o srpskoj istoriji i da čuvaju sećanje na svoje pretke koji su se borili za otadžbinu i ginuli za slobodu – poručio je majstor Jovo Pejičić rodom iz Srpskog Broda koji se, kaže, iznenadio kada je na jednom spomeniku ugledao ime svog zemljaka.

Staro vojničko groblje u Šumaricama, na kome počivaju i srpski vojnici iz balkanskih ratova, potpuno je urbanistički uređeno tek posle Prvog svetskog rata kada je i proglašeno za jedno od tri najvažnija srpska groblja, zajedno sa onima na Kajmakčalanu i Bitolju.


Površina groblja sa stotinak humki biće zatravljena (Foto B. Kartalović)

Komisija Spomen-muzeja „21. oktobar”, ustanove koja se brine o šumaričkom memorijalnom kompleksu, nedavno je, posle šestomesečnog istraživanja, utvrdila da je na groblju koje se nekada prostiralo na oko dva hektara sahranjeno 3.200 vojnika. Najveći broj vojnika je tu pokopan tokom 1915, kada je u Kragujevcu bila smeštena centralna vojna bolnica u kojoj su se lečili ranjenici i zaraženi tifusom.

Uprkos besparici, groblje je nekako održavano sve do Drugog svetskog rata, ali je u godinama po oslobođenju zemlje gotovo u potpunosti uništeno. Nova vlast je želela da iz svesti srpskog naroda izbriše sećanje na balkanske i Prvi svetski rat, a prvi zahtev da se Staro vojničke groblje u Šumaricama obnovi gradskim vlastima je još pre 20 godina uputio kragujevački novinar i publicista Miloslav Samardžić.

Ipak, radovi na obnovi groblja počeli su tek ovog leta, nakon što je država, posle urgencije grada i nadležnih ustanova kulture, obezbedila neophodna materijalna sredstva.

– Podržavam ovu odluku. U Kragujevcu je mnogo toga porušeno, što u ratovima, što u miru. Starog grada gotovo da više i nema. Treba obnoviti sve što je ostalo, sve na šta smo se nekada pozivali. Vi novinari treba da pritisnite gradsku vlast da obnovi i neke druge važne stvari – smatra bivši radnik „Zastave” Zoran Nikolić koga smo juče zatekli u šetnji kraj Starog vojničkog groblja u Šumaricama.

Staro vojničko groblje u Kragujevcu decenijama je bilo zanemareno i prepušteno zubu vremena, a u fokus javnosti je ponovo dospelo juna ove godine kada je „Politika” objavila tekst o zahtevu Nemačkog saveza za brigu o ratnim grobovima da se u Šumaricama obeleže i grobovi njihovih vojnika iz oba svetska rata koji su tu sahranjeni.

Pomenuta komisija Spomen-muzeja „21. oktobar”, koju su činili istoričari Marko Terzić, Predrag Ilić i Veljko Leković, ustanovila je da je na Starom vojničkom groblju u Šumaricama sahranjeno više desetina austrougarskih i nemačkih vojnika. Prema jednim podacima, tu su pokopani zemni ostaci 62 strana vojnika, a prema drugim 72.

Ova inicijativa, o kojoj je naš list opširno pisao, naišla je na brojne negativne komentare u javnosti, pre svega zbog činjenice da su vojnici Vermahta oktobra 1941. u Kragujevcu počinili stravičan zločin, streljavši oko 2.800 nedužnih civila.


Komentari14
edfb8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zarije bulatović
ja sam rodjen 1954 i u školi sam učio i o balkanskim ratovima, i o prvom i drugom svetskom ratu i o solunskom procesu, i o komitama i četnicima, sve ono šte sada lažno predstavlja kao tajna istorija. ajde da vidimo danas udžbenik u kome se uči o diktaturi karađorđevića
З. Сланкаменац
@ Игор Г.... Доводећи 1940. на чело Културбунда Југославије Јозепа Јанка, Културбунд постаје масовна нацистичка организација у Југославији, а Швабе масовно прихватају немачки идентитет и нацистичку идеологију. Прозвали су себе Фолксдојчерима. Унутар те заједнице је у Југославији формирана илегална паравојска Немачка дружина (Deutsche Mannschaft) која се бавила тероризмом, герилским акцијама, саботажама и другим видовима агресивног деловања и изнутра напала Југославију још пре 6. априла 1941. г. Преко исте организације je касније спровођена сва регрутација Фолксдојчера у немачку војску, жандармерију и СС јединице. Априла 1942. г. је у Банату формирана злогласна Седма добровољачка брдска СС дивизија „Принц Еуген“ која је починила мноштво стравичних злочина у Србији, Босни, Херцеговини и Далмацији, а борила се и против Југословенске армије и на Сремском фронту. У Б. Јарку је био сабирни центра који је служио, изм. осатлог и за заштиту Ф/дојчера од одмазде за почињене злочине...!
Саша Јовановић
Обнављање гробова српских војника му дође као колатерална штета, из угла донатора. Или замазивање очију српској јавности. У следећој фази, наши преци биће проглашени агресорима, јер су бранили сопствену земљу. Нама, садашњим Србима, не прети та опасност. Јер не бранимо земљу, него је распродајемо. На радост купаца.
З. Сланкаменац
Има ли краја самопонижавању када се обнављају гробља агресорима и чиме су они то залужили и због чега су ту, у срцу Србије, изгубили своје животе и колико су они угасили живота младих људи, или домаћина, жена и деце на самим кућним праговима. Тако је АВ обновио и гробље фолксдојчерима, из чувене "Принц Ојген дивизије" у Бачком Јарку, чувене по томе што је иза себе остављала спаљен села и бандере окићене српским лешевима. Када и где су то Срби вршљали по Немачкој као окупатори и паликуће, па да се Германима прогледа кроз прсте и да се тражи реципроцитет. Овако је то акт чистог аутошовинизма и штокхолмског синдрома (љубави према непријтељу из страха). Очито је да ми тешко памтимо и брзо заборављамо што у ствари делује потстицајно потенцијалном непријатељу и са овим се мора прекинути и већ једном направити павиљон о Јасеновцу на Старом Сајмишту као би сваки новопридошли дипломата у Београду био упознат о чему се у Србији у ствари ради!
Juraj
Igore, švapske žene su bile mnogo više zaludjene Hitlerom nego nemački muškarci i to što su žene ne umanjuje im krivicu. Sirotoj švapskoj dečici, mladjoj od 10 godina (stariji su masovno već bili u hitlerjugendu) mogu da se dižu spomenici ali tek kada Nemci podignu u Berlinu spomenike za izginulu srpsku, romsku, jevrejsku i drugu decu, stanovnike Srbije i kada dobrovoljno isplate odštete za ubijenu srpsku, romsku i albansku decu u poslednjem ratu u kome je luftvafe uglavnom bila zadužena za navodjenje razornog i ubitačnog bombardovanja Jugoslavije. Nema čak ni izvinjenja za one devojčice iz Varvarina ili onu malu iz Batajnice i mnoge druge, o spomeniku da ne govorimo. Zašto ne zatraže od svojih večitih hrvatskih saveznika da u Zagrebu podignu spomenike makar pobijenoj srpskoj, dečici sa Kozare i širom Hrvatske. Kako su Nemci obeležili nasilnu smrt i proterivanje hiljade dece u poslednjem ratu u Hrvatskoj koji su zdušno potpirivali i za koji su jako zaslužni?
Preporučujem 21
Игор Г.
Очигледно да немате благе везе шта је било у Бачком Јарку. Био је конц. логор за филксдојчере у којем су већином били жене и деца. Споменик је подигнут умрлим у том логору а не припадницима злогласне СС „Прин Еуген" дивизији. Једно је одати почаст противнику а сасвим друго злочинцима. У Београду на Кошутњаку имате немачко-српско гробље погинулим у одбрани Београда 1915. Споменик и гробље су направили немци као знак поштовања према Српским ратницима.
Preporučujem 15
Prikaži još odgovora
Juraj
Austrougarskim zločincima iz 1. SR nikako ne treba obnavljati spomenike za razliku od nemačkih vojnika koji u 1. SR na teritoriji Srbije shodno nekim novinskim člancima nisu činili zlodela osim dva kažnjena slučaja silovanja. Ogromna razlika je bila i u komandovanju izmedju zloglasnog Poćoreka i nemačkog Felmaršala Makenzena, koji je zbog svog časnog stava preema palim i zarobljenim srpskim borcima po zarobljavanju u Futogu od oslobodilačke Srpske vojske sa svim počastima i ličnim naoružanjem svečano ispraćen u savezničko zarobljeništvo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja