nedelja, 23.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:32

Pesme u prozi

Autor: Jovan Dučićsreda, 06.09.2017. u 11:45
Јован Дучић за својим радним столом у посланству у Риму

Jevrejska pesma

Njene su oči kao dvoje dece, obučene u belo,

koja se drže za ruku, i pevaju psalam cara Davida.

Njene su usne kao dve reči biblije koje je napisao prorok

kad se vratio iz pustinje u kojoj je razgovarao s Bogom.

Njene reči su tihe, i kada počne da ih izgovara,

to izgleda kao padanje zvezda na jezeru Gepezaretu.

Njen je korak blag, i ona ide oborenih očiju,

misleći na svoj zlatni pojas, svoje paunove,

i hladnu mesečinu koju je jednom videla na planini Sunce.

Jer je Estira kći poglavice iz moga plemena, iz carske loze.

I dok ja stražarim noću pred njenim šatorom, umirući od požude,

ona spava držeći među prstima dva srebrna cveta jasmina.

 

Svetac

Noćnim putem, belim i prašljivim, vraćao se svetac iz grada u planinu gde je bila njegova koleba.

S njim je išao samo njegov mršavi magarac koji nije jeo ništa dok je ceo dan svetac proveo učeći ljude

milosti i strahu od Boga, a ne dobivši ni sâm ni od koga ni parče hleba.

Duh svetiteljev bio je ispunjen velikim istinama, i on nije osećao da posrće od gladi.

Blizu jednog raskršća vide kako se otkide s neba jedna zvezda,

siđe s planine i pređe reku, i pričeka ga na raskršću.

Duša svetitelja ozari se njenim sjajem, i on blaženo pruži ruku kojom je ceo dan ukazivao na Boga.

Zvezda siđe na njegov dlan i obasja celu noć.

Svetac se baci na zemlju pred tim znakom s neba, i zatim se krenu za zvezdom koja se istim putem vrati u nebo.

Sutradan su ga prolaznici našli mrtvog kraj puta s dlanom koji je još bio otvoren.

Poveli su veselo njegovog magarca koji se celu noć napasao i sav radosno potrčao za njihovom magaricom.

Na dlan starca ostavili su pažljivo kamen da ne postane vukodlak i pomori okolinu.

 

Ziziema

Ziziema ima trbuh kao štit carev o koji se razbiju svi juriši neprijatelja.

Bradavice su na njenim grudima kao dve krupne kapi krvi ranjene lavice.

U njenim zenicama gore široke vatre kao požar

i kojem je neprijatelj spržio svu našu žetvu od Šasa do Gamare.

Njeno telo se povija od ključeva krvi kao reka Ataris koja je puna zmija.

Ali kad pod veče prođe ispod njenih vrtova neko purpurno jedro,

i začuje se neka tužna svirala – ona zaplače nežno

kao košuta koju je probudio zračak meseca u šumi.

(Politika, 18. aprila 1925. godine)


Komentari3
10b75
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

neda kozomara
Genije, mislim da se malo obraća pažnja na njegovo djelo . Da nije Trebinjaca malo ko bi ga zvanično pominjao. Fenomenalan i nepogrješiv u zaključcima i razmišljanju .
Ilic Momcilo
I ove prozne pesme su predivan rezultat njegovog uma,shvatanja i emocija zivota,kao i celo njegovo knjizevno i pesnicko delo.Prvi put sam se sreo sa pesmama u prozi,dalekih 60-tih godina,u osmom razredu OS,kada sam od devojcice ,bili smo obostrane simpatije,dobio knjigu Tagorinih takvih pesama,"Gradinar".Pisuckao sam celog zivota,samo za sebe,po neku pesmu,i tada sam se"primio" na pesme u prozi napisao nekoliko i par njh nisu lose.NIje ih lako pisati.Steta sto takvih pesnika nema malo vise,siguran sam da bi mladi, kao sto sam ja bio zavolele njihove pesme.
Вукица
И мислилац, и песник у једном великану! „Надгорњавање“ разума и осећања знаменитог Требињца изнедрило је дела по којима га и данас памтимо - предивне песме, али и лаконски срочене животне истине, попут оне, мени врло драге; „Велика је несрећа кад човек не зна шта хоће, а права катастрофа кад не зна шта може“.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja