četvrtak, 21.09.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:17
Intervju: Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije

Klijenti birali između osiguranja i viših kamata

Ako se neko izjasnio da želi da osigura kredit, potpisao je ugovor o kreditu i zbog toga dobio bolje uslove. – Ne postoji pravni osnov da se to obori na sudu
Autor: Jelica Anteljčetvrtak, 07.09.2017. u 22:00
(Фото Танјуг)

Presuda Trećeg osnovnog suda, prema kojoj banka mora klijentu da vrati troškove osiguranja stambenog kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita – neosnovana je i nelogična. Nije tačno ni to da klijenti nisu bili obavešteni o tome da je plaćanje ove polise njihova obaveza. Mogli su da biraju da li će uzeti osiguran ili stambeni kredit bez osiguranja kod Nacionalne korporacije. Odabrali su osigurani zajam i dobili niže kamate, kaže za „Politiku”, Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

U slučaju da ova presuda postane pravosnažna, šta zaduženi građani mogu da očekuju?

Ako se neko izjasnio da želi da osigura kredit, potpisao je ugovor o kreditu i zbog toga dobio bolje uslove. Ne postoji pravni osnov da se to obori na sudu. U slučaju da presuda postane pravosnažna i banke će reagovati. Mogu da kažu da su dovedene u zabludu da će klijenti osiguravati kredit kod NKOSK-a. Mogu i da im vrate novac od polise osiguranja, ali će kamatna stopa na stambene kredite biti 6,5 umesto 3,5 odsto. Oni će morati da vrate novac koji su, u međuvremenu, uštedeli.

Da li banka ima pravo da menja uslove u ovom slučaju, budući da se polisa osiguranja ne raskida?

 Pa, kako je sud mogao da dovede u pitanje ovo što je ugovorom definisano? Zašto bi jedna logika važila za klijenta, a druga za banku. Pa da vidimo, da li je klijentima u interesu da im banka vrati 2.500 evra od osiguranja, a traži 10.000 evra koje su uštedeli na nižim kamatama.

Na osnovu kog zakona banka obavezu plaćanja polise osiguranja kredita prebacuje na građane?

Ovo nije u suprotnosti ni sa jednim zakonom. A ono što nije zabranjeno, to je dozvoljeno. Korporacija je osnovana da bi obezbedila sigurnost depozita, ali i klijenata. Klijent plaća osiguranje. Ako on prestane da plaća kredit, umesto njega će to činiti korporacija, a ona će ga kasnije pritiskati. Ko najviše rizikuje? Banka, jer je dala novac. Logično je da će se osigurati. To je njeno pravo, kao što i klijent ima pravo da to prihvati ili ne prihvati. Banka mu daje jeftiniji kredit, pa da li je logično očekivanje da ona plati i to što će osiguranjem obezbediti jeftiniji kredit.

Ali to je ugovor o osiguranju između banke i NKOSK-a. On je u Srbiji nedozvoljen ukoliko ide na teret trećeg lica, a to je u ovom slučaju klijent

A ko da plati!? Banka! To je besmisleno. To je upravo trenutak u kome se zanemaruje ono što je klijent potpisao, nego ćemo sada tražiti izokola način kako banka da im vrati novac.

Zašto i ovaj trošak nije uračunat u kamatu, pa se ova naknada ne bi ocenjivala nezakonitom?

O načinu plaćanja može da se razgovara. Ali, moramo da razgraničimo ko je u obavezi da plati osiguranje. To nije nametnuta obaveza klijentu, nego pogodnost i benefit koji je dobio od banke kroz nižu kamatu. Pitanje je suštine, ko je obavezan da plati osiguranje. Naravno, onaj ko koristi uslugu, a to je klijent.

Po Zakonu o obligacionim odnosima banka troškove i zaradu može da izražava samo kroz kamatu?

Zakon o obligacionim odnosima uopšte ne poznaje takvu vrstu transakcija, jer je donet pre 50 godina. Kad god neko želi da zamagli stvar pomene ovaj zakon. On je samo osnov i ne bavi se detaljima. Svi koji kritikuju banke pozivaju se na član 1065 ovog zakona koji kaže da se klijent između ostalog obavezuje da plati iznos uz utvrđenu kamatu. Ne pominju član 1066 koji definiše uslove davanja. Postoje i drugi zakoni koji preciznije određuju šta banka može da naplaćuje.

Udruženja za zaštitu potrošača tvrde da niže kamatne stope u osiguranim stambenim kreditima nisu validan argument za plaćanje naknade osiguranja, posebno što su banke u ugovorima te kamate jednostrano povećavale

To je bio slučaj sa nekoliko banaka, pre sedam-osam godina, koje su u ugovorima imale odrednice da u skladu sa svojom poslovnom politikom mogu da menjaju kamatne stope. To nije bilo fer i mi to nikada nismo opravdavali. Uz preporuku NBS, banke su ukinule ove klauzule i obeštetile klijente. Kamatne stope nijedna banka više ne menja.

Zašto Srbija i dalje ne rešava problem kredita indeksiranih u švajcarskim francima?

Zaduženi u ovoj valuti imali su četiri puta mogućnost da svoje kredite prebace u evro. Odziv je svaki put bio slab, jer su razne organizacije vodile negativne kampanje protiv ovih predloga. Problem je rešen, ali oni ne žele da prihvate predloge. Srbija je jedina država koja je dala četiri modela, dva sa konverzijom i dva u švajcarcima. Ali, mi i dalje pričamo o tome kako su problem rešili drugi.

Rešili su skoro svi i to je istina, zar ne?

Kako? Hoćemo li i mi kao Crna Gora – konverziju na dan zaključenja ugovora i kamatu od 8,2 odsto. Ili kao Hrvatska? Po hitnoj proceduri usvojen je Zakon o konverziji i oročen na tri godine. Banke su iscrple sve zakonske mogućnosti, pa je centrala jedne banke iz Italije zatražila arbitražu.


Komentari25
dec06
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ivica Stojanović
1. Нема право нико, па ни генерални секретар Удружења банака Србије, да за пресуду који је донео суд каже да неоснована и нелогична. Постоји право жалбе. 2. Ја као клијент нисам био обавештен да могу да бирам или осигурање код Националне корпорације, или виша камата. 3. Изјава да банке могу клијентима да вратите новац од полисе осигурања, али, тада ће каматна стопа на стамбене кредите бити 6,5 уместо 3,5, просто је невероватна. По ком правном основу ће банке то да ураде? Још, потом банке ће да траже од клијената 10.000 евра које су клијенти уштедели на нижим каматама. Заиста, неко ко је надлежан морао би да се позабави са оваквим изјавама и његовим аутором Дугалићем. 4. Бесмислено да банка плати осигурање код Националне корпорације! Да ли је Дугалићу смислено да ја потпишем уговор са банком у коме је наведено да је номинална каматна стопа 3,9%, а да прву рату отплате кредита платим по номиналној каматној стопи 4,9%? 5. После овог интервјуа бесмислено је више причати о било каквој неза
Snežana Maričić
Nisu bile tolike razlike u kamatama. Može li "Politika" da da isti prostor Udruženju CHF SRBIJA, da iznesemo argumente. Naravno, mi ne bismo da sudimo o odluci suda. Nedopustivo je da se sudska odluka komentariše kao besmislena, uostalom postoji pravo na žalbu. Sada se vrši pritisak na Apelacioni sud ovakvim izjavama. Dakle pozivam cenjeni list da napravi intervju sa advokaticom Jelenom Pavlović. Audiatur et altera pars. Ovakav uticaj na sudove je nedopustiv i vređa i mene, jer i ja sam, Sudija
Selenic Beba
Nemijte vise lagati ni sebe, ni ovaj narid. Istina je da su mi u banci objasnili da moram da osiguram kredit kod Nacionalne korporacije, a nizu kamatu niko nije pomenuo.Takodje su me ubedili da nisam kreditno sposobna za kredit u evrima. Ni vi sami ne verujete u to sto pricate, sve zemlje gde su plasirani ovakvi krediti su donele resenje u korist klijenata, samo se vi jos trudite da opravdate ovu legalnu pljacku. Po vama bi svako ko udje u banku, prvo morao da zavrsi bankarsku akademiju i pravni fakultet, da bi mogao bez rizika da bude korisnik neke bankarske usluge. Da, da ne zaboravim, korisnik mora znati bar 2 svetska jezika, da moze da cita obavestenja za klijente po stranim bankama, jer tamo sve pise, samo treba oricitati.
Stevan
@Sale Cak i da je tako isplati se dati advokatu 100eur ako imam makar i nadu da cu dobiti nazad svojih 3 i kusur hijade.
Snežana Maričić
Ne isplati se. Kad već plaćate, tužite za utvrđivanje ništavosti. Imamo toliko jake argumente i dokaze da će ubuduće sporovi morati da se dobijaju i to zbog ugrađenog finansijskog derivata i povrede potrošačkih prava. Takve presude se već donose u zemljama Evropske unije. Trebalo je dosta argumenata i vremena da ubedimo javnost da se ne radi o deviznim kreditima, već o dinarskim indeksiranim u stranu valutu. Sve ovo se odnosi i na dužnike sa kreditima indeksiranim u evro, ali je evro referentna valuta, pa im je znatno manje rasla.
Preporučujem 4
momo
naravno da su klijenti odabrali da otplacuju kredit sa manjom kamatom, ali sustina je da banka nije smela da ponudi klijentu da placa osiguranje...zasto uvek zamena teza....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja