petak, 24.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:58
U KULTURNOM DODATKU 9. SEPTEMBRA

Lična propaganda Filipa Višnjića

petak, 08.09.2017. u 13:40
Анастас Јовановић, Срби око певача, око 1845, из збирке Народног музеја у Београду

JUBILEJI

Odnos prema Višnjiću, kome se navršava 250 godina od rođenja, pokazuje i to da Srbi očito ni tada nisu shvatali značaj lobiranja i propagande, niti su išta ulagali u njih zarad ostvarenja svojih političkih ciljeva

Niko ga iz rukovodstva ustanka nije finansirao. Izdržavao se milostinjom i prošnjom (da li je to bila zloslutna fenomenološka najava opšteg položaja kulturnih pregalaca u Srba?). Nepravda koju činimo stvaraocima usmene umetnosti time što njihova dela, poput srpske epske poezije, svrstavamo u narodne umotvorine opstaje i pored svih modernizacija srpskog društva. Kao da je tek slovo jedini dokaz nečijeg autorstva i kao da emanacija duha nije nalazila hiljadama godina svoju potvrdu i bez zapisa.

Filip Višnjić je svakako ne samo jedan od najznačajnijih umetnika Prvog srpskog ustanka već i tvorac usmene, u stih uklesane istorije tih grandioznih zbivanja koja su iz korena menjala predugo tužnu istoriju srpskog naroda. Slavni guslar je rođen (prema podacima koje je o sebi dao Lukijanu Mušickom) 1767. godine u bosanskom selu Trnovi, na razmeđi ravne Semberije i planine Majevice. Pre nego što je oslepeo od velikih boginja kao dete nagledao se turskog zuluma u rodnoj kući ugledne porodice Vilića. Kada je turski bes zatro kuću Vilića, Filip je sa majkom Višnjom, mladom udovicom po kojoj će uzeti prezime, prešao u novi dom u drugom selu. Zapostavljen od svih u svojoj novoj porodici, mali slepi dečak je rano došao u dodir sa guslama koje će promeniti njegov gorki život. Za Srbe nije bilo pesme bez gusala. I to kakve pesme, prkosne i rodoljubive koja je već svojim tonom uz odsjaj ognjišta uzburkavala krv i svest srpske raje. Nije bez prekora zabeležio turski hroničar toga doba da se „raja manje bunila đe su gusle i pjesma Kaurima branjeni“.

Postavši nešto posebno, svestan da je istina ono što on ispeva i otpeva, putovao je neumorno od sela do sela, neustrašivo budeći zamrlo rodoljublje u naplašenim srpskim seljačkim dušama. Ponoviti Višnjićeva putovanja danas automobilom bio bi veliki napor, a može se zamisliti tek kolika je bila njegova energija i volja da spoji Srbe svojom pesmom i guslama kao njihovim jedinim etničkim medijem toga vremena dok je svojim kvrgavim slepačkim štapom pipao korak po korak hiljade kilometara seoskim prašnjavim i blatnjavim putevima po mećavama i svakakvom drugom nevremenu u zabačenim krajevima, praćen turskom porugom, psima i kamenicama mahalske dečurlije.

Dr Dragan Simeunović

---------------------------------------------

TELO I DRUŠTVO
Ljudi u futrolama

Otkada je čovek uspeo da uhvati svoj odraz na štitu (da preskočimo karikaturalna izobličenja na površini vode) razračunavanje sa telom ne prestaje da bi ono, potpuno ogoljeno, kroz poraz polnosti, mašte i simbolike, postalo faktor napetosti i frustracije. Što je veći zahtev da nam svakodnevna golotinja šeta pred očima, time se kroz inflaciju stida i želje pojačava pozornost na anatomsku kontrolu, zdravstvene preglede, kozmetičke intervencije

Ljubica  Arsić

Kada je Artur Rembo prestao da piše da bi mogao da živi, izjavio je: Čitavo ću telo ukrasiti crtežima, tetoviraću se, želim da postanem ružan poput Mongola. Da je kojim slučajem rođen u našem veku, zbog ove uvredljive izjave bio bi žigosan kao agresivni rušitelj ljudskog prava na ružnoću, nedemokratična spodoba koja prosipa neumesne izjave, kao što je u ranoj mladosti, sklon obešenjalucima enfan teribla, u jednoj francuskoj crkvi, za vreme mise, otvorio kutiju punu buva. Sada živimo sa telom koje preziremo zbog bledunjave puti, gojaznosti, celulita, dlakavosti, trudeći se da ga u strahu pred zahtevom nagosti ukrasimo tetovažom, koristeći sopstvenu kožu kao tabulu razu i meso kao reč.

Otkada je čovek uspeo da uhvati svoj odraz na štitu (da preskočimo karikaturalna izobličenja na površini vode) razračunavanje sa telom ne prestaje da bi ono, potpuno ogoljeno, kroz poraz polnosti, mašte i simbolike, postalo faktor napetosti i frustracije. Što je veći zahtev da nam svakodnevna golotinja šeta pred očima, time se kroz inflaciju stida i želje pojačava pozornost na anatomsku kontrolu, zdravstvene preglede, kozmetičke intervencije. Napunjena vitaminima, kolagenom, očišćena pilingom, zategnuta liftingom, učvršćena, osunčana, koža kao da izmiče nagosti jer u novoj potrazi za seksualnošću postaje vrsta zaštitnog uloška (Čehov ga je vizionarski predočio u priči „Čovek u futroli“), besprekornog odela bez šava i nabora, bez ikakve istrošenosti.

Kult tela, razvijen posredstvom medija do neslućenih razmera, ubeđuje nas da uz malo truda i gomilicu novca, ipak možemo postati neko poput Madone ili Breda Pita. Pristup savremenom telu je fragmentaran, telo može da se rekonstruiše deo po deo, bilo da je našem intimnom vozilu potrebna manja reparacija, bilo generalka.

Određeni delovi bivaju zamenjeni drugima. Zavodljivost rukavice, sa kojom je nestala erotika ženske šake, zamenila je upotreba neverovatnih boja laka za nokte, uklanjanjem šešira i raskošnih frizura pojačala se pažnja prema maštovitom bojenju kose, nestankom dugih haljina muški pogled se upućuje ka glatko depiliranim, lepo oblikovanim nogama. Kad smo već kod muške žudnje: izbacivanje korseta nametnulo je ideal mršavosti (mršave žene podsećaju na još uvek nerazvijene tinejdžerke koje se lako prepuštaju jer nisu u stanju da kontrolišu nagone), asteničnih lepojki koje su surovo gurnule u najdublji mrak muške fantazije bujne pin-ap holivudske zvezde da tamo šetaju poput utvara.

Ljubica  Arsić

---------------------------------------------

12. IGRAČ
S(j)ećaš li nas se, Doli Bel?

U olimpijskom gradu i njegovoj okolini upravo je počelo snimanje turske televizijske igrane serije o Aliji Izetbegoviću. Prema agencijskim vestima, u Republici Srpskoj izgleda najozbiljnije razmatraju mogućnost da započnu snimanje serije o Radovanu Karadžiću, dok bosanski Hrvati planiraju da svojim vernim gledaocima ponude priču o Mati Bobanu

Kadar iz filma „Naši očevi, majke i njihova djeca“ Sanje Savić

Prema najavi domaćih filmskih distributera, dugo očekivani nastavak filma Istrebljivač (Blade Runner), kultnog ostvarenja Ridlija Skota iz 1982. godine, stiže u naše bioskope petoga oktobra. U novom filmu, u kome glavnu ulogu tumači Rajan Gosling, pojaviće se i Harison Ford, koji je uz Rutgera Hauera bio glavni protagonista Skotovog ostvarenja, snimljenog po romanu Filipa K. Dika Sanjaju li androidi električne ovce. Datum domaće premijere „Blejd ranera 2049“ neizbežno asocira na neostvarenu svetlu budućnost u koju su građani Srbije tako čvrsto verovali pre sedamnaest godina, ali nas i dovodi u iskušenje da zamislimo kako bi, na primer, izgledao nastavak filma Sjećaš li se Doli Bel Emira Kusturice!

Kusturica je svoj debitantski dugometražni igrani film, realizovan po scenariju Abdulaha Sidrana, snimio godinu dana pre Skotovog Istrebljivača i ova dva filma, sem bliskih godišta „proizvodnje“, ni na prvi, ni na drugi pogled nemaju ama baš nikakvih dodirnih tačaka. Ali, zar se Dikov roman i Skotov film ne odigravaju u budućnosti, dok Slobodan Aligrudić i na samrtničkoj postelji tera Slavka Štimca da mu čita članke iz Politike posvećene optimističnim predviđanjima futurologa?!

Dok očekivanja ljubitelja naučnofantastičnog žanra rastu kako se približava dan premijere nastavka Istrebljivača, budućnost preživelih junaka Kusturičinog debitantskog remek-dela ispostavila se kao totalni fijasko. Možemo samo da nagađamo kakva bi bila ratna i poratna sudbina mladića Dine i ostalih članova njegove porodice i njegovih jarana, ali vrlo pouzdano znamo kako se Sarajevo preružno odreklo svoga najvećeg i najznačajnijeg umetnika.

Vule Žurić

---------------------------------------------

DRUGI PIŠU: Pais
Meksiko pristaje da sagradi zid

Podići ćemo ogradu od marihuane i gledati kako se menja smer migracija i kako se severnjaci slivaju ka jugu da puše naš zid. Na dan svečanog otvaranja reći ćemo predsedniku SAD: „Ovo je vaš zid, vrlo je visok i širok, ali samo ga inteligentni ljudi mogu videti.“ Sagradimo zid. Platićemo ga, Meksikanci, slažemo se. Ali, mi ćemo ga graditi i pružati prvu pomoć na svakih dvadeset kilometara. Sagradićemo skloništa sa lekovima, hranom, vodom, časovima engleskog i krevetima na kojima će se ljudi odmarati i prikupljati snagu. I najvažnije: postavićemo brojna vrata duž zida, vrata koja će imati brave samo sa jedne strane: naše.

Razgovor sa rođacima pored dela zida u Tihuani, koji odvaja Meksiko od SAD, 2016. (Foto Rojters/Stringer)

Sagradimo zid. Platićemo ga mi, Meksikanci, slažemo se. Ali, prvo ćemo od vlade SAD tražiti zajam da bismo ga izgradili. Ili od Svetske banke. Ili još bolje: od Međunarodnog monetarnog fonda. Otvorićemo jedan konkurs za arhitektonsko rešenje. Drugi za izgradnju. I treći za upravljanje zidom kada jednom bude bio gotov. Konkursi će, naravno, biti otvoreni samo za prijatelje. Neka pobede najbolji od naših prijatelja. Arhitekte će kasniti mnogo, mnogo, godinama (oni su prosečne arhitekte, ali su naši najbolji prijatelji). Izgradnja će početi posle mnogo godina zakašnjenja. Posle će biti problema sa dozvolama za izgradnju. I sa dostavljačima materijala. I sa štrajkovima radnika. Na prvom izgrađenom delu će se posle dva meseca pojaviti pukotine i vlaga, što će prouzrokovati privremenu obustavu radova. Tako će proći godine i, uz malo sreće, proći će i predsednici SAD dok ne dođe jedan koga neće interesovati izgradnja zida. Ili još bolje: dok ne dođe jedan koji će narediti obustavu izgradnje zida (naravno, nećemo vratiti novac koji smo pozajmili).

Sagradimo zid. Platićemo ga mi, Meksikanci, slažemo se. Zeleni, ekološki. Ogradu sa marihuanom. Legalizujmo marihuanu da bismo sagradili zid. I onda ćemo videti kako se menja smer migracija: severnjaci će se u gomilama slivati ka jugu da bi pušili naš zid. Suprotno od onoga što bi se očekivalo, mi ih nećemo zaustavljati. Naprotiv. Svi ćemo se naći na granici i počeće nova epoha prijateljstva i bratstva između naša dva naroda.

Huan Pablo Viljalobos

---------------------------------------------

ISTORIJA
Srećniji od Avgusta, bolji od Trajana

Ove godine navršava se 19  vekova od smrti jednog od najpoštovanijih vladara starog Rima, čiji si graditeljski uspesi ostavili značajan trag u današnjoj Srbiji

Marko Ulpije Trajan (Foto Cold Eel Vikipedija)

U svetu se ove godine nizom kulturnih manifestacija, simpozijuma, predavanja odaje počast civilizacijskim dostignućima rimskog carstva  vezano za dvodecenijsku vladavinu Marka Ulpija Trajana. I naša zemlja imala bi se čime pohvaliti kao nasleđem što je ostalo iza ovog vladara. To su, pre svega, sistem puteva, impozantni most i plovidbeni kanal na đerdapskom delu Dunava.

Kako zapaža inženjer Bela de Gonda (1851–1933), angažovan na sličnim radovima mnoštvo stoleća kasnije, ozbiljnu prepreku koja je otežavala rimskim legijama prolaz Donjim Dunavom činila je katarakta Gvozdene kapije, kuda plovidba nije bila moguća tokom niskih vodostaja. Stenovito i neravno dno zaprečavalo je korito reke celom svojom širinom. Pošto u to vreme nije bilo sredstava pomoću kojih bi se izvukle i podigle stene na površinu vode, rimski inženjeri su pristupili probijanju kanala, na desnoj obali reke, koji obilazi brzake počev od Gvozdene kapije, uzvodno, do tačke na kojoj se završavaju brzaci, dakle, nizvodno od današnjeg seoceta Sip. Ostaci nasipa i postojanje ovog kanala dokaz su ogromnih radova koje je bilo neophodno preduzeti. Sudeći po njegovim ruševinama, ovaj rimski kanal bio je oko 3,2 kilometra dugačak i širio se od desne obale reke, zauzimajući skoro do svog nizvodnog kraja formu luka na velikoj površini.

Godine 1969. godine u blizini Karataša pronađena je Trajanova tabla iz 101. godine, koja potvrđuje izgrađenost kanala. Na njoj se navodi da je „usled opasnosti od katarakti, reka skrenuta – dakle prosečen je kanal – a plovidba Dunavom učinjena bezbednom”. Pozicija spomenika bila je 150 metara severoistočno od vojne postaje kod Karataša, u blizini istočnog oboda rimskog groblja i dokumentuje sprovođenje u delo opredeljenja rimskog imperatora koji je zimu 98. i celu 99. godinu proveo sa svojom Mezijskom armijom da, pored izgradnje mosta, ustanovljenja odbrambenih postaja, jake rečne vojne flotile, obaveštajne službe, izvede regulacione radove, što će Dunav učiniti plovnim.

Drugi impresivni znamen rimske arhitekture u istoj regiji postao je most preko Dunava. Kao pravi graditeljski podvig, zamisao i rukotvorina Apolodora Sirijskog, 104. godine iznikao je u pravcu sever–jug, sa skretanjem osam stepeni prema zapadu, Trajanov most kod Kladova, sačinjen na 20 stubova nad vodom i 1127 metara rastojanja od dačkog do mezijskog obalskog potpornog stuba, od čega preko samog rečnog korita 1.071 metar.

Služeći se tehnikom izmeštanja toka reke, kakva je u ranoj istoriji graditeljstva zabeležena kao dostignuće Taleta iz Mileta, vezano za ratove Grka i Persijanaca, veliki rimski arhitekta Apolodorus je Trajanov đerdapski put finalizovao impozantnom građevinom. Iskoristivši mali vodostaj, Rimljani su zapadno od središta današnjeg Kladova prokopali kanal kojim je Dunav dislociran iz svog starog korita, upućujući njegove vode kroz ključku ravnicu sve do Male Vrbice, dva kilometra nizvodno od mesta izvođenja radova. Tim povodom izvedeni su zahvati fundiranja pobijanjem u rečno dno četvorugaono raspoređenih drvenih stubova, kako bi potom bili postavljeni noseći stubovi, obloženi glinom; njihova unutrašnjost ispunjena je kamenom vezanim malterom, a spolja su zazidani čuvenom rimskom opekom, čije primerke i danas možemo naći kod sela Kostol, sa fizičkim svojstvima kakva je posedovala i pre gotovo dva milenijuma. Ta opeka ima važnu istorijsku vrednost, jer je bila predmet obeležavanja naziva rimskih legija i kohorti, na osnovu čega je za neke njihove delove utvrđeno da su učestvovali u izgradnji objekta: IV Flavia, VII Claudia, V Macedonica, XIII Gemina, te kohorte I Cretum, II Hispanorum, III Brittonum, I Antiochensium. Krajem četvrtog veka neke od njih zatičemo u Singidunumu (IV Flavia), Viminacijumu (VII Claudia) i Egeti – Brzoj Palanci (XIII Gemina). Stubovi su bili 44,46 m visoki i 17,78 m široki, udaljeni 50,38 metara jedan od drugog.

Ranko Jakovljević

---------------------------------------------

AUTOSTOPERSKI SUSRET SA SAMIM SOBOM
Posle apsurda dolazi čudo

Pod motom „Besplatna umetnost” održan je šesnaesti festival avangardnih rizika – Šumes. Takva umetnost nije inspirisana novcem, već vrednostima pobune, kreacije i strasti. To je nada, za koju je Kami govorio da će doći u tolikim količinama da će se čovek iznenaditi.

Iz predstave „Patetična ljubav Jovanke Harlekinke”; Iz predstave “More trupe “Klub teške socijale” (Foto: Lidija Antonovıć)

U zbunjenim vremenima umetnost mora da bude jasna. Umetnik ne sme da napusti umetnost mada ga na to nagovara slobodno tržište i zakoni iskorišćavajućih prepotencija. Zavladao je ekonomski sadizam. Živimo u epohi u kojoj se retko ko snalazi: klimatske promene, požari, poplave i sve to nije izazov za umetnike, već još vlada prastara priča da umetnik mora da služi ekonomskoj oligarhiji. Upravo zbog ovakvih razloga Porodica bistrih potoka počela je misiju pružanja otpora svetu koji uništava emocije. Emocija nikada ne može biti deo inteligencije, čak ni kad je to uspešno. Zbog toga je i ovog leta, u poslednjoj nedelji avgusta, održan je šesnaesti put – pod obrednim entuzijazmom – Šumes (šumski susreti), festival avangardnog pozorišta. On je šansa da eksperiment i senzibilitet za rizik još pamte stvaralačke predloge. Endi Vorhol je govorio da će u 20. veku velika umetnost stvarati velike pare, u ovom veku velika umetnost će nići bez novca, na ideji.

Vlada Velimirović, monah zen manastira iz Seula, koji je bio prisutan na festivalu, veli: „Religija definitivno ne želi da spase svet, umetnost to mora da učini!”

Ovogodišnji moto Šumesa je: „Besplatna umetnost”. Pomalo ironična sentenca, ali i faktična refleksija promatranja umetnosti, čija su dela ugrađeni manipulisani razlozi novčane moći. Umetnost – naravno da to nije lako – mora neprestano da teži traganju za istinom. Oto Bihalji Merin mi je još davno napisao u pismu: „Imam osamdeset godina i ne mogu da vas primim, ali vam mogu reći samo ovo – kada sam bio mlad istina mi je bila na dohvat ruke... i kako sam krenuo ka njoj, ona se sve više udaljavala od mene. Ali još sam na tom putu koji nikad neću napustiti.” Imao sam to malo pismo ispisano pisaćom mašinom, ali mi ga je neko ukrao na izložbi. Bilo bi mi drago da ga je uzeo neki teoretičar i neka ga zadrži, jer to su reči vredne pomena.

Besplatna umetnost nije inspirisana novcem već vrednostima pobune, kreacije i strasti. To je nada, za koju je Kami govorio, da će doći u tolikim količinama da će se čovek iznenaditi. Posle apsurda dolazi čudo.

Božidar Mandić

---------------------------------------------

ANIMANIMA
Grebao sam filmsku traku

Džez je u 70 odsto mojih filmova zbog njegove povezanosti s apstraktnim slikama. Dok stvaram film, osećam kao da se oblici međusobno posmatraju tražeći inspiraciju, baš kao što to rade i muzičari tokom snimanja, kaže Stiveno Vološin, kanadski autor animiranog filma

Svaštar ili filozof iskustva: Stiven Vološin (Foto Nebojša Petrović)

Ime Stivena Vološina dobro je poznato na svetskoj sceni nezavisne animacije. Zaštitni znak ovog kanadskog autora jesu apstraktni filmovi nastali direktnim intervencijama na filmskoj traci. Napisao je knjige Recepti za rekonstrukciju: kuvar za štedljivog filmskog radnika (2010) i Scratch, Crackle & Pop!  Integralni pristup izradi filma bez kamere (2015). Za višedecenijski umetnički rad prošle godine je dobio nagradu Rene Žoduan, koju dodeljuje kanadski Nacionalni filmski odbor (NFB) za životno postignuće. Sa Vološinom smo razgovarali tokom njegovog boravka na festivalu animacije Animanima u Čačku.

Kao moguće uticaje na stvaralaštvo Lena Laja, pionira u oblasti apstraktne animacije direktnim intervencijama na filmskoj traci, teoretičari filma navode i slikarstvo Džeksona Poloka i mobilne skulpture Aleksandera Kaldera. Kada govorimo o vašim počecima, šta vas je posebno inspirisalo, jeste li imali neke značajne uzore? Pretpostavljam da je bilo nemoguće izbeći uticaj Normana Meklarena?

Odrastao sam u Kanadi, u malom predgrađu na severu Montreala. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, svi smo se trudili da očuvamo svežinu duha u eri pank roka i televizije. Osim u srednjoj školi, nismo imali previše pristupa umetnosti, filmu ili kulturi uopšte, sve je uglavnom bilo vezano za Kanadsku nacionalnu televiziju i radio i NFB. U našim kontrolisanim nastupima dosade, posećivali smo masovna umetnička i rok dešavanja (moja omiljena grupa bila je Dženezis). Kombinacija opojnih sredstava i sinhronizacija muzike i lajt šoua za nas su bili pravo spasenje. U vreme kada sam počinjao da grebem emulziju sa kućnih filmova mojih roditelja nisam stvarno razmišljao o Meklarenu i Laju; sećam se da smo provodili duge letnje večeri uz projekcije naših škrabotina, dok je u pozadini treštala muzika Seks pistolsa. Nakon nekog vremena, počeo sam da ovim filmovima iz kućne produkcije dodajem magnetsku traku, a zatim i da snimam zvuk direktno na projektor „super osmice”. S vremenom su ove ekstravagantne kreacije postale centralni deo naših kućnih zabava.
Milen Alempijević

---------------------------------------------

URBANIZAM
Pešačka zona – i potreba i moda

Beograd će ove jeseni obeležiti 30 godina od izgradnje Knez Mihailove, a svedoci smo da se pešačka zona širi i da se okolne ulice još uvek rekonstruišu po crtežima sa radnog stola arhitekte Branislava Jovina, odakle su dolazili nacrti za čitavu paletu prelepih prostora u beogradskom priobalju, Nišu i Brčkom

Model pešačkih zona u Evropi se razvio posle Drugog svetskog rata

Naši ljudi i gradovi baštine više identiteta, a jedan od elemenata je i pripadnost mediteranskom duhu. Tome u prilog govori i veliki broj ljudi na ulicama tokom toplih letnjih večeri, u opuštenoj šetnji ili kafiću u pešačkoj zoni. Tradicija izlazaka građana u javni prostor na osnovama nekadašnjeg korzoa i dalje traje. Model pešačke zone sve više uzima maha, gotovo da postaje pomodaran. Toliko se priča o izgradnji zona, da su počele da se osnivaju interesne grupe protiv daljeg širenja pešačkih zona, što je doskoro bilo nezamislivo.

Pešačke zone se uspostavljaju najčešće u najstarijim delovima grada, u ulicama sa najvećom koncentracijom trgovačkih sadržaja i u zonama visokih spomeničkih i ambijentalnih vrednosti. Pešačka zona je saobraćajna i urbanistička tema. Ako se prostor adekvatno poploča i opremi, dobijamo dodatni funkcionalni i estetski kvalitet u javnom prostoru.

Pešačka zona je i antiautomobilska zona, a model se u Evropi razvio posle Drugog svetskog rata kao odgovor gradske zajednice na narastajuće prisustvo automobila u centralnim javnim prostorima. Ključni trenutak u razvoju koncepta je bio složeni poduhvat izgradnje pešačke zone u Minhenu sa preoblikovanim saobraćajem u centru, gradskom železnicom i metroom i sistemom javnih parkirališta. Ovaj projekat je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka uticao na uređenje centara velikog broja gradova širom sveta. Najkompleksniji projekat u Jugoslaviji je realizovan u Beogradu, na području Knez Mihailove ulice, prema projektu arhitekte Branislava Jovina. Ovim je naš glavni grad dobio izuzetno programsko i oblikovno rešenje pešačkog centra u istorijskom jezgru, koji je sproveo sve kompleksne elemente po evropskim standardima, osim izgradnje metroa. Obnovljene su podzemne instalacije, pod popločan granitnim pločama, prostor obogaćen posebno dizajniranim elementima urbane opreme. Beograd će ove jeseni obeležiti 30 godina od izgradnje Knez Mihailove, a svedoci smo da se pešačka zona širi i da se okolne ulice još uvek rekonstruišu po crtežima sa radnog stola arhitekte Jovina, odakle su dolazili nacrti za čitavu paletu prelepih prostora u beogradskom priobalju, Nišu i Brčkom.

Aleksandar Stanojlović

---------------------------------------------

GRADOVI: FENOMENI PRIVLAČNOSTI
Igra prestola turista i starosedelaca

Putovanja rutinu
pretvaraju u egzotiku
.

                          Aleksandar  Genis

„Despasito” je, pored toga što predstavlja hit leta 2017, postao i pravi urbani fenomen. Muzički klip koji je na „Jutjubu” pregledalo tri milijarde ljudi uspeo je da zaintrigira ceo, za jednu gotovo zaboravljenu i siromašnu zemlju i još goru četvrt – nekadašnji geto robova. Najzloglasniji kvart klanica i mesara postao je iznenada turistički interesantan i podigao je posustalu ekonomiju Portorika, bez ijednog uloženog dolara u turizam

Siromašna četvrt u Portoriku probudila turiste (Video-isečak sa Jutjuba)

Mnogi su probali da pojasne fenomene privlačnosti i atraktivnosti gradova, u kojima danas živi više od 50 odsto svetske populacije, dok će 2050. taj prostor naseljavati čak 70 odsto stanovništva. Od Luisa Mamforda do Jan Gela, arhitekte, urbanisti, sociolozi, teoretičari bave se pripadnošću čoveka i grada kroz simbolizam, urbanističke forme, red i harmoniju... Pa ipak, većina gradova, posebno afričkih i latinoameričkih, pravi su slamovi, čvorišta nesreće i siromaštva, a sasvim mali delovi urbanih zona predstavljaju pojam na šta nas u većini asocira reč „grad”: kao recimo krovovi romantičnog Pariza, uzane ulice Trastevera ili možda grčki Akropolj – kao sedište civilizacije.

Osim asocijacija na forme, tu su i mirisi i zvuci grada koji prate naš osećaj da smo tu gde pripadamo, baš danas – i da nema boljeg mesta za nas.  Intuitivno svi to osećamo i zato smo makar i podsvesno u potrazi za tim mestima ne samo arhitektonskog nemira.

Koji i kakvi nas to elementi grada podstiču, izazivaju pozitivne emocije i sa čime je to povezano? S kojim atributima? Slučajnostima? Odavno su kulturna znamenja čuvenih gradova zamenjena sasvim drugim razlozima interesa turista, posetilaca... Pokušajmo da pronađemo trag te crvene niti.

Socijalni fenomeni stvaraju ponekad i neplanirano šarm jednog grada u kombinaciji sa strateškim projektima koje stručnjaci svakodnevno domišljaju i planiraju. Uzori – najbolji način za učenje. Dobri i loši. Govoreći o šarmu, podrazumevamo naravno probuđeni interes u svetu novog veka u kojem je veoma teško izazvati pažnju. Čime su to ljudi fascinirani? Koji mediji preovlađuju i određuju naše odluke? Koji su to projekti koji mogu dati dobre rezultate?

„Despasito” je, recimo, pored toga što predstavlja hit leta 2017, postao i pravi urbani fenomen. Muzički klip koji je na „Jutjubu” pregledalo tri milijarde ljudi uspeo je da zaintrigira ceo, za jednu gotovo zaboravljenu i siromašnu zemlju i još goru četvrt – nekadašnji geto robova. Najzloglasniji kvart klanica i mesara postao je iznenada turistički interesantan i podigao je posustalu ekonomiju Portorika bez ijednog uloženog dolara u turizam. Sve brojniji posetioci potražuju delove scenografije sa video-klipa i slikaju se za društvene mreže s klanicama u pozadini.

Turizam – koji se inače deli u četiri „plemena”– grupe koje beže za boljim životom u nove gradove, zatim posetioci familija u dijaspori, poslovni i zdravstveni turizam i na kraju tek klasičan turizam – donosi finansijski okvir. Pri tom, neophodno je pažljivo ispratiti, proveriti i ukrstiti turističke aspiracije današnjice.

Eva Vaništa Lazarević

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari1
4895e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tomislav
Čestitke profesoru Simeunoviću za esej o Filipu Višnjiću! Nadahnuto, dokumentovano, stilski savršeno, leksički bogato, sa novim uvidima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja