subota, 23.09.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:18

Vučić: Srbiju i Mađarsku vezuje više od Dunava i granice

Nije tajna, i time se ponosim, da su naši odnosi danas najbolji u celokupnoj istoriji, ne samo od uspostavljanja diplomatskih odnosa, izjavio je predsednik Srbije
Autor: N. B.ponedeljak, 11.09.2017. u 10:38
Председници Адер и Вучић у Сенти (Фото Tанјуг/Р.П.)

Pred­sed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić iz­ja­vio je u Sen­ti, gde se sa­stao sa svo­jim ma­đar­skim ko­le­gom Ja­no­šem Ade­rom, da je Sr­bi­ja da­nas sna­žna, da se raz­vi­ja i da ima mno­go pri­ja­te­lja u sve­tu, ali da se je­dan iz­dva­ja, a to je Ma­đar­ska, pri­ja­telj i sa­ve­znik na­še ze­mlje na evrop­skom pu­tu. Na sve­ča­noj sed­ni­ci op­šti­ne Sen­ta, ko­joj je pri­su­stvo­vao i pred­sed­nik Ma­đar­ske, Vu­čić je is­ta­kao da smo, svim onim što smo ura­di­li, za­ce­men­ti­ra­li ve­kov­ne is­kre­ne pri­ja­telj­ske od­no­se dve dr­ža­ve, oja­ča­li pri­ja­telj­stvo dva na­ro­da, ko­je je i sa­da isto ta­ko ja­ko, kao što je to bi­lo pre 320 go­di­na, u Sen­ćan­skoj bi­ci, ka­da smo se bo­ri­li za iste vred­no­sti. 

„Sr­bi­ja je mno­gim svo­jim de­li­ma čvr­sto po­ka­za­la da je na pu­tu ve­li­kih evrop­skih na­ro­da, na­u­či­li smo da nas je ve­ko­vi­ma put ka Evro­pi naj­če­šće vo­dio pre­ko Bu­dim­pe­šte i Be­ča”, na­veo je Vu­čić, pre­no­si Tan­jug. Pred­sed­nik je do­dao i da za­to „ne­ma ni­šta lo­gič­ni­je, ne­go da nam oni bu­du sa­ve­zni­ci na evrop­skom pu­tu”. 

Naš cilj je, is­ta­kao je, ne­za­vi­sna i ja­ka Sr­bi­ja, a ja­ka Sr­bi­ja zna­či sta­bi­lan Bal­kan. „Sr­bi­ju i Ma­đar­sku ve­zu­je vi­še od Du­na­va, se­ća­nja na Ja­no­ša Hu­nja­di­ja i oko 151 ki­lo­me­tar gra­ni­ce. Na­še ve­ze se­žu u da­le­ku pro­šlost, bu­du­ći da su Sr­bi u Ma­đar­skoj pri­sut­ni još od sed­mog ve­ka, a da je Bu­dim kroz isto­ri­ju bio zna­čaj­no sre­di­šte na­še kul­tu­re, na­u­ke i umet­no­sti”, na­veo je Vu­čić. 

Ali, is­ta­kao je pred­sed­nik, naj­vi­še nas ve­zu­je iz­me­đu 250.000 i 300.000 Ma­đa­ra, ko­ji da­nas ži­ve u Voj­vo­di­ni. Vu­čić je uka­zao da su Ma­đa­ri u Sr­bi­ji svo­ji na svo­me i za­hva­lio im je na po­dr­šci u re­for­ma­ma i raz­vo­ju Sr­bi­je.  Pred­sed­nik je po­seb­no za­hva­lio rva­ču Vik­to­ru Ne­me­šu, Ma­đa­ru, ko­ji je zlat­nu me­da­lju na svet­skom pr­ven­stvu osvo­jio za Sr­bi­ju. U Pe­šti je, pod­se­tio je Vu­čić, 1826. go­di­ne osno­va­na Ma­ti­ca srp­ska, naj­sta­ri­ja srp­ska kul­tur­no-isto­rij­sko-na­uč­na in­sti­tu­ci­ja. Is­ta­kao je da ni­su va­žni sa­mo po­zna­ti i slav­ni Ma­đa­ri, već i voj­vo­đan­ski pa­o­ri, ko­ji su do­pri­ne­li da Sr­bi­ja ne osta­ne glad­na i da ima šta da po­nu­di sve­tu.

„Ni­je taj­na, i ti­me se po­no­sim, da su od­no­si Sr­bi­je i Ma­đar­ske da­nas naj­bo­lji u ce­lo­kup­noj na­šoj isto­ri­ji, ne sa­mo od us­po­sta­vlja­nja di­plo­mat­skih od­no­sa, već i pre i po­sle to­ga”, pod­vu­kao je Vu­čić do­dav­ši da ta­ko do­bri od­no­si ni­su plod slu­čaj­no­sti već či­nje­ni­ce da ima­mo od­go­vor­ne vla­de i pred­sed­ni­ke ko­ji su ume­li da pre­po­zna­ju ko im je naj­bli­ži kom­ši­ja i da kre­nu u re­ša­va­nje otvo­re­nih pi­ta­nja, po­ka­zu­ju­ći po­što­va­nje jed­ni pre­ma dru­gi­ma.

„Pred­stav­ni­ci ma­đar­skih vla­sti mo­gu uvek da me po­gle­da­ju u oči, jer zna­ju da su Ma­đa­ri u Sr­bi­ji svo­ji na svo­me. A ja sam za­do­vo­ljan što ma­li broj Sr­ba u Ma­đar­skoj ima ško­le, za­du­žbi­ne, kul­tur­no-umet­nič­ka dru­štva, cr­kve i ma­na­sti­re”, na­gla­sio je pred­sed­nik Sr­bi­je ko­ji je po­ru­čio da će na­ša ze­mlja na­sta­vi­ti da gra­di do­bre od­no­se sa kom­ši­ja­ma i svim dr­ža­va­ma. „Hva­la Ma­đar­skoj na po­dr­šci, hva­la i na­šim gra­đa­ni­ma što su iz­ne­li re­for­me, shva­ti­li ko­li­ko je va­žno da Sr­bi i Ma­đa­ri ži­ve za­jed­no, da se po­štu­ju i da vo­le jed­ni dru­ge”, re­kao je Vu­čić.

(Foto Tanjug)

Da Sr­bi­ja i Evro­pa mo­gu da ra­ču­na­ju na Ma­đar­sku, kao i da je za­jed­nič­ki za­da­tak da se ču­va­ju tra­di­ci­je i kul­tur­na ba­šti­na, iz­ja­vio je pred­sed­nik Ma­đar­ske Ja­noš Ader. „Mi ve­ru­je­mo u sa­rad­nju za ko­ju je Kon­rad Ade­na­u­er sa sve­žim is­ku­stvom iz Dru­gog svet­skog ra­ta re­kao: Evro­pa svo­ju bez­bed­nost mo­že pro­na­ći sa­mo za­jed­nič­ki i sa­mo ta­ko mo­že od­bra­ni­ti svo­ju slo­bo­du i sa­mo kao ce­li­na mo­že na­ći me­sto u svet , to je do­stoj­no po nje­noj du­hov­noj ve­li­či­ni”, re­kao je Ader i do­dao: „Dra­gi srp­ski pri­ja­te­lji, ima­li smo jed­na­ke ci­lje­ve i mo­ra­li smo od osva­ja­ča da po­vra­ti­mo naš za­jed­nič­ki dom. To je mo­glo uspe­šno da se spro­ve­de sa­mo za­jed­nič­kim sna­ga­ma. Te 1697. go­di­ne, kao sa­ve­zni­ci is­tu­pi­li smo za isti cilj na oba­li Ti­se, tu u Sen­ti. Sen­ćan­ska bit­ka, pre 320 go­di­na, do­ne­la je šan­su za po­nov­ni po­če­tak.”

On je pod­se­tio da je na­kon te bit­ke u Evro­pi po­če­lo no­vo ra­ču­na­nje vre­me­na. Ader je re­kao da je Ma­đar­ska na­po­kon mo­gla da oža­li svo­je ve­li­ke gu­bit­ke i da na me­stu zga­ri­šta poč­ne da gra­di nov i ob­no­vi sta­ri iden­ti­tet. „Dve go­di­ne ka­sni­je, Kar­lo­vač­ki mir za­tvo­rio je sta­ru ra­nu na te­lu Evro­pe i do­neo prav­du na­ro­du Bač­ke, ko­ji je ja­ko mno­go pa­tio. Oto­man­sko car­stvo pr­vi put u isto­ri­ji pri­zna­lo je da ne­ma pra­va na oku­pi­ra­ne te­ri­to­ri­je. Na ge­o­graf­skim kar­ta­ma po­ja­vi­le su se no­ve gra­ni­ce i bi­le su za­šti­će­ne me­đu­na­rod­nim ugo­vo­rom. Ob­no­va je mo­gla da poč­ne”, re­kao je Ader.

Ni da­nas ni­je sve­jed­no, na­gla­sio je ma­đar­ski pred­sed­nik, ka­kav mir skla­pa­mo i šta osta­vlja­mo oni­ma ko­ji do­la­ze po­sle nas: „Kr­va­ve po­ri­ve ili iskre­no obo­stra­no po­što­va­nje pre­ma do­stig­nu­ći­ma dru­gih, is­pra­žnje­nost kul­tu­re ili po­što­va­nje na­ci­o­nal­nih vred­no­sti, sit­ni­ča­va ne­pri­ja­telj­stva ili za­jed­nič­ke ci­lje­ve”. „Osta­vlja­mo li u na­sled­stvo bol zbog iz­gu­blje­nih bi­ta­ka ili oslo­ba­đa­ju­ći po­let po­be­da, sil­ne ne­čo­več­no­sti ko­je su se de­si­le u 20. ve­ku ili osta­vlja­mo is­kre­nu mol­bu za oprost 21. ve­ka, mrač­ne sen­ke ci­ni­zma ili po­tvr­du da vre­di da se za­jed­nič­ki bo­ri­mo za na­šu do­mo­vi­nu, na­še za­jed­ni­ce, za evrop­sku kul­tu­ru”, ka­zao je Ader ko­ji sma­tra da mi, kao ka­sni po­tom­ci, ima­mo za­da­tak da obo­stra­nim po­što­va­njem ču­va­mo na­še ra­zno­vr­sne tra­di­ci­je i kul­tur­nu ba­šti­nu.

Pred­sed­nik Sr­bi­je oce­nio je da je Sen­ćan­ska bit­ka jed­na od naj­zna­čaj­ni­jih u isto­ri­ji Evro­pe, gde je Oto­man­sko car­stvo po­be­đe­no i za­u­sta­vlje­na pret­nja Evro­pi. On je do­dao da je 40.000 voj­ni­ka, me­đu ko­ji­ma je bi­lo i mno­go Sr­ba, pod vođ­stvom prin­ca Euge­na Sa­voj­skog, do no­gu po­tu­klo 60.000 voj­ni­ka tur­skog car­stva. Vu­čić je na­veo da je ta bit­ka ima­la uti­ca­ja i na oslo­bo­di­lač­ku bor­bu na­ro­da od ve­kov­nog tur­skog rop­stva. „Bo­ri­li smo se ra­me uz ra­me sa na­šim ma­đar­skim pri­ja­te­lji­ma”, re­kao je pred­sed­nik Sr­bi­je is­ta­kav­ši do­pri­nos Jo­va­na Po­po­vi­ća Te­ke­li­je, ko­ji je upo­zo­rio prin­ca Euge­na da Tur­ci gra­de most pre­ko Ti­se i spro­veo voj­sku kroz ba­nat­ske ri­to­ve. Za svo­je za­slu­ge Te­ke­li­ja je do­bio i ple­mić­ku ti­tu­lu, pod­se­tio je Vu­čić, pred po­la­ga­nje ve­na­ca sa Ade­rom na spo­me­nik u znak se­ća­nja na Sen­ćan­sku bit­ku. 


Komentari15
8abfc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pavle Petrovic
Da, osim Dunava, "vezuje" ih guranje pod led tog istog Dunava 40-tih godina proslog veka nevinih ljudi, koji su stradali kao sto to biva kad svoje zivote poveravamo srpskim i madjarskim "elitama" kojima nikad ni vlas na glavi nije falila, dok su sopstvene narode zrtvovali za svoju korist.
Маја М.
Везује их и успомена на убијене Србе бачене са старог сенћанског моста.
Владимир
Леп је дијалог и посета малом граду, још само да су боље одрадили контролу саобраћаја... Не знам ко је смислио правила за регулисање саобраћаја и безбедност за овај догађај али је јуче саобраћај био у колапсу у Сенти и околини. У реду је водити рачуна о безбедности званичника, али не ићи у дебилизам због тога. Блокирали су цео центар преподне, а поподне су блокирали пола града због пет минута проласка колоне ... У једном моменту полиција није дала детету да пређе пешке преко прелаза на семафору "јер колона долази, нико не сме да пређе". Сирото дете је 40 минута чекало поред семафора са свим осталим возилима у колони оних што чекају ... Могло се све много боље одрадити ...
Маја М.
Ех, да је само то... А оно силно шминкање центра?! Штета што званичници не прошетају и мало даље.
Preporučujem 5
Milica
A šta ćemo sa tim što je Viktor Orban hvalio Hortija?
Nemanja
Po nekom mom skromnom mišljenju trebamo iskoristiti sve turističke potencijale obeju zemalja i na tom polju dosta sarađivati, tu treba staviti akcenat.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja