nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:35
Osam decenija Beogradskog sajma

Mesto za trgovinu robom i izlaganje poslovnih ponuda

Staro sajmište otvoreno je na današnji dan 1937. godine, a novi kompleks u Bulevaru vojvode Mišića dvadeset godina kasnije. – Više od 40 sajamskih manifestacija godišnje, koncerata, izložbi...
Autor: Ana Jovanovićponedeljak, 11.09.2017. u 14:45
(Фото Д. Јевремовић)

Davne 1923. godine osnovano je Društvo za zemaljske izložbe u Beogradu. U pravilniku ove organizacije navodi se – utvrđuje se potreba da se kao nosilac sajamskih poslova stvori posebna privredna organizacija, komercijalnog karaktera, koja će služiti ne samo Beogradu i njegovoj privredi, nego i celokupnoj privredi države. A cilj ovog društva bio je izgradnja Beogradskog sajma koji će biti „organizovan radi kupovine i prodaje svekolike robe i to na osnovu izloženih uzoraka”. Tako je i bilo.

Na današnji dan pre 80 godina stvoren je Beogradski sajam. Panađur, vašar, sajam... Mesto za trgovinu pribavljenom robom i za izlaganje poslovnih ponuda „za deo čovekovih aktivnosti odvajkada značajnih za opstanak pojedinca i zajednice”. Vremenom se svakodnevna trgovina pretvorila u društveni događaj, u prikazivanje ličnog i opšte socijalnog napretka. Razvijao se, rastao vremenom, menjao lokacije i postao jedno od najvećih sajamskih preduzeća u Evropi.

Za lokaciju nekadašnjeg izložbenog kompleksa prvo je izabran prostor na levoj obali Save, kod tada novopodignutog lančanog zemunskog mosta Kralj Aleksandar. Na močvarnom zemljištu 6. juna 1937. godine položen je kamen temeljac. Posle tri meseca izgradnje sajma, na površini od 14 hektara, prema projektu arhitekata Rajka Tatića, Đorđa Lukića i Milivoja Tričkovića uređena je jedna od tada najvećih sajamskih površina u jugoistočnoj Evropi.

Prvi Beogradski sajam imao je 17.000 kvadratnih metara izložbenih površina pod krovom i 20.000 kvadrata otvorenog izložbenog prostora. Uređeno je i 25.000 kvadratnih metara travnjaka sa cvećem i 22.000 kvadrata puteva i staza. Izgrađeno je ukupno 26 paviljona u nacionalnom, akcionarskom i privatnom vlasništvu. Društvo za priređivanje sajma i izložbi izgradilo je pet paviljona i centralnu kulu, nacionalne paviljone podigli su Italija, Mađarska, Rumunija i Čehoslovačka, dok je 17 firmi imalo sopstvene izložbene paviljone, a ostatak su bili privatni paviljoni bogatih privrednika.

Kapije Beogradskog sajma prvi put su otvorene 11. septembra 1937. Svečanosti otvaranja su, pored kraljevske porodice, prisustvovali državni i opštinski predstavnici, poslanici Skupštine... Na manifestaciji se predstavilo 390 inostranih i 493 domaće firme, ukupno 883 izlagača iz 17 država Evrope, Amerike i Azije. Prva sajamska priredba ostvarila je uspeh preko svakog očekivanja. Vrednost sklopljenih poslova bila je procenjena na 100 miliona ondašnjih dinara. Manifestaciju je posetilo oko 310.000 ljudi, a ukupan prihod sajma bio je 3.140.551 dinar.

Napadom Nemačke na Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine Beogradski sajam je prestao da radi. Taj događaj je ne samo onemogućio dalji razvoj preduzeća, već mu je odredio i potpuno drugačiju, nehumanu sudbinu – paviljoni postaju koncentracioni logor i gubilište za zatočenike.

Po završetku Drugog svetskog rata donet je i generalni plan razvoja tada potpuno razorene prestonice u kom je bila predviđena izgradnja novog sajma. Od tri moguće lokacije, 1953. godine izabran je prostor nekadašnje Bare Venecije, nazvan Šest topola, na desnoj obali Save. U junu 1955. počeli su prvi radovi, prema projektu Milorada Pantovića, Milana Krstića i Branka Žeželja.

Novi Beogradski sajam otvoren je 23. avgusta 1957. godine. Istog dana počeo je prvi jedanaestodnevni Međunarodni sajam tehnike koji je obišlo 1.150.000 posetilaca. Na manifestaciji je učestvovalo 1.500 izlagača iz 28 zemalja sveta.

Izgradnja druge faze Sajma počela je devet godina kasnije. Izgrađene su hale 7, 8, i 9, a u jesen iste godine, na prvom sajmu koji se održao u njima, hale su izgorele u požaru. Ponovo su podignute sledeće godine, kada su završene i hale 10, 11 i 12. Izgradnjom zapadnog krila hale 1, kasnije hale 14, danas hale 4, 1975. godine završena je poslednja faza Beogradskog sajma.

U kompleksu u Bulevaru vojvode Mišića svake godine održi se više od 40 manifestacija. Počev od izložbi kućnih ljubimaca, košarkaškog festivala, dečjeg sajma, do onih najposećenijih kao što su Međunarodni salon automobila, Sajam knjiga, nameštaja, građevine, tehnike i tehničkih dostignuća, turizma, nautike, lova i ribolova...

– Samo prošle godine registrovano je više od 680.000 ulazaka. Sajam turizma oborio je rekord sa 75.000 posetilaca, a Međunarodni sajam automobila prvi put je održan u 10 izložbenih hala. Poslovanje u 2016. godini procenjeno je na 12,7 milijardi dinara, a efekat na bruto dodatu vrednost iznosio je četiri milijarde – istakla je Danka Selić, generalna direktorka Beogradskog sajma, dodajući da na sajmovima širom sveta posetioci i izlagači u toku jedne godine potroše približno osam milijardi evra.

Pod kupolama Beogradskog sajma

– više od 3.000 sajamskih manifestacija

– više 25.000 izlagača iz više od 180 država predstavilo je ponudu

– prošetale su brojne poznate ličnosti, diplomate, predsednici, održani su koncerti najpopularnijih domaćih i stranih muzičara, održana sportska prvenstva, modne revije...

Čuvena Hala 1 mesto za muzičke spektakle

Prva velika manifestacija posvećena omladinskoj kulturi i rokenrolu u Jugoslaviji priređena je na Beogradskom sajmu 1966. godine. U programu je učestvovalo više od 100 vokalno-instrumentalnih sastava. Od tada hala 1 je omiljeno mesto u kom se okupljala urbana muzička gerila. Nizali su se koncerti „Ju grupe”, EKV, „Bajage i instruktora”, „Bijelog dugmeta”, „Čorbe” ... Pevač Erik Klepton održao je koncert 1984, iste godine kada se pred beogradskom publikom pojavio i engleski hevi metal bend „Ajron mejden”, a onda 2007. ponovo. Dva puta je svirao i „Dip parpl”, 2003. i 2006, a na bini su bili i Alis Kuper, „Kis”, „Djuran Djuran”...

Šampionat u boksu

Pod krovom hale 1 otvoren je Evropski šampionat u boksu 1961. godine. Nekoliko meseci kasnije priređen je i jedan od prvih velikih međunarodnih sportskih događaja u prestonici – Evropsko prvenstvo u košarci. Reprezentacija Jugoslavije sa legendarnim Acom Nikolićem i Radivojem Koraćem na čelu osvojila je srebrnu medalju na šampionatu.

Beogradski sajam obeležio 80 godina postojanja

Beogradski sajam obeležio je 80 godina postojanja svečanošću na Savskoj promenadi u Beogradu, a tom prilikom istaknuto je da je ukupna vrednost prodatih roba i usluga na Sajmu u protekloj godini iznosila 12,7 milijardi dinara.

Generalni direktor Beogradskog sajma Danka Selić istakla je tom prilikom da je u pitanju veliki jubilej koji obeležava ova institucija te da je menadžment Sajma uradio mnogo toga u proteklom periodu da ovoj instituciji vrate staru slavu.

„Urađen je novi pešački prolaz, novi info-totemi, kao i odluka o rekonstrukciji hala sedam, osam i devet, i njihovo vraćanju prvobitnoj nameni”, rekla je Selić. Ona je navela da je Beogradski sajam prošle godine ostvario 40 manifestacija, a da se sajamskim kalendarom u 2017. godini predviđa organizacija 48 događaja. Ona je istakla da je Sajam uradio stručnu analizu sa Ekonomskim institutom iz Beograda o uticaju poslovanja Beogradskog sajma na grad Beograd i Srbiju.

„Analiza nam je pokazala da se svaki evro zarađen pod kupolama Sajma multiplikuje dva do tri puta samo tokom trajanja sajma, odnosno, osam puta nakon završetka sajma. Ukupna vrednost prodatih roba i usluga na Sajmu je 12,7 milijardi dinara u prošloj godini”, rekla je Selić. Kako kaže, plan Sajma je da se ta cifra nadmaši jer, kako je istakla, ekonomski pokazatelji te institucije u prvih šest meseci govore da je to moguće. (Tanjug)


Komentari0
a8e82
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja