četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:31

Prave posledice suše tek naredne godine

Izvoz hrane raste, Srbija je u prvih sedam meseci izvezla 6,5 odsto više poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nego u istom periodu 2016.
Autor: Ivana Albunovićponedeljak, 11.09.2017. u 22:00

I pored svih teškoća koje su zbog suše snašle domaću poljoprivredu, i procene da će ovogodišnji pad proizvodnje biti oko 15 odsto, Srbija je u prvih sedam meseci izvezla 6,5 odsto više hrane.

Vrednost izvoza bila je 1,9 milijardi dolara, a zabeležen je i rast suficita u sektoru poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od 8,6 odsto. Na prvi pogled nelogični rezultat posledica je izvoza prošlogodišnjih zaliha žitarica i smrznutog voća zbog čega će gubici od suše biti vidljiviji tek naredne godine, ističu analitičari.

Vojislav Stanković, stručak za agrar, kaže da bi u 2017. mogli da očekujemo rekordni izvoz poljoprivrednih proizvoda i da je rastu (uz prodaju prenetih zaliha) najviše doprineo veći plasman ranog voća i povrća na tržište EU i Rusije. Ukupni rezultati tog sektora nadmašili su izvoz žitarica i on očekuje da će se taj trend nastaviti i do kraja godine. U prvih sto izvoznih proizvoda srpske privrede sedam je iz sektora voćarstva, što do sada nikada nije bio slučaj, ističe naš sagovornik.

– Činjenica je da je na ovaj rezultat uticao i pad potrošnje hrane domaćeg stanovništva, ali i tromesečni rast svetskih cena hrane. Ali ovo je još jedan pokazatelj da su mogućnosti Srbije u poljoprivredi znatno veće od onoga što ostvaruje.

Naš agrar i prehrambena industrija imaju kapacitet da izvezu robu u vrednosti od pet milijardi evra – kaže naš sagovornik.

I pored evidentnog pada proizvodnje, koju možemo očekivati do kraja godine, najviše ratarskih kultura, kukuruza i soje, on očekuje da će ovogodišnji izvoz sektora poljoprivrede dostići rekordnih 3,5 milijardi dolara, što je oko 300 miliona više nego u 2016. Napominje da ideje o ograničavanju izvoza zbog suše, koje se poslednjih dana zagovaraju, nemaju osnova i demantuju ih dosadašnji rezultati kao i da Srbija nema problema sa prehrambenom sigurnošću. Zbog toga, kaže, nema ni razloga za rast cena hrane.

– Čak ne verujem ni da će izvoz u 2018. biti dramatično loš kako se najavljuje. Naša proizvodnja pokriva potrebe domaće potrošnje ali i izvoza – tvrdi Stanković.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u prvih sedam meseci 2017. u izvozu su standardno dominirali voće i povrće (503 miliona dolara) i žita (424,7 miliona dolara) ali je najveći skok ostvaren u mesnoj industriji. Domaći izvoznici imali su za 40 odsto bolje rezultate u plasmanu mesa i prerađevina što je delimično rezultat turističke sezone i većeg izvoza u Crnu Goru ali pre svega rasta izvoza u Rusiju. Direktor i vlasnik Industrije mesa „Topola” Vukoje Muhadinović kaže da je srpskim izvoznicima odgovarao četvoromesečni rast rublje i da je u tom periodu izvezena veća količina mesa i prerađevina na to tržište.

– Poslednja dva meseca ova valuta je ponovo u padu i ruski kupci ne mogu da se uklope u naše cene. Najveći problem sa Rusijom je upravo što poslovi nemaju kontinuitet i zbog toga proizvođači ne mogu ozbiljnije da planiraju i ulažu – ističe naš sagovornik. On kaže da je problem transporta mesa do Rusije i dalje veliko opterećenje za proizvođače jer iz Luke Bar do Sankt Peterburga kontingenti putuju oko mesec dana. Trajni suhomesnati proizvodi transportuju se avionom jer su skuplji i proizvođači taj trošak mogu da podnesu. Na pitanje da li očekuje rast cena mesa zbog suše, Muhadinović procenjuje da se to neće dogoditi jer je cena svinja dosta visoka, ne samo u Srbiji već i u Evropskoj uniji.

– Moguće je da će se posledice suše odraziti na cenu žive vage naredne godine. Ali, ne očekujemo drastično smanjenje stočnog fonda zbog suše ili nedostatak stočne hrane – smatra direktor „Topole”.

U „Neoplanti” kažu da su u prvih sedam meseci povećali izvoz prerađevina 15 odsto na tržišta BiH, Crne Gore i Makedonije, i pet puta uvećali promet sa Angolom i Peruom gde izvoze paštete i gotova jela.

– Za tržište Angole dizajniran je novi brend gotovih jela, recepture proizvoda prilagođene su njihovom tržištu što je rezultiralo jako dobrom plasmanu – navode u ovoj kompaniji.


Komentari2
e22e3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

marko
Усеви кукуруза, шећерне репе, и соје ће имати највеће подбачаје и кретаће се од 30-50%. Сунцокрет је подбацио сигурно за једно 25-30%. Тако да је у ратарству губитак зависно од цена преко 600 милиона еура. Тако да може да се каже да ће губитак у пољопривредном и прерађивачком сектору бити можда и до 1 милијарде еура. Прериђавачи ће морати вероватно да увозе, а извозници сировина и пољопривредници ће чекати следећу годину. Систем не постоји, држава се не меша у свој посао, и исте ствари нам се понављају, а исто то је решено у разним земљама света на разне начине. Најреалније би било да се укину министарство пољопривреде а и трговине, јер само праве штету и коштају. Контролне и инспекцијске функције се могу пребацити на нека друга места, а остали персонал отпустити као сувишан и који само прави трошак.
Урош Т.
ето лаког оправдања за цене хране коју формирају монополисти, сећате ли се колика је била цена крменадли пре три године, курс динара према евру врло се мало променио од тада, па била је 40% нижа него данас а пензије су биле 12% веће некима а некима исте ко данас, мислите о томе. Ово је заиста добро за латифундисте њихови профити ће порасти, њихови наследници вероватно ће имати да купе вечни живот, има тих новотарија све више од лека за рак до алхемија за дуг живот, а ми вероватно више нећемо бринути да ли да купимо две киле меса овог месеца или да платимо заосталу струју, нас сиромашних неће бити.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja