četvrtak, 19.10.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:25

Veći minimalac neće plaćati poslodavci

Kompletan trošak tog povećanja, u iznosu od oko četiri do pet milijardi dinara, preuzeće država, pokazuju nezvanične računice
Autor: Anica Teleskovićsreda, 13.09.2017. u 21:54
Једино је радницима који примају минималац загарантована повишица (Фото Танјуг/Зоран Жестић)

Čini se da poslodavci i zaposleni nikad lakše nisu postigli dogovor o povećanju minimalne cene rada. Minimalac će sa 130 dinara biti povećan na 143 dinara, ali taj trošak neće platiti poslodavci, jer će ih država rasteretiti i smanjiti poreske namete. Sa Međunarodnim monetarnim fondom razmatraće se mogućnost da se neoporezivi deo zarade, koji trenutno iznosi 11.790 dinara, poveća za 2.200 dinara.

Trošak poreskog rasterećenja preuzeće država. Kako pokazuju prve nezvanične računice, budžet će to koštati četiri do pet milijardi dinara. Formalno posmatrano, za zaposlene koji u ugovoru o radu imaju dogovorenu bruto zaradu (sa porezima i doprinosima) sa povećanjem neoporezivog dela zarade trebalo bi da se poveća i njihova neto plata. Odnosno, da im mesečne uplate na tekućem računu budu veće. Međutim, kako sada stvari stoje, većina poslodavaca taj iznos će zadržati za sebe. Tačnije trošak koji će im se pojaviti po osnovu povećanja minimalne cene rada apsorbovaće tako što će imati manje rashode po osnovu ovog poreskog rasterećenja. 

Zoran Drakulić, predsednik Kluba „Privrednik”, kaže da je to bio i uslov da poslodavci prihvate povećanje minimalca.

– Prihvatili smo predlog sindikata da se minimalac poveća sa 130 na 143 dinara po satu, ali pod uslovom da dobijemo neka poreska rasterećenja. U ovom slučaju, razmatra se da se taj trošak kompenzuje preko povećanja neoporezivog dela zarade – kaže Drakulić.

Na pitanje zar taj novac ne bi trebalo da pripadne zaposlenom, Drakulić odgovara da se bruto plata radnika neće menjati, i da je zarada stvar između radnika i poslodavca.

Kako u praksi izgleda ova poreska klackalica? Poslodavac koji ima radnike koji dobijaju minimalac će, po tom osnovu, imati rast troškova.

– Ima i kompanija koje uopšte nemaju radnike koji dobijaju minimalnu platu. Takve su, na primer, IT kompanije – kaže profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić. – Takvi poslodavci po osnovu povećanja minimalne cene rada uopšte neće imati trošak. Sa druge strane, sa povećanjem neoporezivog dela zarade, trebalo bi i da se radnicima, koji sa poslodavcem imaju dogovorenu bruto platu, poveća neto zarada. Međutim, to je sve stvar tržišta i odnosa snaga između zaposlenog i poslodavca. Tamo gde su sindikati jači verovatno će i ušteda po osnovu povećanja neoporezivog dela zarada otići zaposlenom na račun. U drugim slučajevima, poslodavac će tako nadoknaditi trošak koji mu je nastao zbog povećanja minimalca – kaže Arsić.

U prevodu, raspodela ovog poreskog opterećenja prepuštena je tržištu pa je neizvesno ko će ostvariti veću dobit: radnici ili poslodavci. Ali se, međutim, zna da će ova poreska rasterećenja budžet koštati četiri do pet milijardi.

Profesor Milojko Arsić smatra da ne treba država da preuzme kompletan trošak finansiranja ovog paketa, već da bi teret trebalo pravilno rasporediti. Odnosno da polovinu tog iznosa plate i poslodavci.

Pitanje je kakav će biti stav MMF-a. Učesnici u pregovorima kažu da je na sastanku sa ministrom finansija, Dušanom Vujovićem, rečeno da postoje i razni načini da povećanje minimalca za poslodavce ne bude trošak.

Kako pokazuju okvirne računice, plan je da povećanje zarada zaposlenima u javnom sektoru u proseku bude oko pet odsto. Neko će dobiti manje, a neko veće povišice, ali je fiskalni prostor, za sada toliki.

Šta povećanje neoporezivog dela zarade znači u praksi vidi se na primeru plate od 50.000 dinara. Ako se od ovog iznosa oduzme 11.790 (koliko trenutno iznosi neoporezivi deo plate) onda je osnovica za obračun 38.210. Na tu osnovicu zaračunava se porez na zarade koji iznosi 10 odsto. Što znači da se na ime poreza od plate odbija 3.821 dinar. Neto iznos, odnosno plata koju zaposleni nosi kući, je 36.179 dinara. Ukoliko bi se neoporezivi deo zarade povećao na 13.990 dinara, kao što se sada kalkuliše onda bi osnovica za obračun bila manja i iznosila bi 36.010. Porez na zaradu u tom slučaju bio bi 3.601, umesto dosadašnjih 3.821.

Ukoliko bi ta ušteda išla zaposlenom, njegova neto plata bila bi veća. Poslodavac može i tu uštedu da zadrži za sebe i po tom osnovu pokrije trošak koji mu se pojavio zbog povećanja minimalca. 


Komentari10
93636
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Санда
Повишицу минималца и / или добит послодаваца плаћаћемо ми,од наших плата и пензија .Ми ћемо се клацкати на пореској клацкалици , јести буђав лебац док нам се не смучи, само да послодавци,ММФ,синдикати и власт буду задовољни.
Ilic Momcilo
Jedan komentator je izneo tvrdnju o manipulisanju radnicima,ja ih zovem sve zaposlenima i u socijalizmu koji kao sistem u tom pogledu ocigledno poznaje kao sto ja poznajem doba "Krede".Fabrike su u socijalizmu,po konacnom obracunu za potreban period,izvrsile sve zakonske finansijske obaveze i prema drzavi i spolja uopste,zatim su napunile sve unutrasnje fondove ili po zakonu,ili po samoupravnim aktima.pa tek na kraju su formirane plate.Ali i zaposlenima i svim direktorima,koji su racunati i bili takodje zaposleni.Znaci,nema plate radnicima,nema ni direktorima.Ako je prisutna opravdana nemoc da se fabricke finansijske obaveze ispune,tu su ble banke sa "neunistavajucim" kreditima i drzava ako je potrebno.Sve informacije i kontrola vrsenja obaveza su prolazile kroz SDK,koji je prvi unisten od tadasnjih kontrolnih institucija.Sta mislite zasto.!? Na kraju pitam,da li je u ovom sistemu poznata firma u kojoj su osim radnika i menadzeri i direktori ostali bez plata,zbog loseg poslovanja.!?
Mirko Mirković
A ko će plaćati pelene?
Jovan
Posto nas je vuciceva vlast prodala strancima po ugovorenim cenama, sada (posto je konacno izmolila MMF) ce jos i da nas prehranjuje iz budzetskog dzepa, ... da na sramotu ne pokrepavamo od gladi, dok radimo za robovske nadnice kod Gospodara?! Vuciceva 'trzisna ekonomija' ...
Vesa D
..brane državu a otimaju od države ..nevidjeno licemerje Vlade neradnika i neznalica..u socijalističkoj samoupravnoj drzavi ovoga nije bilo..postojao je SDK i preko njega se prvo isplacivali doprinosi državi pa onda radnicke plate..kad se drzava namiri onda ono što ostane deli se da budu svi zadovoljni ..Ovo danas sačuvaj bože našta lici..mlade kapitalističke privilegovane snage iz partija na vlasti bivaju nagradjeni od poreskih obveznika svoje podaničke radničke obespravljene klase a na štetu sviju nas i drzave ..ove egzebicije treba ukinuti i krenuti na realnu raspodelu i čestite plate da se od nje uživa a ne preživa..

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja