sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 14.09.2017. u 21:52 Anica Telesković

I Banka Inteza blokirala prodaju „Dijamanta”

Zbog duga od 15 miliona evra Privredni sud u Zrenjaninu doneo rešenje kojim se „Agrokoru” zabranjuje raspolaganje akcijama uljare
(Фото А. Васиљевић)

Osim ruske Sberbanke, svoja potraživanja pred srpskim sudovima pokušala je da zaštiti i italijanska Banka Inteza. To se vidi iz finansijskog izveštaja koji je potpisao privremeni upravnik „Agrokora ”Ante Ramljak. U skladu sa „leks Agrokorom”, Ramljak je dužan da javnosti polaže račune na mesečnom nivou.

U poslednjem finansijskom izveštaju, koji je objavljen pre nekoliko dana na sajtu ovog hrvatskog koncerna, navodi se da su u „Srbiji pokrenuti dodatni sporovi, izvršni postupci i privremene mere zabrane raspolaganja imovinom od strane Banke Inteze i banaka iz Sberbank grupe iz Slovenije i Hrvatske u pogledu vlasničkih udela u kompanijama u Srbiji”.

Kako „Politika” saznaje, reč je o kreditu od 15 miliona evra koji je Banka Inteza pozajmila „Dijamantu” iz Zrenjanina. „Agrokor” u ovoj kompaniji ima 96,15 odsto vlasništva.

Na Centralnom registru hartija od vrednosti navodi se da ovaj hrvatski koncern na osnovu rešenja Privrednog suda u Zrenjaninu ima zabranu raspolaganja tim akcijama. Kako se dalje navodi, na taj način se obezbeđuje novčano potraživanje u iznosu od 15 miliona evra, sa pripadajućom kamatom. To znači da su Ramljaku, osim ruske Sberbanke, prodaju „Dijamanta” onemogućili i kreditori iz Banke Inteza. Jer, identično izvršno rešenje ima i Sberbanka, s tim što je dug „Dijamanta” prema ovoj ruskoj banci znatno veći i iznosi 100 miliona evra.

Ramljak u finansijskom izveštaju navodi da je privremena uprava podnela žalbu Privrednom sudu u Zrenjaninu na ovo rešenje koje je doneto još 7. juna ove godine.

Ramljak u svom izveštaju piše i da je 30. avgusta ove godine Privredni sud u Beogradu odbacio zahtev za priznavanje vanredne uprave u Srbiji. I na tu odluku prvostepenog suda, Ramljak priprema žalbu, može da se vidi iz finansijskog izveštaja.

„Postoje saznanja da su određena društva iz Sberbank grupe pokrenula dalje postupke u Srbiji, kao i u Bosni i Hercegovini”, navodi se u ovom dokumentu. Upravi „Agrokora” do sada je dostavljen manji deo neophodnih dokumenata.

Pre dva dana oglasio se i Herman Gref, čelnik Sberbanke, koji je potvrdio da će na sudu tražiti da im „Agrokor” vrati dug. Gref slučaj ovog hrvatskog koncerna za ruske medije opisuje kao „prevaru bez presedana”.

Sberbanka planira da procesuira i revizora koji je potvrdio „Agrokorove” falsifikovane poslovne izveštaje skrivajući obaveze veće od jedne milijarde dolara, rekao je Gref novinarima.

„Što se tiče hrvatskog slučaja, ništa se ne menja. Imamo pravnu strategiju i ne mislimo da je ona na kratke staze. Naše su rezervacije (za „Agrokorov” dug) stopostotne pa smo spremni za dugotrajni parnični postupak i dovešćemo pred lice pravde sve osobe koje su tamo počinile očiglednu prevaru”, rekao je Gref.

Dodao je kako je već podneta krivična prijava protiv vlasnika i uprave „Agrokora” te da se nada kako će „odgovornosti privesti i revizorsku firmu koja je potvrdila lažno izveštavanje”.

On kaže da je za to nužno nekoliko pravnih koraka i dokumenata, za šta je potrebno određeno vreme te da su već učinjeni pravni koraci.

„Imamo velika potraživanja, kako u vezi sa shemom koju sprovodi hrvatska vlada, tako i prema menadžerima i revizorima same kompanije. Preko suda vratićemo naš novac, ali to može potrajati”, rekao je Gref.

Prema njegovim rečima, Sberbank ne namerava više da finansira „Agrokor”.

„Situacija je za nas krajnje netransparentna, to smo nekoliko puta istakli hrvatskoj vladi. Čudno je što hrvatska vlada podržava odsustvo netransparentnosti. U nedostatku transparentnosti, kada ne razumemo koliko je novca potrebno za firmu i kakav je kvalitet upravljačkog kadra, kada ne razumemo koliko se efikasno troši ovaj novac, ne želimo da učestvujemo u takvim procesima “, dodao je šef Sberbanke.

Gref je rekao da se Sberbanka u slučaju „Agrokor” prvi put suočava s tako velikom prevarom.

„Agrokorov” dug prema Sberbanci iznosi 1,1 milijardu evra, a proizlazi iz nekoliko zajmova, a u avgustu je Sberbanka u Hrvatskoj pokrenula kazneni postupak protiv osnivača i većinskog deoničara „Agrokora” Ivice Todorića.

Zanimljivo je da hrvatski mediji prenose da je i jedan američki fond tužio „Agrokor” sudu u Londonu.

Ramljak traži i da preduzeća u BiH pređu pod „leks Agrokor”

 Privremena uprava podnela je zahtev za priznanje postupka vanredne uprave u Bosni i Hercegovini, navodi se u finansijskom izveštaju „Agrokora. Ante Ramljak piše da je njegov zahtev osporila ruska Sberbanka. „Uprava koncerna očekuje dostavu prigovora Sberbanke pa će preduzeti korake za osporavanje tih prigovora”, piše u ovom dokumentu.

Sberbanka je uložila prigovor na zahtev za priznanje postupka vanredne uprave pred Sudom pravičnosti Visokog suda Engleske i Velsa, navodi se dalje. Odgovor vanredne uprave je podnet, a ročište je zakazano za kraj oktobra. Arbitražni postupci su prekinuti do donošenja odluke o ovom zahtevu, navodi se u finansijskom izveštaju „Agrokora”.

 

Komеntari2
0e6d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trifun
Da li ce se postaviti pitanje ODGOVORNOSTI za one koji su najuspesnije firme iz agrobiznisa Srbije(i ogromne zemljisne posede u Vojvodini) prodali ovom hrvatskom tajkunu i prevarantu?Koliko su samo para dobili po privatnim racunima na egzoticnim ostrvima za ovo nevidjeno upropastavanje jedne od najvaznijih grana srpske privrede?
марко
У срећна времена ова фирма је имала око 10 милиона еура профита, скоро без кредита, и задовољне раднике. Последњих година узели кредита око 70 милиона еура, продали земљу за 10-15 милиона еура, радницима смањили плате а смањили и број запослених, и све то нашој држави није довољно да погледа мало шта се дешава са финансијама те фирме и где одлазе паре. А да министар је много стручан и изнад свега политички коректан, али на нашу штету.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja