subota, 17.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 15.09.2017. u 21:50 Aleksandra Petrović

Do stečaja preko okeana

Arhiva Jugobanke i Beogradske banke, teška 90 tona, ukrcana je u Njujorku u martu ove godine, pa je posle dva meseca preko Soluna stigla u beogradski Privredni sud
(Фото Привредни апелациони суд)

Najstariji stečaj u Srbiji je stečaj Kosovske banke. Traje više od 20 godina i nema izgleda da će biti uskoro završen. Težak teret za privredno sudstvo su i dugogodišnji stečajevi velikih banaka. Dokumentacija pojedinih banaka, koja je neophodna za stečajni postupak, nalazi se na Kipru i u Americi.

Stečajevi kvare dobre rezultate rada privrednog sudstva, koje se ove godine, na redovnom savetovanju na Zlatiboru, moglo pohvaliti odličnim statističkim podacima u svemu ostalom, osim u stečajevima i izvršnim predmetima.

– Najveći broj nerešenih starih predmeta je u postupku izvršenja, a razlog zašto izvršenje nije moguće je pre svega – nedostatak imovine dužnika. Dužnici nemaju novac da izmire obaveze. Kada se traži izvršenje na novčanim sredstvima, često su tekući računi preduzetnika i privrednih društava – blokirani. To nisu blokade od nekoliko dana, već blokade tekućih računa koje traju šest meseci, godinu dana, čak i duže – kaže sudija Jasminka Obućina, vršilac funkcije predsednika Privrednog apelacionog suda.

Nekada uopšte nema imovine koja bi mogla da se popiše, a često se događa da imovine ima, ali da ona nije dovoljna da se namiri potraživanje. Kada se umesto izvršenja na novčanim sredstvima traži popis pokretnih stvari ili nepokretnosti, sam postupak za promenu sredstava izvršenja produžava postupak izvršenja.

– Sledeći problem u privrednim sudovima su dugotrajni stečajni postupci i ne možemo reći da je to rezultat nerada sudija. Imamo stečajne postupke koji su otvoreni pre pet, šest i više godina. U nekim sudovima ima stečajnih postupaka koji traju i po 20 godina. Recimo, imovina Kosovske banke nalazi se na Kosovu. Ne može se očekivati od bilo kog suda, pa ni od Privrednog suda u Beogradu, da može da reši status imovine Kosovske banke i pristupi prodaji. To je i najstariji stečaj u Srbiji – navodi naša sagovornica.

Pred Privrednim sudom u Beogradu vode se i stečajevi pet velikih banaka: Beobanke, Beogradske banke, JIK banke, Investbanke i Jugobanke.

– Pojedine banke su imale filijale u inostranstvu, pa prelazimo na teren međunarodnog stečaja, a sve to komplikuje stečajni postupak. Arhiva Jugobanke i Beogradske banke, koja se dve decenije nalazila u Njujorku, gde su poslovale agencije ovih banaka, teška je 90 tona. Ukrcana je u kontejnere na tri broda u njujorškoj luci u martu ove godine, pa je preko Soluna i Dobanovaca stigla u Beograd u aprilu i maju – kaže sudija Obućina.

Poseban problem u stečajevima su postupci za vraćanje imovine, koji se vode pred Agencijom za restituciju, a imovina, koja je predmet zahteva za vraćanje, deo je stečajne mase stečajnih dužnika. Da bi se pristupilo prodaji, mora se sačekati okončanje postupka pred Agencijom za restituciju, a sve to produžava trajanje stečaja i prolongira namirenje poverilaca. To se naročito odnosi na državna i društvena preduzeća koja su u stečaju. Imovina koja je predmet zahteva za vraćanje ne može biti predmet prodaje do okončanja upravnog postupka, što znatno produžava trajanje stečajnog postupka. U tim postupcima ni predložene izmene i dopune Zakona o stečaju ne utiču na ubrzanje postupka.

– Tako imamo situaciju da zbog sasvim drugog postupka koji se odvija van stečajnog postupka, pred drugim organom (Agencijom za restituciju, Katastrom nepokretnosti i drugima), trpe poverioci u stečajnom postupku, a pri tom mi kao sudije trpimo velike kritike zbog dugog trajanja stečajnih postupaka – kaže Jasminka Obućina.

Čak i kada je sve u redu, i kada se imovina može oglasiti za prodaju, veoma često se događa da tu imovinu niko neće da kupi.

– Imovina se oglašava za prodaju po sedam, osam, deset, a imali smo slučajeve i po 16 i 17 puta i – nema kupaca. Nema zainteresovanih ni za neposrednu pogodbu. Jednostavno, naše tržište nema potrebu za takvim nepokretnostima ili takvim pokretnim stvarima. Ukoliko se imovina ne proda u stečaju, onda nema sredstava za namirenje poverilaca, a samim tim ni okončanja stečajnog postupka – kaže naša sagovornica.

Tokom prvih šest meseci ove godine u privrednim sudovima smanjen je broj starih predmeta u izvršnoj, parničnoj i vanparničnoj materiji, kao i u oblasti privrednih prestupa. Međutim, broj starih predmeta stečaja i reorganizacije preduzeća se povećao 14,5 odsto.

Najviše povreda prava na suđenje u razumnom roku ima upravo u stečajnim postupcima, kojima su prethodili dugotrajni izvršni postupci u kojima poverioci nisu uspeli da se namire. Pored starih predmeta, privredni sudovi imaju konstantan priliv novih predmeta koje moraju da rešavaju pre nego što isti dobiju oznaku „hitnost“ zbog starosti.

Privredni sudovi u brojkama

– Sudije prvostepenih privrednih sudova rešile su prosečno mesečno 55,45 predmeta, a sudije Privrednog apelacionog suda 38,80 predmeta, što je znatno više nego što je sudijska norma, koja iznosi 25 predmeta za mesec dana – kaže sudija Jasminka Obućina, vršilac funkcije predsednika Privrednog apelacionog suda.

Prvostepeni privredni sudovi 2016. godine imali su u radu 154.251 predmet, a Privredni apelacioni sud 21.405 predmeta.

Komеntari3
146c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... a bilo bi lepo da tuzilastvo za organizovani kriminal kaze svoje ... mada sa ovakvom vlascu tesko .... jedina kuca koja bi mozda mogla nesto vise o tome je Savet za borbu protiv korupcije,gde je dugo i dostojanstveno ratovala pokojna Verica Barac ...
Raca Milosavljevic
... prosto neverovatno za ovako dobar tekst.samo jedan komentar ... isto tako dobar ... vredan ... cestitke i piscu teksta i komentatoru ....
branko m.
Nisu banke bile problem, nego njihovi klijenti. To što je urađeno sa bankama je veoma loše. Beogradska banka je imala dovoljno kapitala da može ponovo da počne da radi. Dokaz za to je što posle skoro vise od deset godine nije završen stečaj. To je suluda ideja dvojice ljudi, Dinkića i Labusa“ i njihovih pulena ispod njih (Djelic, Pitic, Vesna Dzinic,itd..) a danasnji megatrendisti nemaju pojma o cemu se radi. Ne moze se razvijati zemlja na usluznom sektoru koji jos nije razvijen niti na srafciger industriji i zici. Pravljen je prostor za strane banke koje su ovde zbog profita a ne zbog razvoja. Mada je pitanje da li su to stvarno strane banke ili fransize date lokalnim tajkuncicima da se utale sa strancima???? Ko ne zna Gosa je pravila vagone za temperature -50 do +50 Celzijusa, setite se australijske emisije "Posle 2000" gde su prikazani, profesor M.Vukobratovic je bio lider svetske robotike u Institutu Pupin, itd...Ali braco Srbi, ne bojte se bice jos gore...Zivi bili pa videli!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja