petak, 19.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:50

„Politikin” feljton – građa za „Vikipediju”

Odrednica „Lepenski Vir” na engleskoj verziji najveće svetske internet enciklopedije odnedavno se gotovo svakodnevno upotpunjuje delovima aktuelnog feljtona Hristivoja Pavlovića, koji objavljuje naš list
Autor: D. Bukvićsubota, 16.09.2017. u 21:33
(Фото Принтскрин)

Zbog izuzetnog arheološkog značaja, Lepenski Vir je odavno poznat van granica Srbije. Znatiželjnicima iz inostranstva, koji ubuduće požele da se na „Vikipediji” informišu o ovom nalazištu, upravo će naš list biti jedan od glavnih izvora. Naime, odrednica „Lepenski Vir” u engleskoj verziji najveće svetske internet enciklopedije donedavno je imala samo četiri izvora, a otkako naš list objavljuje feljton arhitekte i proučavaoca ovog lokaliteta Hristivoja Pavlovića – 24.

U trenutku pisanja ovog teksta, od 24 reference pomenute uz odrednicu „Lepenski Vir” na engleskoj „Vikipediji”, čak 20 njih se poziva upravo na Pavlovića i „Politiku”.

Taj broj će se verovatno povećati, a samim tim i količina saznanja o ovom lokalitetu koja će jednim klikom miša biti dostupna svakom korisniku na planeti.

Trud autora „Vikipedije” koji, u skladu s pravilima, volonterski i pod nadimcima obavljaju ovaj posao, utoliko je veći ako se zna da, osim selekcije citata, oni ujedno prevode članke iz našeg lista na engleski jezik.

U srpskom ogranku „Zadužbine Vikimedija”, koja održava ovu besplatnu onlajn enciklopediju, navode da su dnevne novine i magazini, uz knjige i proverene veb-sajtove, relevantni i veoma često korišćeni izvori u pisanju odrednica.

– Zapravo, to su najznačajniji izvori za građu članaka, posebno kada je reč o novinama s dugom tradicijom kao što je „Politika”. Kod takvih izvora nema sumnje u verodostojnost, imajući u vidu stepen profesionalizma u istraživanju teme. A samo verodostojne i proverene informacije mogu da doprinesu kvalitetu ove najveće enciklopedije u ljudskoj istoriji – kaže za naš list Ivana Guslarević iz „Vikimedije Srbija”.

Kada je reč o novinama s dugom tradicijom kao što je „Politika”, kod takvih izvora nema sumnje u verodostojnost, imajući u vidu stepen profesionalizma u istraživanju teme (Ivana Guslarević, „Vikimedija Srbija”)

Proces citiranja navoda štampanih medija u pisanju članaka za „Vikipediju” je, dodaje ona, veoma jednostavan. Potrebno je navesti o kom glasilu je reč i, što je još važnije, od kog datuma je izdanje.

– Proverljivost informacija jedan je od ključnih kriterijuma verodostojnosti „Vikipedije”, tako da i izvori moraju biti lako proverljivi – ističe Ivana Guslarević.

Urednici globalne internet enciklopedije, prema njenim rečima, veoma su posvećeni referentnosti. U prilog tome svedoči i primer s početka godine kojim je napravljen čak i jedan presedan u pravilima uređivanja.

– Naime, zajednica urednika „Vikipedije” na engleskom jeziku, posle dvogodišnjeg procesa diskusije, izglasala je zabranu citiranja „Dejli mejla” u građi članaka. Ovaj medij je, zbog svoje tabloidnosti, ocenjen kao glasilo koje nedovoljno proverava činjenice, bavi se senzacionalizmom i ponekad čak objavljuje potpune neistine, čime se narušava i pouzdanost informacija na „Vikipediji” – kaže Ivana Guslarević.


Komentari2
3fc87
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloss
Pa verovatno on to sam upotpunjuje
Marko Pravica
Ako je tako, svaka mu cast! Primjecujem da Hrvati imaju vrlo ozbiljan i pametan pristup Wikipediji, a da mi debelo zaostajemo. Istorija je stvar interpretacije i ako ne ponudis svoju interpretaciju neko drugi ce da interpretira tvoju istoriju i tebe. Imam osjecaj da je hrvatski pristup Wikipediji planski, dok je nas haotican. Wikipedija je jedno od najvaznijih mjesta za prezentaciju vlastite kulture. Svako Google pretrazivanje izbacice Wiki-clanak na vrhu liste rezultata. Ko ne shvata potencijal koji to pruza nije shvatio nista. Ako te nema na Googlu ili Wikipediji, ti prakticno ne postojis.
Preporučujem 4

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja