subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 16.09.2017. u 22:00 Ivana Albunović

Budućnost je već stigla u industriju

Evropa i Kina proteruju klasične automobile i zamenjuju ih električnim. – Direktor „Mercedesa” ide korak dalje i najavljuje za sledeću godinu prvo vozilo sa samoupravljanjem, pa nam vozačke dozvole više neće biti potrebne
Европска унија предвиђа да ће до 2020. имати 3,5 милиона електроаутомобила и 800.000 станица за њихово пуњење (Фото Ројтерс)

Automobilska industrija do 2020. biće potpuno poremećena jer više niko neće hteti da kupi automobil. Pozvaćete kola da dođu po vas, ona će se samo pojaviti i odvesti vas do odredišta. Niko više neće imati problem sa parkiranjem. Naša deca nikada neće imati vozačke dozvole, niti će biti vlasnici automobila. Već sledeće godine na ulicama će se pojaviti prvi automobili sa samoupravljanjem za javnu upotrebu.

Ovo nije scenario za naučnofantastični film holivudske produkcije već nedavno predviđanje direktora „Mercedesa” Ditera Zecea, koje je šokiralo svetsku javnost zbog dramatičnih tehnoloških promena koje najavljuje.

Kako je rekao, njihovi glavni konkurenti već danas su „Tesla”, „Gugl” i „Amazon”, a vrhunac njegove izjave je ipak apokaliptično predviđanje da će već 2030. „kompjuteri postati inteligentniji od ljudi” i da će desetine hiljade ljudi ostati bez radnog mesta.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da ne mora sve biti tako zastrašujuće kako „veliki” najavljuju.

Kakva je sudbina industrije na globalnom nivou, ističe, najbolje se vidi na primeru mobilnih telefona. U Srbiji ih je devedesetih godina prošlog veka bilo svega nekoliko i koštali su više od 30.000 maraka, a sada ne samo da su jeftini i praktično svima dostupni već imaju nesrazmerne mogućnosti za razvoj čovečanstva. Ali, protivurečno učešće industrije u BDP-u opada zbog tehnološkog razvoja i dovodi u pitanje razvoj mnogih delatnosti.

– Svet se brzo menja i to ubrzanje je sve veće. Strah koji postoji od novih tehnologija je delom opravdan jer se plašimo nepoznatog. Sa druge strane i nije. Nisu sve zemlje jednako razvijene da prate te promene. Mnogi tek rešavaju elementarna pitanja, poput čiste pijaće vode. Nisu isti problemi Nemačke i Gvineje. Još ima dovoljno prostora za razvoj klasičnih materijala i tehnologija – tvrdi Savić, dodajući da se još sedamdesetih u izveštaju Rimskog kluba govorilo da je svet u ozbiljnoj opasnosti što se tiče zagađenosti i novih tehnologija, da će za desetak godina imati problem sa raspoloživim sirovinama, klimatskim promenama…

– Kao što vidimo, svet i dalje živi. Važno je da čovečanstvo ide napred. Ne vidim opasnost da će prestati potreba za industrijom. Svet će se menjati ali ne na taj način kako to umeju da prikažu vodeći proizvođači – uveren je naš sagovornik.

Iako je mnogo skeptičnih verovatno je da će se neke od ovih najava ipak ostvariti u naredne dve decenije. Posebno u automobilskoj industriji koja će se najpre okrenuti masovnoj proizvodnji električnih i hibridnih automobila. Nemački Bundestag usvojio je prošle godine rezoluciju kojom se do 2030. traži zabrana novih automobila sa unutrašnjim sagorevanjem na nivou EU. Pre nekoliko dana „Volvo” je objavio da će do 2019. obustaviti proizvodnju modela koji za pogon koriste isključivo benzinske ili dizel motore i preći isključivo na hibridne ili električne automobile. BMV i „Mercedes” planiraju da ulože više od 700 miliona dolara za njihovu proizvodnju u Kini. Da se sprema veliki zaokret potvrdila je i Kina pre tri dana kada je objavila da se sprema da zabrani proizvodnju i prodaju benzinskih i dizel automobila, kako bi podstakla kupovinu električnih vozila, što će uzdrmati auto-industriju na najvećem svetskom tržištu. Ova najava dolazi posle odluka Francuske i Britanije da zabrane prodaju takvih automobila i kombija od 2040. godine kako bi sprečili emisiju štetnih gasova, prenosi agencija Frans pres.

Međutim, istraživanje kompanije „Šel”, jednog od najvećih distributera naftnih prerađevina na svetu, pokazuje da kraj automobila sa konvencionalnim motorima nije baš toliko blizu i da će se to dogoditi tek 2070. Do tada će ih, navodno, potpuno zameniti pogoni na vodonik. Ako im je verovati javni prevoz i transport teškog tereta biće obavljan isključivo uz vodonik, za koji tvrde da je gorivo budućnosti.

Evropska unija predviđa da će do 2020. godine imati 3,5 miliona elektroautomobila i 800.000 stanica za njihovo punjenje. Inače u svetu je prošle godine prodato 1,3 miliona ovakvih vozila.

Kako sada stvari stoje za Srbiju su sve ove promene daleka budućnost. Prema podacima MUP-a, iz aprila ove godine, od 2011. registrovano je svega 114 vozila na električni pogon i 90 hibridnih. Da li će na našim putevima biti više električnih automobila zavisi da li će imati gde da se pune i hoće li će im padati cena. Ovakva vozila trenutno mogu biti dostupna samo onima sa natprosečnim prihodima. Cena im se kreće od 20.000 evra pa naviše, a većina država subvencioniše njihovu kupovinu i do trećine vrednosti.

Roboti zamenjuju farmere

Stručnjaci predviđaju da ni agrarna proizvodnja u skorijoj budućnosti neće biti zamisliva bez informacionih tehnologija. Vizija budućnosti poljoprivrede promenjena je još pre deceniju kada je robot uspeo da posadi pirinač bez ljudske pomoći. Sada već beru jagode i grožđe i plodove na svakih osam sekundi ubacuju u korpu. Problem je što takve mašine koštaju od 50.000 do 200.000 evra.

– Jedna od najznačajnijih mogućnosti koje IT pruža su satelitski snimci. Tako, na svakih deset dana možemo da dobijamo detaljne fotografije terena na kojima se vide i mnogi fenomeni koje ljudsko oko ne vidi – kaže prof. Vesna Bengin, pomoćnica direktora Instituta „Biosens” iz Novog Sada. Ovaj institut osvojio je prvo mesto u Evropi, u okviru poziva Evropske komisije „Horizont 2020 – tajming”. Zahvaljujući tome dobili smo širokopojasni besplatan pristup „Kopernikusu”, najvećem svetskom programu EU za satelitsko snimanje Zemlje u visokoj rezoluciji. Preko ovih snimaka moći ćemo da odredimo i koliki će prinos biti. Imaćemo uvid u stanje useva što će poljoprivrednicima omogućavati da sprovedu optimalne agrotehničke mere.

– Kada čovek stane ispred zasađenog kukuruza jasno vidi samo prvih nekoliko redova, ali ne i šta je u sredini parcele. Dešava se da se na različitim delovima iste parcele prinos razlikuje za po četiri puta. Satelitski snimci će nam pokazati gde se to tačno dešava, pa će poljoprivrednici moći odmah da reaguju i sprovedu potrebne agrotehničke mere – objašnjava Benginova. Besplatan pristup ovim snimcima unaprediće ekonomiju naše zemlje, ocenjuje naša sagovornica.

– Kada se ovakvi podaci dobijaju besplatno, oni mogu da unaprede i ubrzaju ekonomiju. Imamo veoma razvijen IT sektor. Već sada možemo da zamislimo da će u bliskoj budućnosti naše kompanije preuzimati podatke, analizirati ih i smišljati programe kako bi razvili neki proizvod – ocenjuje naša sagovornica.

I duvanska industrija ulaže ogroman novac u razvoj novih tehnologija u globalnoj borbi protiv duvanskog dima. Prema rečima Jelene Pavlović, generalne direktorke „Filip Morisa” za jugoistočnu Evropu, ta kompanija je u istraživanje uložila tri milijarde dolara kako bi pronašla alternativu za klasične cigarete i pomirila pušače i nepušače. Očekuju da će 2025. godine 40 miliona potrošača, koji bi inače nastavili da puše, preći na proizvode bez duvanskog dima. Ta kompanija proizvela je uređaj koji radi na principu zagrevanja duvana na niskim temperaturama, na kojima nema sagorevanja. On zagreva patrone pravog duvana i pri tom procesu oslobađa se nikotin, ali se eliminišu dim, pepeo i neprijatan miris. Blumberg je objavio da je ovaj proizvođač cigareta podneo zahtev američkoj Agenciji za hranu i lekove za dobijanje dozvole da taj proizvod plasira kao uređaj koji može da smanji rizik od bolesti povezanih sa pušenjem.

Komentari24
21722
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirko Katic
@Zarije Bulatović. Nije greška. Ljudi proizvode mašine pomoću mašina. Kada kompjuteri i roboti zamijene ljude, moćićemo reći da kompjuteri i roboti proizvode mašine, kompjutere i robote pomoću mašina. Jedan takav skup mašina, robota i kompjutera može u toku njihovog radnog vijeka proizvesti na primjer 10 takvih skupova. Ako prvi skup košta na pr. 1000 miliona dolara, onda cijena jednog novog skupa neće preći 100 miliona dolara. Kada nova generacija stupi u proizvodnju proizvešće također 10 puta veću količinu pa će cijena jednog skupa pasti na 10 miliona dolara. Dakle, u svijetu gdje su pametne mašine zamijenile ljude otvara se jedna deflaciona spirala koja se ne može zaustaviti sve dok cijene realnog kapitala (pametnih mašina) ne padnu na nulu. U tom svijetu nestaje i profit kao mjera uspjeha pojedinih firmi. Ne treba ni novac. Tom svijetu ne trebaju ni inžinjeri da vrše popravke, jer će u tom svijetu biti rentabilnije pokvarenu mašinu zamijeniti novom.
Mirko Katić
U prethodnom tekstu ima jedan veliki nedostatak. Naime, nije nevjerovatno predviđanje da će u budućnosti kompjuteri i roboti zamijeniti ljude u svim procesima peroizvdnje i uopšte procesima rada. Međutim ostaje otvoreno pitanje po kojim cijenama će se prodavati električni automobii, frižideri, televizori ili na pr. brijači aparati. Ukoliko iz procesa proizvodnje svih tih proizvoda bude isključen ljudski rad, njihove cijene će pasti na nulu. Ovu činjenicu je moguće dokazati eksperimentalnim putem, pa se postavlja pitanje kako spriječiti takav razvoj tržišne privrede, jer u tim uslovima ona ne može opstati. To znači da u ti uslovima ne mogu opstati ni ljudi. mikatic@interlog.com
zarije bulatović
greška, automatizovani robotski rad je mnogo skuplji, umesto deset kvalifikovanih radnika, imate deset ili petnaest inžćenjera, koji koštaju mnogo više. roboti se kvare, popravka je skupa, jedina prednost u vidiku investitora je, manje ljudi koji traže svoja prava i borba sa konkurencijom kojoj se nameću sve oštriji zahtevi
Dejan Stanojević
Sjajan tekst profesora i dobei komentari čitalaca. Kamo sreće da je više ovakvih tema. Generalno se slažem sa svime napisanim. Jedan od velikih problema jeste i zakonodavstvo - ko je kriv ako automobil koji sam upravlja izazove udes ? Zatim će takav napredak (što je sjajno) povući sa sobom čitav niz pratećih usluga što će biti fenomenalno. Sigurno će dobrim delom biti ovako kako vodeće industrije i stručnjaci pedviđaju jel zapravo oni i kreiraju te trendove tako da najbolje znaju. Nedavno je i Angela Merkel izjavila da će SUS motori opstati još dugo pogotovu kod radnih našina (traktori, kamioni, građevinske mašine). Sve u svemu, sjajna budućnost ako je političari ne pokvare. A kod nas ? Ono što je dobro jeste da se stvari dosta ubrzavaju, tako da ni mi nećemo i ne možemo ostati pusto ostrvo.
Petar Petrovic
Elektricni auto Tesla Model 3 Specifikacija : Energija pune Standardne Baterije 50kwh (kilovat cas) Rastojanje koje auto moze da predje sa punom baterijom 350km. Auto moze da predje 48km ako se baterija napuni samo 1 sat na 220/240V. Obijasnjenje: 50kwh je potrebna energija da elektricna pec od 5KW radi 10h. Komentari: 1. Punjenje Baterije Tesla Model 3 od 50kwh kostalo bi 300din ako je cena struje 6din/kwh. 2. Automatsko upravljane automobila bice je neprocenjiva pomoc vozacu ali nece moci 100% da zameni coveka kao ni auto pilot u avionu. 3. Vic u vezi Auto-navigacije. Kaze sin ocu, necu jos da se zenim moderna nauka je izmislila vestacko oplodjenje. Otac komentarise: ti kako hoces, ja vise volim po starom.
Ilic Momcilo
Ne znam koliko su sva ova obecanja realna.Postoji,ne tvrdnja, vec laicka pretpostavka da su navedene stvari jos uvek u sferi naucne fantastike.Iskreno, mozda je takvo misljenje samo moja zelja da se sve to uspori,jer je prebrz razvoj tehnologije, odavno poceo da uzima danak ljudskom rodu i prirodi za svoj takav napredak.Vec su,pored mladih, narocito zene u vrlo odmaklim godinama,zarazene kojekakvim mogucnostima mobilnih telefona i vrlo cesto se to moze videti u prevozu.Ovo je samo obicna sitnica u odnosu na zlo,zbog koga se,u stvari,tehnologija tako brzo razvija,pa se munjevito,zbog sledece bolje,prodaje za "igranje" obicnim ljudima.Priznajem, gledam svet,dogadjaje u njemu i plasim se za ljudsku buducnost,jer se ta vrhunska tehnologija pravi radi ratova,razaranja i smrti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja