subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 16.09.2017. u 22:00 A. Vu­ko­vić / D. Mu­či­ba­bić
GLUMCI NA BEOGRADSKIM ULICAMA

Kad se Pavle Vuisić, Mija Aleksić i Ljiljana Krstić sretnu na Altini

Od 8.763 ulice u glavnom gradu, 83 nose imena dramskih umetnika. – Tri godine je neophodna vremenska distanca, propisana gradskom odlukom, da bi se razmatralo imenovanje ulica po ličnostima koje nisu žive
Земунско насеље настало почетком деведесетих година прошлог века окупило крем глумишта (Фотографије Анђелко Васиљевић)

Sre­li se Pa­vle Vu­i­sić, Ta­ško Na­čić, Sto­jan De­čer­mić, Lji­lja­na Kr­stić, Vik­tor Star­čić, Mi­ja Alek­sić... Ali ne u te­a­tru, već u Ze­mu­nu. I to po­sle smr­ti. Sud­bi­na, ali i nji­ho­vi po­što­va­o­ci i nad­le­žni iz Grad­ske upra­ve ure­di­li su da se ime­na ovih ve­li­ka­na srp­skog glu­mi­šta na­đu na ulič­nim ta­bla­ma u re­la­tiv­no no­vo­na­sta­lom na­se­lju Al­ti­na, jed­no po­red dru­gog. Ma­la tru­pa iz Ze­mu­na sa­mo je deo elit­ne glu­mač­ke po­sta­ve ko­ma­da ko­ji se i da­lje ši­rom Be­o­gra­da pi­še u čast bar­do­va po­zo­ri­šta i fil­ma.

Ne­ki od naj­ve­ćih – Dra­gan Ni­ko­lić, Ba­ta Ži­vo­ji­no­vić, a od­ne­dav­no i Lju­bi­ša Sa­mar­džić, ni­su vi­še sa na­ma i iako ni­je pro­šao rok od tri go­di­ne što je neo­p­hod­na vre­men­ska dis­tan­ca, pro­pi­sa­na grad­skom od­lu­kom, da bi se raz­ma­tra­lo ime­no­va­nje uli­ca po nji­ma, gra­đa­ni su sve gla­sni­ji u že­lji da im se na ovaj na­čin odu­že.

Ali, glum­ci ne­ka­da ni­su bi­li to­li­ko ce­nje­ni, pod­se­ća Vi­do­je Go­lu­bo­vić, je­dan od auto­ra de­la „Be­o­grad is­pod Be­o­gra­da” i vr­sni po­zna­va­lac isto­ri­je na­šeg gra­da. 

Pr­ve iz 1930.
Naj­sta­ri­je uli­ce ko­je no­se ime­na glu­ma­ca da­ti­ra­ju iz 1930. go­di­ne. Na Zve­zda­ri, Sav­skom ven­cu i Vo­ždov­cu su po dve: Co­ci­na i Či­ča Ili­ji­na; Ili­či­će­va i Alek­se Ba­čvan­skog; Mil­ke Gr­gu­ro­ve i Ru­co­vi­će­va, dok je na Ču­ka­ri­ci jed­na – Do­bri­no­vi­će­va, po­da­ci su sek­to­ra sta­ti­sti­ke Se­kre­ta­ri­ja­ta za upra­vu Be­o­gra­da.  

Kri­te­ri­ju­mi pre­ma ko­ji­ma su do­de­lji­va­ni na­zi­vi uli­ca, ob­ja­šnja­va on, uvek su bi­li traj­no po­ve­za­ni sa zna­čaj­nim lič­no­sti­ma, pre­de­li­ma i da­tu­mi­ma iz lo­kal­ne i na­ci­o­nal­ne isto­ri­je, ali se, do­da­je, slo­bod­no mo­že re­ći da se ni­su me­nja­li ni pro­ble­mi sa ko­ji­ma su se ko­mi­si­je za ime­no­va­nje be­o­grad­skih uli­ca i tr­go­va su­o­ča­va­le. Ta­ko je re­ci­mo, do­da­je on, uvek otvo­re­no pi­ta­nje ko mo­že da­ti objek­tiv­ne pa­ra­me­tre ko je ko­li­ko za­slu­žio, ma­nje ili vi­še od onog dru­gog.

– Glum­ci su ne­ka­da sma­tra­ni di­le­tan­ti­ma i dru­štvo im ni­je pri­da­va­lo zna­čaj ko­ji da­nas ima­ju. Ta­kav po­gled na ovu pro­fe­si­ju me­nja se od Dru­gog svet­skog ra­ta ka­da grad po­či­nje da im is­ka­zu­je po­što­va­nje na­zi­va­ju­ći uli­ce po nji­ma – is­ti­če Go­lu­bo­vić.

Po po­zo­ri­šnim i film­skim umet­ni­ci­ma na­zi­ve su do­bi­ja­le sa­o­bra­ćaj­ni­ce na 13 be­o­grad­skih op­šti­na. Na Vo­ždov­cu je na ovaj na­čin ove­ko­ve­če­na sla­va Bo­ja­na Stu­pi­ce, Mil­ke Gr­gu­re­ve... 

Vra­čar se di­či uli­com Ve­le Ni­gri­no­ve, Pa­li­lul­ci se še­ta­ju kroz Ve­lje Milj­ko­vi­ća, Ču­ka­ri­ča­ni ži­ve u uli­ca­ma Mi­le Di­mić, Slo­bo­da­na Ali­gru­di­ća, Slo­bo­da­na Pe­ro­vi­ća, To­še Jo­va­no­vi­ća... Zve­zda­ra je uli­com za­hva­li­la Vje­ko­sla­vu Afri­ću, Zo­ra­nu Rad­mi­lo­vi­ću, Ma­ri Ta­bor­skoj i Mi­la­nu Sr­do­ču, Mi­ti Ru­ži­ću i Či­ča Ili­ji Sta­no­je­vi­ću. Ta­ble sa ime­ni­ma Du­ša­na Ra­den­ko­vi­ća i Žan­ke Sto­kić su na Sav­skom ven­cu, dok su me­sto na Sta­rom gra­du za­slu­ži­li Do­bri­ca Mi­lu­ti­no­vić i Mi­lo­rad Ga­vri­lo­vić. No­vo­be­o­gra­đa­ni ži­ve i u uli­ca­ma Ne­de Spa­so­je­vić i Lju­bin­ke Bo­bić. 

Ži­te­lji pre­sto­ni­ce na­sta­nje­ni su i u uli­ca­ma ko­je ču­va­ju se­ća­nje na glum­ce svet­ske sla­ve: Čar­li­ja Ča­pli­na, En­di­ja Vor­ho­la, Ju­la Bri­ne­ra, Or­so­na Vel­sa i Sa­re Ber­nar. 

– Ime ove­ko­ve­če­no u na­zi­vu uli­ce ni­je sa­mo za­hval­nost umet­ni­ku, glum­cu, pe­sni­ku, sli­ka­ru, ne­go je po­klon i svim onim lju­di­ma ko­ji su ne­ku lič­nost vo­le­li da gle­da­ju, slu­ša­ju. Nji­ma je si­gur­no dra­go da pro­đu uli­com ko­ja no­si ime dra­gog im umet­ni­ka ko­ji je du­hov­na hra­na svom ro­du. Ti lju­di ži­ve da bi ra­di­li svoj po­sao i po­kla­nja­li to dru­gi­ma, to im je bio za­da­tak, bez ob­zi­ra da li su to­ga bi­li sve­sni ili ne – sma­tra Vo­ja Bra­jo­vić, pred­sed­nik Udru­že­nja dram­skih umet­ni­ka Sr­bi­je. On se ne usu­đu­je da li­ci­ti­ra ko bi tre­ba­lo da uli­cu do­bi­je, a ko ne, ali ga ču­di što je, na pri­mer, Lju­ba Ta­dić još ne­ma. 

A ko će uli­cu do­bi­ti od­lu­ču­je Ko­mi­si­ja za ime­no­va­nje uli­ca i tr­go­va po pred­lo­zi­ma gra­đa­na, udru­že­nja, op­šti­na... O nji­ho­vim ide­ja­ma čla­no­vi da­ju struč­no mi­šlje­nje i uko­li­ko je ono po­zi­tiv­no pred­log se pro­sle­đu­je Mi­ni­star­stvu za dr­žav­nu upra­vu i lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu. Nje­go­vo „ze­le­no sve­tlo” sig­nal je da o to­me od­bor­ni­ci Skup­šti­ne gra­da da­ju po­sled­nju reč. 

– Po­sled­njih go­di­na vla­da eufo­ri­ja da se glum­ci­ma i po­pu­lar­nim knji­žev­ni­ci­ma do­de­le uli­ce i ne­mam ni­šta pro­tiv, ali tre­ba bi­ti ume­ren i ne pre­te­ri­va­ti, pa da­va­ti uli­ce i lju­di­ma ko­ji su ta­ko­đe osta­vi­li ne­iz­bri­siv trag – emi­nent­nim na­uč­ni­ci­ma, jer ih na taj na­čin ču­va­mo od za­bo­ra­va – ka­že dr Mar­ko Po­po­vić, ne­ka­da­šnji član Ko­mi­si­je za ime­no­va­nje uli­ca i tr­go­va. 

On do­da­je da bi svi že­le­li da nji­ho­vi mi­lje­ni­ci do­bi­ju uli­cu na Vra­ča­ru ili Sta­rom gra­du iako po­sto­je broj­ne bez­i­me­ne, ali sa istim ime­nom u raz­li­či­tim de­lo­vi gra­da. Po­po­vi­ću se ne do­pa­da to što se na­zi­vi naj­sta­ri­jih be­o­grad­skih uli­ca ola­ko me­nja­ju.

– Pri­mer je Ohrid­ska na Vra­ča­ru, da­ti­ra iz 1896. Ona je pre­i­me­no­va­na u Bra­ne Crn­če­vi­ća. Ka­da su ime­na du­pli­ra­na, kao re­ci­mo Aval­ska, do­bro je što je na­ziv pro­me­ni­la ona na Vra­ča­ru (sa­da se zo­ve Ni­ko­la­ja Kra­sno­va) jer u njoj ži­vi ma­nje lju­di ne­go u Aval­skoj na Vo­ždov­cu – ka­že Po­po­vić. 

Upr­kos to­me što Po­po­vić pred­la­že da tre­ba kr­šta­va­ti ne­i­me­no­va­ne uli­ce na pe­ri­fe­ri­ji, Bra­jo­vi­ću bi, re­ci­mo, bi­lo dra­že da je Pa­vle Vu­i­sić do­bio uli­cu bli­že gra­du, lju­di­ma ko­ji su ga vo­le­li, ce­ni­li i uži­va­li u ono­me što je ra­dio. 

– Ma­da, bo­lje da je ima čak i na pe­ri­fe­ri­ji ne­go da je uop­šte ne­ma – is­ti­če pred­sed­nik Udru­že­nja dram­skih umet­ni­ka.

 

„Na če­ka­nju” i po po­la ve­ka

Iz­grad­nja Be­o­gra­da sa da­na­šnjim po­lo­ža­jem uli­ca po­če­la je tek po­sle 1867. go­di­ne, po­sle od­la­ska Tu­ra­ka i usva­ja­nja pr­vog re­gu­la­ci­o­nog pla­na Be­o­gra­da, ko­ji je iz­ra­dio in­že­njer Emi­li­jan Jo­si­mo­vić. Ka­ko se grad raz­vi­jao, ur­ba­ni­stič­ki plan se pre­kra­jao i od ime­no­va­nja sa­mo tri­de­set uli­ca pre 150 go­di­na do­šli smo do broj­ke od vi­še od 4.000 sa­o­bra­ćaj­ni­ca za ko­li­ko njih se da­nas vo­de po­da­ci o po­re­klu na­zi­va. U me­đu­vre­me­nu, ime­na su se me­nja­la, uvek od­ra­ža­va­ju­ći po­li­tič­ke su­ko­be, ra­to­ve i kul­tur­ni i isto­rij­ski raz­voj ze­mlje. Na­uč­ni­ci, pi­sci, ge­ne­ra­li, spor­ti­sti, re­di­te­lji i glum­ci do­bi­ja­li su svo­je spo­me­ni­ke u vi­du ulič­nih ta­bli, a ka­ko ka­že Vi­do­je Go­lu­bo­vić, naj­če­šće je pre­sud­na bi­la ide­o­lo­gi­ja. Ko­mu­ni­sti su ta­ko 1946. „pre­kr­sti­li” čak 109 uli­ca, na­po­mi­nje dr Mar­ko Po­po­vić.

Do sa­da je oko 1.600 uli­ca i tr­go­va u Be­o­gra­du me­nja­lo ime­na i, pre­ma Go­lu­bo­vi­će­vim re­či­ma, za­to je te­ško utvr­di­ti ta­čan broj onih ko­je su no­si­le ime­na po­zo­ri­šnih i film­skih rad­ni­ka. Dok su ne­ki do­bi­ja­li ime­na po­sle sa­mo tri go­di­ne od smr­ti, mno­gi su na uli­cu ili trg če­ka­li i po 40, 50 go­di­na na­kon što su se upo­ko­ji­li. 

Komentari0
f05dd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja